Da Agrobanka može imati problema u poslovanju Narodna banka Srbije uočila je još početkom 2011. godine, a prinudna uprava uvedena je tek krajem decembra, gotovo celih 12 meseci kasnije! U centralnoj banci su se pravdali time da NBS nema neograničene kapacitete kontrole u svakoj banci.
- Između izveštaja banke i onoga što dobijamo uvidom u poslovanje sa lica mesta nema bitne razlike - objašnjava izvor "Novosti" iz NBS. - Međutim, problem se pojavljuje ako izveštaji nisu međusobno konzistentni, pa se ono što od banke dobijamo razlikuje od stvarne situacije. Finansijski izveštaji Agrobanke za 2010. godinu ukazivali su na pozitivno poslovanje, a revizor nije imao sumnji.
U subotu je saslušan Milan Antonić, sin uhapšenog Dušana Antonića, za kojim je prethodno raspisana poternica, da bi mu bio određen i pritvor u trajanju do 30 dana.
Agrobanka je još od 2006. godine bila u situaciji da pojačava svoju kapitalnu bazu, a 2007. je zabeležena i konverzija duga države u kapital banke.
U međuvremenu, banka je tražila dozvolu da osnuje banku u inostranstvu, što je NBS odbila. Reč je o osnivanju banke u jednoj od susednih zemalja, što se plaća iz kapitala banke.
- Poslednjeg dana juna NBS je ušla u Agrobanku radi kontrole - navodi naš izvor. - Stanje koje je tamo zatečeno pokazalo je bitno odstupanje nivoa kapitalne adekvatnosti od prikazanog.
Češljanje poslovanja Agrobanke trajalo je sve do kraja godine, kada je, 29. decembra, NBS uvela prinudnu upravu u Agrobanku. Time je prestala funkcija dotadašnjih članova Upravnog i Izvršnog odbora, a za prinudne upravnike imenovani su Milorad Džambić i Julije Miladinović, iz Agencije za osiguranje depozita.
- Prinudna uprava uvedena je pošto je u postupku kontrole poslovanja Agrobanke utvrđeno da kapital kojim ona raspolaže ne odgovara nivou rizika koji je ta banka preuzela u dosadašnjem poslovanju - bilo je zvanično objašnjanje centralne banke, uz napomenu da je banka ipak bila likvidna: "Istom kontrolom utvrđen je zadovoljavajući nivo likvidnosti banke, koji je iznad propisanog minimalnog nivoa."
Prinudna uprava, inače, može da traje šest meseci od dana donošenja rešenja, a NBS ima pravo da rešenjem produži njeno trajanje za još tri meseca.
NBS nije tražila produžetak tog roka, već je, posle nepunih pet meseci, doneta odluka o formiranju Nove Agrobanke, u koju će biti prebačeni svi depoziti privrede i građana, kao i dobar deo imovine postojeće banke.
Nova banka je takođe dobila dobru finansijsku injekciju od države, odnosno od novca svih poreskih obveznika. Formirana je sa kapitalnom bazom od tačno 10.417.990.000 dinara, od čega je više od 9,8 milijardi obezbeđeno emitovanjem posebnih državnih obveznica.
To je, po srednjem kursu na taj dan, iznosilo 90,24 miliona evra.
Nova Agrobanka osnovana je kao "banka sa posebnim namenama", što je i registrovano u Agenciji za privredne registre.
- To su takozvane bridž banke, koje se, u istu svrhu, otvaraju i u drugim zemljama - objašnjeno nam je, po osnivanju, u NBS.
Po definiciji, bridž banka (most banka) je ovlašćena da drži imovinu i obaveze druge, nesolventne banke. Nju, uglavnom, osniva država, ali je praksa u svetu da država njome upravlja samo - privremeno.
BIZNISMENI: RATE PROŠLE KROZ PET FILTERA
Policija i tužilaštvo su, zasad, u slučaju Agrobanke posebnu pažnju posvetili bečkom preduzeću "Eko limb GmbH", koja je u vlasništvu Milana Antonića, sina uhapšenog predsednika Izvršnog odbora Agrobanke, i Dušana Sekulića, sina Radoslava Laleta Sekulića, vlasnika "Habit farma" - saznaju "Novosti".
Bečka firma je označena kao jedna od glavnih kompanija koja je preko firmi ćerki iz Srbije dobijala sumnjive kredite. U isto vreme, policiji su zanimljivi i ugovori o kreditima koje su uzimale razne firme u vlasništvu Radoslava Laleta Sekulića. Da podsetimo, prema grubim procenama, reč je o pozajmicama vrednim oko 100 miliona evra, a koje su danas gotovo nenaplative.
Međutim, očito je da se nisu samo ove firme ovajdile od Agrobanke. Tako su, recimo, svi krediti koje je subotički "Azohem" dobio od Agrobanke, a koje nije na vreme uspeo da vrati, odobravani u uobičajenoj proceduri: ta firma se najpre obraćala subotičkoj filijali Agrobanke, na čijem čelu je bio Jožef Kasa, da bi na osnovu njenog predloga konačnu reč davao Izvršni odbor banke, sa uhapšenim predsednikom banke Dušanom Antonićem.
- Ako smo mi odavde i predlagali, nikoga nismo mogli da nateramo da te predloge prihvati - rekao je Kasa za naš list. - Svaki predlog za odobravanje kredita u banci prolazi kroz pet filtera, a konačnu reč daje Izvršni odbor.
Kasa je rekao i da je "Azohem" za svaki kredit koji je dobio od Agrobanke garantovao svojom imovinom, dodajući "da tu nijedan dokument nije ni doterivan ni falsifikovan", a na pitanje kako je, posle njene kupovine subotičke "Azotare" od strane "Azohema" 2008, došao na čelo njenog upravnog odbora, odgovorio je da je to bilo po nalogu centrale Agrobanke kao poverioca.
Vlasnik "Azohema" je Subotičanin Peđa Mališanović, čija imperija deluje impresivno: pored "Azotare", on je kupio i subotički "Agrokombinat" i poljoprivredno dobro "Đurđin", da bi, pre četiri godine kupio i kombinate "Graničar" u Gakovu i "Malu Bosnu".
Imovina je, potvrdio nam je to i Kasa, bila među garancijama za vraćanje kredita Agrobanci. Agencija za privatizaciju je, u međuvremenu, sa Mališanovićem raskinula ugovor o privatizaciji "Male Bosne". Iz tog kombinata usledila krivična prijava i protiv njega i protiv Agrobanke.
U prijavi se, uz ostalo, navodi da je "Maloj Bosni", na osnovu hipoteke na njenu imovinu, procenjenu inače na oko 1,7 miliona evra, Agrobanka odobrila višestruko veće kredite, koji su se odmah prelivali na račune drugih Mališanovićevih preduzeća.
Milašinović tvrdi da iznos od 20 miliona evra kredita koje je "Agobanka", odborila, nije tačna.
- U većem delu naše saradnje sa Agrobankom bilo je eskontovanje menica i po tom osnovu dugujemo oko 350 miliona dinara - rekao je Mališanović, za "Novosti". - Klasičan kredit koji imamo je oko 65 miliona, a imamo i obaveze oko držanja pšenice za Robne rezerve od oko 100 miliona dinara.
Najveći deo novca dobijenog od Agrobanke je, kaže on, ulagan u revitalizaciju "Azotare".
REPUBLIKA SRPSKA: "Ćerku" još čeka afera
Afera Agrobanke u Beogradu već sada ima snažan refleks na Republiku Srpsku. Gotovo je sigurno da ćerka ove banke sa sedištem u Banjaluci i filijalama u Bijeljini i Sarajevu još dugo neće uspostaviti poslovanje u RS i BiH, kako je to predviđeno ugovorom potpisanim prošlog maja. Dvojica od trojice potpisnika ugovora o osnivanju Agrobanke u Banjaluci više nisu na pozicijama sa kojih su parafirali ovaj akt. Dušan Antonić je kao osumnjičeni sada već bivši direktor Agrobanke, baš kao i Milenko Pavlović, koji je nekoliko meseci nakon potpisivanja ugovora sa Antonićem podneo ostavku na mesto direktora Investiciono-razvojne banke (IRB RS) u Banjaluci. Ova činjenica, sa pravnog aspekta, dovodi u pitanje validnost i realizaciju ugovora o osnivanju Agrobanke u RS. Agrobanka se tim ugovorom obavezala da će u banjalučku centralu investirati 16 miliona, a IRB RS četiri miliona KM.
PAŠENOG
Subotička javnost godinama spekuliše time da je Mališanović do imperije došao zahvaljujući tome što su njegova i supruga Predraga Bubala, bivšeg ministra za privatizaciju, rođene sestre. - To nije tačno, njegova žena je iz Bosne, a moja iz južne Srbije - tvrdi Mališanović.
A OD DULIĆA 27 MILIONA
Mališanović ne krije da je za preseljenje njegove fabrike mineralnog đubriva iz naselja Makova sedmica u "Azotaru" 60 miliona dinara odoborilo Ministarstvo za ekologiju. - Za tu fabriku sam imao dozvolu, ali su se meštani stalno bunili zbog navodnih zagađenja - kaže on. - O tome smo u oktobru prošle godine razgovarali tadašnji ministar Oliver Dulić i ja, da bi mi kasnije Fond za ekologiju njegovog ministarstva za preseljenje odobrio 60 miliona dinara. Ono je završeno 24. aprila ove godine, ali nam je za to do sada isplaćeno samo 27 miliona.
