Velike promene u obaveštajnim službama uskoro će se dogoditi - nezvanično saznaju "Novosti" u Predsedništvu Srbije.
Takav scenario mogao je da se nasluti kada se predsednik Tomislav Nikolić javno požalio na kvalitet informacija koje dobija od nadležnih službi. Nikolić je rekao da su izveštaji sročeni kao "da se u Srbiji ništa ne događa i da ih zato neotvorene vraća pošiljaocima".
Izveštaje o bezbednosti u državi, ali i svetu, predsednik Republike svakodnevno dobija od svih obaveštajnih službi, dok se detaljniji raporti šalju jednom nedeljno. Vanredni dopisi stižu ako se dogodi nešto nepredviđeno. I sve je "na papiru" regulisano tako da šef države u svakom trenutku bude informisan o dešavanjima na terenu.
Iz Bezbednosno-informativne agencije tvrde da je upravo tako i u praksi. Odgovarajući na Nikolićevu primedbu, u BIA kažu da postupaju profesionalno, bez obzira na promene u kabinetu šefa države.
- Radimo strogo po zakonu i pridržavamo se Uredbe kojom je sve precizirano. Najviši državni funkcioneri informacije dobijaju prema utvrđenoj praksi - kažu za "Novosti" u BIA.
A Uredbom je propisano da se izveštaji o stanju bezbednosti, osim šefu države, šalju i predsedniku Vlade, potpredsednicima i prvom čoveku parlamenta. Manje važne podatke, po potrebi, dobijaju ministri, načelnik Generalštaba i direktor policije.
Od Zaharija Trnavčevića, koji trenutno "čuva" tron Skupštine do izbora novog predsednika, čuli smo da njemu ne stižu nikakvi raporti, niti ih je tražio od službi.
- Premijer redovno dobija izveštaje bezbednosnih službi i zadovoljan je kvalitetom informacija - rečeno nam je u kabinetu Mirka Cvetkovića.
Eksperti za službe bezbednosti navode da je Nikolić verovatno očekivao atraktivnije informacije, pa je reagovao kada su one izostale, ali podsećaju da mu mesto šefa države omogućava da zatraži dodatne podatke.
- Ne bi smelo da se dogodi da šef države ostane uskraćen za informacije i nije dobro kada je nezadovoljan službama bezbednosti. Međutim, treba imati u vidu da nema svakog dana prvorazrednih obaveštajnih saznanja, pa ne čudi kad su izveštaji ponekad nezanimljivi - objašnjava Zvonko Horvat, penzionisani pukovnik Vojnobezbednosne agencije.
Profesor Bogoljub Milosavljević, sa Univerziteta "Union", kaže da su Nikoliću, kao predsedavajućem Saveta za nacionalnu bezbednost, dostupne sve značajne informacije:
- Od službi bezbednosti on može uvek da zatraži sve podatke na određenu temu. Ali ne treba potpuno isključiiti ni "filtriranje" informacija. Službe gospodare informacijama i često žele da ih koriste za uticaj na donošenje odluka.
Stručnjaci predlažu da se za početak u Zakon o BIA unese odredba koja postoji u propisima o vojnim službama bezbednosti - da njen šef mora biti nestranačka ličnost, sa velikim iskustvom na obaveštajnim poslovima. Time bi se, navode, smanjio uticaj politike na rad agencija.
VRAĆAJU POSLE ČITANJA
Korisnici podataka dužni su da štite njihovu tajnost, navodi se u Uredbi o korišćenju poverljivih informacija. Pravila nalažu i da su dužni da dopise službi, odmah posle čitanja, vrate pošiljaocima. Obaveštajni materijal funkcioneri dobijaju u dve forme - dnevne i posebne informacije.
