Dok se u četvrtak u Narodnoj skupštini zahuktavala rasprava o izmeni Zakona o Narodnoj banci Srbije, Dejan Šoškić je podneo neopozivu ostavku na mesto guvernera. Tako je preduhitrio i smenu koju mu je vladajuća koalicija već danima pripremala.
U pismu koje je dostavljeno predsedniku parlamenta Nebojši Stefanoviću, odlazeći guverner je obrazložio da su upravo pripremljene izmene zakona o NBS suštinski uzrok za njegov odlazak sa funkcije:
- Razlog za ostavku su predložene izmene i dopune Zakona o NBS koje, po mom mišljenju, bitno narušavaju nezavisnost centralne banke i otvaraju mogućnost stručne degradacije i donošenja odluka unutar NBS, kojima bi se mogla podstaći ekonomska i finansijska nestabilnost u zemlji - naveo je Šoškić.
Odlazeći guverner je saopštio i da bi usvajanje propisa o NBS moglo uticati na bitno pogoršanje pozicije Srbije na međunarodnim finansijskim tržištima kao i na usporavanje procesa evropskih integracija:
- Svojom ostavkom želim da sprečim da političko iznuđivanje promene na vrhu nezavisne institucije kakva je NBS bude jedini razlog za usvajanje lošeg zakona, s mogućim ozbiljnim posledicama na finansijsku stabilnost i kredibilitet države. Nadam se da će moja ostavka omogućiti predlagačima zakona da pažljivije sagledaju i analiziraju njegove posledice, te da ga usklade s principima nezavisnosti centralnih banaka kakvi važe u zemljama sa uređenim finansijskim sistemom.
A upravo su oko tog propisa koji je podelio stručnu i političku javnost vlast i opozicija prvi put i ukrstile argumente u Skupštini od kako je formirana nova vlada.
Izmene Zakona o NBS trebalo je da omoguće smenu Šoškića i izbor novog guvernera po meri vladajuće većine. Pre nego što su obavešteni o ostavci, poslanici su žestoko polemisali o zakonu.
Glavni argument vlasti za usvajanje tog propisa bio je da je NBS oštećena za 300 miliona evra zbog nesavesnog rukovođenja i da je vođena pogubna monetarna politika u zemlji. Opozicija je ponavljala da se ovim izmenama brutalno narušava nezavisnost funkcije guvernera i evropska praksa, a da su propisi ugurani u Skupštinu „navrat-nanos“ bez javne rasprave, mišljenja Vlade i konsultacija sa stručnjacima i EU.
Iako je parlamentarna manjina bila uverena da se iza maske zakona, ustvari, oslobađa Šoškićeva fotelja da bi je zauzela funkcionerka SNS Jorgovanka Tabaković, stranke vlasti su izbegavale priču o personalnim rešenjima.
Svakako, glavna zakonska izmena je da u roku od 90 dana treba da se izaberu guverner, viceguverner i savet Narodne banke, kao i da prvi čovek NBS ne mora da bude nestranačka ličnost.
Poslanik SNS Veroljub Arsić, kao predlagač zakona, odbacio je tvrdnje opozicije da Predlog zadire u nezavisnost i samostalnost delovanja NBS:
- Uvodimo nov način rada NBS, a ko će biti guverner, predložiće predsednik države. Činjenica je da i guverner mora biti odgovoran za svoje postupke. Jasno je da je bilo neophodno brzo delovati jer se loše posledice činjenja ili nečinjenja u NBS već uveliko osećaju. Zbog loše kontrole NBS država iz džepa poreskih obveznika moraće da izdvoji 350 do 400 miliona evra radi sređivanja stanja u pojedinim finansijskim institucijama - rekao je Arsić.
Dragoljub Mićunović, šef poslaničke grupe DS, rekao je da izmene zakona pokazuju restauraciju principa da vlast upravlja nad svim institucijama:
- Nekima se žuri da se dočepaju novca kako bi topili državne rezerve i sebi olakšali položaj. Ako prokockamo devizne rezerve, uputili smo se veoma opasnim putem. Vlast priča da je predana približavanju EU, a sve čini suprotno. Vlast misli da može sve i da sme sve. Uvodite psihozu i voluntarizam...
Branko Ružić, poslanik SPS, poručio je da će izmene zakona unaprediti rad NBS jer će da povećaju njenu odgovornost prema parlamentu i građanima:
- Ne raspravljamo ni o razrešenju guvernera ni o izboru novog. Želimo da uvedemo red i da sprečimo da se špekulantski i berzanski poslovi nastave na štetu građana i privrede.
Dragan Marković Palma ređao je argumente:
- Pad dinara ugrozio je životni standard, poljoprivredu. Kako da se borimo protiv bele kuge sa ovim kursom?! Guverner ne sme da bude samo teoretičar, već čovek iz prakse.
Poslanik URS Vladimir Ilić rekao je da će njegova poslanička grupa glasati za propis jer se Srbija suočava sa najžešćom krizom dok Vlada ima velike rezerve prema dosadašnjoj monetarnoj politici.
Radojko Obradović, poslanik DSS, ocenio je da je pravi put da se pozovu guverner i Savet NBS u parlament i da se raspravlja o njihovom radu, a ne o zakonu o NBS.
Poslanici SVM poručili su da će glasati protiv zakona:
- Evropske institucije nisu konsultovane, a povećanje nezavisnosti regulatorinih institucija bio je i uslov SSP - poručio je Laslo Varga, poslanik SVM.
Žarko Korać, poslanik LDP, kritikovao je hitnost izmene propisa o NBS bez stručne rasprave:
- Nije valjda da smo jedina zemlja u Evropi u kojoj nema stručnjaka da nešto kažu o guverneru i NBS.
Aleksandar Jugović, šef poslaničkog kluba SPO-DHSS, najavio je da će oni glasati protiv jer postoji „pogrešna namera da se menja zakon samo da bi se smenio guverner“.
EU: ZABRINUTI
Planirane izmene Zakona o NBS unose zabrinutost, jer je očigledno da će ugroziti principe nezavisnosti centralne banke. EK očekuje od Srbije, kao zemlje kandidata, da se progresivno usklađuje sa evropskom praksom ekonomske i monetarne politike. Usvajanje ovih izmena bile bi korak nazad u ovom pogledu - navodi se u saopštenju delegacije EU u Srbiji.
CVETKOVIĆ: OPASNO
Poslanik DS i doskorašnji premijer Srbije Mirko Cvetković izjavio je da je izmenama Zakona o NBS predviđena mogućnost da centralna banka kupuje na sekundarnom tržištu državne hartije o vrednosti, što, kako je naveo, omogućava masovno štampanje para bez pokrića. - Ne kažem da će se to desiti, ali je članom 18 data eksplicitna mogućnost za to.
MMF: ISHITRENO
Predloženim izmenama i dopunama Zakona o NBS ozbiljno se narušava samostalnost centralne banke - navodi se u pismu koje je Šoškiću upitila Reza Mogadan, direktor MMF za Evropu. - Izmena koja dozvoljava NBS da na sekundarnom tržištu kupuje hartije od vrednosti koje su izdali država ili druga javna tela, omogućava indirektno monetarno finansiranje javnog sektora, što predstavlja ozbiljan rizik po devizne rezerve NBS i devizni kurs. Takođe, imamo rezerve u pogledu ishitrenog donošenja izmena koje se tiču okvira finansijskog nadzora, bez pažljivog razmatranja od strane ključnih učesnika.
KLjUČNE TAČKE ZAKONA O NBS KOJI JE PRED PARLAMENTOM
* Guvernera i sve funkcionere NBS bira Skupština Srbije
* Prvi čovek centralne banke može biti član stranke
* Ograničavaju se ovlašćenja guvernera i Izvršnog odbora
* Osniva se Uprava za nadzor nad finansijskim institucijama, čijeg direktora bira Skupština
* Umesto Izvršnog odbora, Savet NBS donosi strategiju upravljanja deviznim rezervama
* Mandat člana Saveta traje pet godina, uz mogućnost ponovnog izbora, umesto dosadašnjih šest
* Savet na predlog Izvršnog odbora donosi strategiju upravljanja deviznim rezervama, odlučuje o članstvu u međunarodnoj finansijskoj organizaciji i instituciji
* Centralna banka ima obavezu i mora da interveniše prilikom nezakonitog poslovanja banaka sa inostranstvom
* Narodna skupština potvrđuje Statut NBS
* Rukovodioca Interne revizije bira Savet na osnovu javnog konkursa
*******
EKONOMISTI ZA „NOVOSTI“ O ŠOŠKIĆEVOJ ODLUCI
LjUBOMIR MADžAR: GREŠKA
Razočaran sam zbog podnošenja ostavke i smatram da je to greška. Smena guvernera NBS postala je krajnje problematična partijska stvar, potpuno suprotna od departizacije koja je obećavana u izbornoj kampanji. To je korak nazad u današnje vreme. Smatrao sam da guverner NBS treba da bude čvrst i da ih natera da ga smene, a ne da im izlazi u susret. Time je pošao na ruku štetnoj tendenciji, a slobodoumni i razumni ljudi treba da se odupru takvim pritiscima.
MIROLjUB LABUS: RAZUMLjIVO
Nije toliko problem što se izmenama Zakona o NBS ugrožava nezavisnost ove institucije, koliko što se menja politika centralne banke, koja će početi da finansira deficit budžeta. To smo imali nekoliko puta u bliskoj prošlosti i uvek se neslavno završavalo. Zato je Šoškićeva ostavka razumljiva.
MILAN KOVAČEVIĆ: ŠTETA
Šteta što je Šoškić dao ostavku, jer bi možda stvarne namere nove vlasti bile mnogo jasnije da je ostao do donošenja novog zakona. Očigledno je da od departizacije nema ni govora, jer je Zakon i napisan da bi guvernerka ubuduće mogla da bude i funkcionerka SNS, koja će očigledno više raditi za stranku nego za centralnu banku.
MILOJKO ARSIĆ: PRITISCI
Ostavka guvernera je očigledno posledica velikih pritisaka i iznuda. On je tako pokušao da smanji stepen konflikta, ali mislim da je trebalo još da izdrži. Nije trebalo da podnosi ostavku. Ja ću svoju, na mesto člana Saveta guvernera, podneti kad usvoje izmene Zakona o NBS. Ne verujem da će sada odustati od novog zakona, odnosno da će se novi guverner izglasati po starom.
ALEKSANDAR STEVANOVIĆ: IZVESNO
Kao i prethodni guverner, i Šoškić je podneo ostavku samo da ne bi bio smenjen u Skupštini. Zakon o NBS, sam po sebi, ne mora da bude ni dobar ni loš već je suština kakvog će novog guvernera dobiti Srbija. Izvesno je da će to biti Jorgovanka Tabaković i ako ona bude održavala inflaciju na nižem nivou i branila devizne rezerve, to kadrovsko rešenje može da bude i uspešno.
