|
Još teži posao u balansiranju između EU i Rusije u 2015.
izvor : tanjug 04.01.2015.
LONDON - Brz napredak Srbije u procesu evrointegracija u 2015. će najverovatnije izostati zbog pitanja Kosova i otvaranja najtežih poglavlja na samom početku, a Beograd čeka još teži posao u balansiranju između EU i Rusije tokom predsedavanja OEBS-u, smatra britanski stručnjak za Balkan Džejms Ker-Lindzi.
Njegov kolega sa Londonske škole ekonomije (LSE) Dimitar Bečev ocenjuje da će Srbija u 2015. godini nastaviti svoj evropski put, ali da će više biti okrenuta rešavanju unutrašnjih ekonomskih problema nego spoljnopolitičkim temama.
"Posle veoma značajnog formalnog početka pregovora u januaru, vidljiva je pažnja za otvaranje poglavlja u 2015.
Međutim, brzog napretka najverovatnije neće biti iz dva razloga", naveo je Ker-Lindzi u izjavi za Tanjug, pominjući pre svega neophodan napredak u harmonizaciji pravosuđa i vladavini zakona, a onda i kosovsko pitanje.
Viši naučni saradnik LSE podseća da je Evropska unija ranije najčešće započinjala pregovore sa poglavljima na koja bi moglo "lakše da se odgovori".
"Na primer, kad je Turska započinjala pregovore 2005, ona je prvog dana otvorila i privremeno zatvorila poglavlje o nauci i istraživanju", podseća analitičar i dodaje da je do "danas to ostalo jedino poglavlje koje je privremeno zatvoreno, dok je 13 poglavlja ostalo otvoreno".
Ker-Lindzi ističe da su - ti dani sada prošlost, te da je EU jasno stavila do znanja da je njen najvažniji prioritet harmonizacija pravosuđa i vladavine zakona i da zbog toga želi da započne (pregovore) sa poglavljima 23 i 24, koja će, smatra on, ostati otvorena do samog kraja u pregovorima.
"Ovo je oblast u kojoj će Srbija, kao i druge zemlje u regionu, morati da naporno rade kako bi pokazala rezultate", dodao je on.
Drugi razlog zbog koga Ker-Lindzi smatra da će izostati rapidan progres Srbije u evrointegracijama tiče se kosovskog pitanja.
"Kako bi pristupila EU, zemlja mora da pokaže da može da primeni čitavu evropsku regulativu na celoj svojoj teritoriji, a Srbija to ne može. Iako tvrdi da ima suverenitet nad Kosovom, ona nema kontrolu nad Kosovom", navodi on.
Podseća zato na slučaj Kipra, na čijoj teritoriji se nalazi samoproglašena Republika Severni Kipar koju priznaje jedino Turska, ali navodi da je upravo to pitanje bilo glavni kamen spoticanja na putu te zemlje ka EU.
Ker-Lindzi, međutim, napominje da se kiparski i kosovski slučaj bitno razlikuju, te da je u slučaju Kipra EU prihvatila zahtev kiparske vlade da suspenduje primenu zakona EU nad severnim delom ostrva, ali da Beograd ima problem što to Za Srbiju ne može da bude opcija s obzirom da velika većina članica EU priznaje Kosovo.
"Oni neće ponuditi Srbiji put koji će značiti da oni u stvari faktički smatraju da je Kosovo deo Srbije. Umesto toga, mora biti pronađen drugi mehanizam koji može da uzme u obzir situaciju na Kosovu, ali koji neće zahtevati od Srbije da formalno prizna Kosovo kao nezavisnu državu", rekao je Ker-Lindzi.
On priznaje da je to mnogo komplikovanije nego što ljudi uopšte mogu da zamisle i dodaje da nije siguran da li Srbija i EU imaju dovoljno jasnu sliku kako to da reše.
"Ukoliko se ne pronađe odgovor (za Kosovo), onda bi proces pristupanja Srbije EU mogao da bude suočen sa značajnim odlaganjima", upozorio je on.
Ker-Lindzi navodi da se izazovi nalaze pred našom zemljom i kad 1. januara bude došla na čelo OEBS-a.
"Beograd se nalazi pod značajnim pritiskom da počne da usaglašava svoju spoljnu politiku prema Rusiji sa onom koju ima EU", ocenio je ovaj ekspert.
On je dodao da će Srbija, kao predsedavajući tom organizacijom, "bez sumnje hteti da bude važan deo u pokušajima da se unapredi dijalog između Rusije i Zapada".
Da bi to postigla, kako ocenjuje, Srbija će morati da bude prepoznata kao iskren i nezavisan posrednik.
Ker-Lindzi navodi da "ovo ne znači da će stvari biti jednostavnije za Srbiju" i naglašava da će naša zemlja morati puno da balansira.
"Na primer - ako njena želja da nastavi trgovinsku saradnju sa Rusijom i neprimenjivanje sankcija EU budu shvaćeni kao pokušaj da profitira na šansama koje se otvaraju uvođenjem sankcija ruskom tržišu, onda će to biti primljeno među članicama EU veoma loše", ukazao je on.
Zaključuje da bi Beogradu ubuduće moglo da bude mnogo teže da balansira nego što je to do sada bio slučaj.
Bečev veruje da će Srbija u 2015. godini nastaviti svoj evropski put, ali da će više biti okrenuta rešavanju unutrašnjih ekonomskih problema nego spoljnopolitičkim temama.
"Srbiju u 2015. vidim i dalje zaokupljenu uglavnom samom sobom. Mislim da su unutrašnja pitanja kao što su budžet, nezaposlenost, sudbina državnih preduzeća i slično, mnogo bitnija nego spoljna politika ili odnosi sa susedima - što je po meni veoma normalno", rekao je Bečev u izjavi Tanjugu.
Evropske integracije će se nastaviti normalnim tempom, a dijalog Beograda i Prištine biće obnovljen, kaže Bečev, mada, dodaje, nije siguran da se mogu očekivati neke važne inicijative ili koraci.
U predsedavanju Srbije OEBS-om vidi dobru šansu za Srbiju, pogotovo sad kada je , kako kaže, Rusija ušla u finansijsku krizu i pod pritiskom je da traži kompromis sa Zapadom.
Taj proces, kaže on, neće ići preko OEBS-a, ali će ipak možda imati pozitivan uticaj na stanje u Istočnoj Ukrajini.
"OEBS još ostaje jedina međunarodna organizacija koja je prihvatljiva za Moskvu kao medijator i forum za multilateralnu diplomatiju za rešavanje krize", zaključuje bugarski analitičar.
Seroka: Za Srbiju 2015. godina izazova, ali i šansi
Godina 2015. za Srbiju mnogo toga obećava, kaže Džim Seroka, profešor politčkih nauka Univerziteta Obern iz SAD, napominjući, međutim, da će najveći izazovi biti privlačenje stranih investicija i odolevanje pritiscima tokom predsedavanja OEBS-u.
"Prvi put nakon više decenija, Srbija ulazi u novu godinu bez polarišućih međunarodnih i domaćih političkih sukoba koji su ometali napredak u prošlosti", rekao je Seroka u izjavi Tanjugu.
Srpski politički lideri, velikim delom, kako ocenjuje, postavljaju temelje na osnovu kojih društvo može da traga za rešenjima i pragmatičnim pristupima problemima, umesto da se međusobno omalovažavaju i nadmeću u svaljivanju krivice.
Stiče se utisak da su posvećenost demokratskom napretku, načelima jednakosti pred zakonom i zaštite ljudskih I individualnih prava, nepovratni, kaže on.
Kada je reč o evropskom putu Srbije u 2015. godini, Seroka tu ne očekuje ni značajniji napredak, ali ni nazadovanje, pre svega zbog situacije u Evropi gde ekonomije stagniraju a evroskeptični pokreti rastu.
"To ukazuju da Evropska komisija i članice neće forsirati proširenje Unije na Srbiju ili neku drugu državu u skorijoj budućnosti", konstatuje on.
Međutim, uspešne inicijative Srbije da pokaže želju za saradnjom sa EU, naraočito po pitanju Kosova, ukazuju, kako ističe, da Unija neće preduzimati korake kojima bi prekršila svoja obećanja o prijemu Srbije jednog dana.
U najznačajnije izazove koji stoje pred Srbijom, Seroka ubraja privlačenje stranih investicija, promovisanje čiste i
sigurne energetske politike i izbegavanje svrstavanja na bilo čiju stranu u rastućem konfliktu između Rusije i mnogih članica transatlantske zajednice.
"Predsedavanje Srbije OEBS-u nosi značajne rizike, ali i veliku priliku za mir i bezbednost u Evropi", ističe on.
Rizici, kako kaže, potiču od teškoća da se izdrže rastući pritisci na Srbiju i OEBS da zauzmu stranu u konfliktu između EU i Rusije.
Prilike se, pak, ogledaju u potencijalu koji Srbija ima da rukovodi OEBS-om tako da odvrati Evropu od jačanja uzajamnog nepoverenja i neprijateljstva koje je karakterisalo odnose tokom prošle godine, kao i da stvori jedan forum u kojem će male države Evrope moći da rade zajedno na pronalaženju rešenja i procesa koji bi obnovio poverenje i saradnju, zaključuje američki profesor.
Dragan Đukanović: Poglavlje 35 prvo na dnevnom redu
Pregovori Srbije i EU otpočeće otvaranjem pregovaračkog poglavlja 35, koje se tiče Kosova, i to ne pre kraja prve polovine 2015, a predsedavanje naše zemlje OEBS-u otvoriće vrata Beogradu da se pokaže kao konstruktivan igrač u jeku ukrajinske krize, smatra potpredsednik Centra za spoljnu politiku Dragan Đukanović.
Đukanović je u izjavi Tanjugu prokomentarisao kakvi izazove stoje pred Srbijom u 2015. u pogledu nastavka evrointegracija, ali i povodom dolaska prve zemlje iz regiona Balkana na čelo organizacije koja se suočava sa oštrom polarizacijom Zapada i Istoka zbog najveće krize posle Drugog svetskog rata.
On kaže da je veoma bitno da se, nakon formiranja kosovske vlade, i Beograd i Priština usredsrede na Implementaciju svih dosadašnjih dogovora postignutih u političkom dijalogu.
"Tek nakon toga očekujem da će, posle blažeg perioda stagnacije, proces evrointegracija biti nastavljen otvaranjem prvih poglavlja u maju ili junu", naveo je on.
Prema njegovim rečima, svakako je za očekivati da će poglavlje 35, koje se tiče Kosova, biti prvo otvoreno u pregovorima sa Briselom.
"Nakon toga, prema nekakvom redosledu, biće otvorena poglavlja 23 i 24 koja se odnose na pravosuđe i vladavinu prava", objašnjava on.
Komentarišući činjenicu da šefovi diplomatija EU na nedavnom sastanku nisu dali zeleno svetlo za otvaranje poglavlja, Đukanović kaže da postoji određen redosled poteza koje Brisel očekuje od Beograda - prvo implementacija svega što je dogovoreno za Kosovo, pa tek onda odluka ministara EU da se pregovori otpočnu.
"Imajući u vidu određene stavove Nemačke, kao evidentno dominantne zemlje u Uniji, prvo poglavlje će svakako biti poglavlje 35 koje reguliše odnose Beograda i Prištine", istakao je Đukanović.
On smatra da nije izgubljeno mnogo time što od januara, kad je održana prva međuvladina konferencija Srbije i EU kojom je i ozvaničen početak pregovora, do kraja ove godine nije održan novi sastanak na kome bi se otvorila prva poglavlja.
"Više je u pitanju privremeno oduglovačenje ovog procesa, a manje suštinska blokada u procesu evrointegracija", kaže Đukanović.
On napominje da treba imati u vidu specifičnu situaciju naše zemlje u odnosu na druge u regionu, ali i one koje su 2004. ili 2007. pristupile EU.
"To je naravno težak balast vezan za kosovsko pitanje i treba očekivati da će s protokom vremena stvari doći na svoje mesto i da će se nakon toga proces evrointegracija ubrzati", dodaje on.
Đukanović smatra i da ne stoje primedbe nemačke strane da je Srbija mogla, i pored nepostojanja kosovske vlade, da samostalno primenjuje dogovore iz Briselskog sporazuma.
"Zaista je teško primeniti jedan dokument jednostrano i mislim da Srbija nije mogla sprovoditi pojedine segmente sporazuma bez postojanja vlasti u Prištini", ističe on.
"U svakom slučaju treba očekivati da se u narednim mesecima intenzivira dijalog između nove vlade u Prištini i Beograda", ističe on.
Očigledno je, kako kaže, da su insistiranja veoma jaka u ovom trenutku i na njima će se nastaviti i u narednom periodu kad je reč o primeni dogova u vezi sa Kosovom.
Ovaj analitičar ne isključuje mogućnost da će se "možda pojaviti u hodu nekakvi novi uslovi koji će biti vezani za regulisanje odnosa Beograda i Prištine", ukazavši da očekuje da ti uslovi stignu iz Berlina.
Međutim, on smatra da bi i EU mogla u narednom periodu da postavi pitanja koja se odnose na članstvo Kosova u međunarodnim organizacijama, pre svega, u Ujedinjenim nacijama.
Đukanović napominje da će najveći izazovi, pored kosovskog, u 2015. biti vezani za poglavlja 23 i 24, koja se tiču borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala.
Međutim, on ističe još jedno važno pitanje, a koje se odnosi na usklađivanja spoljne politike Srbije sa spoljnom
politikom EU.
"Očekujem da će biti veoma teško ispregovarati i utvrditi trenutnu poziciju Srbije vezanu za usklađivanje njene spoljne politike sa EU u okviru poglavlja 31", ukazao je Đukanović i ocenio da će to poglavlje biti "jedno od najosetljivijih" imajući u vidu trenutni "prilično snižen stepen usaglašenosti" naše spoljne politike sa Briselom.
On dalje navodi da će se od Srbije očekivati da "što pre otpočne suštinsko usaglašavanje svoje spoljne politike sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU".
"To će mnogo zavisiti i od razvoja situacije u Ukrajini i eventualno nekih novih sankcija koje će biti uvedene Rusiji. Umnogome, stvari ne zavise od Srbije, nego od toga kako će se stvari na terenu dešavati u Ukrajini", smatra Đukanović.
On kaže da će akcenat u narednom periodu biti i na finansijskoj konsolidaciji zemlje u oblasti javnih finansija i procesu stalnih reformi na kojima će Brisel insistirati i to ne samo u Srbiji već u svim zemljama regiona s obzirom da "delimo gotovo iste probleme".
Vezano za predsedavanje Srbije OEBS-u 2015, Đukanović ocenjuje da je naša zemlja u prilično nezahvalno vreme dobila tu poziciju.
"Imajuću u vidu, prevashodno, probleme vezane za Ukrajinu, to će biti jedan težak i zahtevan zadatak", upozorava ovaj analitičar, ali ukazuje i na drugu dimenziju koja se otvara pred Beogradom.
Predsedavanje OEBS-u stvara mogućnost da se "reafirmiše imidž i spoljnopolitički položaj naše zemlje", ali i, kako kaže, prilika da se "afirmiše proaktivna i konstruktivna uloga Srbije".
"U narednom periodu očekujem da će se Srbija, kao predsedavajući, postaviti kao medijator između sukobljenog Istoka i Zapada", naglasio je Đukanović.
On kaže da to ne isključuje da će naša zemlja biti suočena sa "određenim" pritiscima suprotstavljenih strana u vezi sa njihovim interesima u ukrajinskoj krizi kojoj se, kako ocenjuje, ne nazire skoriji kraj.
|
