Srbija je za dve decenije izgubila ukupno 920.000 radnih mesta, a više od polovine je ugašeno u proizvodnom sektoru! Tako su na vrata nekadašnjih giganata stavljeni katanci, a industrijski radnici su se iz svojih fabrika preselili na biro. Njima su se pridružili i građevinci, trgovci, ali i oni iz sektora usluga, saobraćaja, rudarstva, poljoprivrede...
- Od 1991. do danas je ugašeno čak 580.000 radnih mesta iz realnog sektora, i to najviše iz metalske industrije - kaže Žarko Milisavljević, predsednik Asocijacije malih i srednjih preduzeća. - Uništene su livnice, stalo se sa izradom poljoprivredne mehanizacije, traktora, kombajna, železničke opreme i vagona... Na drugom mestu po broju ugašenih radnih mesta je tekstilna industrija. Nju je u jednom trenutku pokušao da oživi privatni sektor, ali je 70 odsto otišlo u nepovrat.
Milisavljević dodaje da je u posledih 20 godina desetkovano i zanatstvo, a naročito podizvođači za metalski kompleks i oni iz prateće industrije "Zastavinog" programa.
I ekonomista Miroslav Zdravković je ocenio da je sadašnji broj zaposlenih radnika u industriji uporediv sa onim iz davne 1961. godine kada su platu u ovom sektoru zarađivala 386.682 stanovnika, skoro koliko i pola veka kasnije!
- Uoči raspada SFRJ, u Srbiji je 1989. godine radilo 920.710 građana, a 2010. samo 374.683 - analizira Zdravković. - To znači da je tada, na hiljadu stanovnika, u industriji bilo zaposleno 12 radnika, a deceniju kasnije pet.
Podaci Republičkog zavoda za statistiku takođe potvrđuju da, godinama unazad, nema ni govora o privrednom uzletu.
Samo u prehrambenoj proizvodnji 2001. je radilo 102.733, a na kraju iste decenije 66.074. U istom vremenskom periodu prepolovljen je broj zaposlenih u hemijskoj industriji (sa 38.839 na 19.151), mašinskoj (sa 38.777 na 23.204), motornih vozila (sa 36.594 na 13.923).
U istom intervalu upola je smanjen i broj radnika iz poljoprivrede (sa 84.050 na 42.339), zatim iz građevinarstva sa 97.521 na 71.504, a konstantan pad se primećuje i u trgovini (sa 206.293 na 188.707), saobraćaju (126.872 na 104.716).
- Ovo su uglavnom rezultati loših privatizacija - zaključuje Zoran Ristić iz UGS "Nezavisnost". - Veliki kompleksi iz ovih delatnosti počeli su da se urušavaju još devedesetih i nikada se nisu oporavili. Dodatne udarce zadala im je ekonomska kriza zbog koje su izostale najavljene investicije. Tako su, umesto plata, radnici mahom dobijali otkaze, a umesto privrednog oporavka usledili su stečajevi, dugogodišnje blokade računa i likvidacije preduzeća.
TRIPUT BOLjA
Na hiljadu stanovnika u Sloveniji, čak 86 je zaposleno u prerađivačkoj industriji, a kod nas 41. U ovoj nekadašnjoj jugoslovenskoj republici od građevine zarađuje 30 radnika od hiljadu stanovnika, a u Srbiji tri puta manje. U našoj zemlji u trgovini zarađuje 25 od 1.000 stanovnika, a u "deželi" 50.
DVADESET OPŠTINA POBEDILO KRIZU
Ekonomska kriza nije imala negativan uticaj u samo 20 opština. Danas u njima radi više stanovnika nego što ih je radilo 2008. Među njima su dve beogradske opštine, tri iz Vojvodine i 15 iz centralne Srbije. Najveći rast broja zaposlenih lica imali su Rača, Sremska Mitrovica, Sjenica, Batočina, Vlasotince, Kladovo, Lebane i Sremski Karlovci.
