Poslanici Skupštine Srbije će u subotu razmatrati amandmane na predlog izmene Zakona o Narodnoj banci Srbije (NBS). Osim smene guvernera i viceguvernera, izmenama koje je predložila vladajuća koalicija se predviđa i korišćenje novca centralne banke za pokrivanje državnog deficita i finansiranje privrede.
Iz Evropske komisije su izrazili zabrinutost zbog izmena zakona a direktor Međunarodnog monetarnog fonda za Evropu Reza Mogadam upozorila je da izmene tog zakona mogu imati "značajne implikacije" na sveukupnu makroekonomsku stabilnost u Srbiji, ali i na program sa MMF-om..
U četvrtak je ceo dan trajala burna rasprava o novom Zakonu o Narodnoj banci Srbije (NBS) da bi tokom dana stigla vest da je guverner Dejan Šoškić podneo ostavku, a kasnije da je vladajuća koalicija odustala od najkritikovanije odredbe o finansiranju javnih i državnih preduzeća prodajom hartija od vrednosti.
O najnovijoj vesti da je vladajuća koalicija podnela amandman kojim se briše član 18. Predloga izmene Zakona o NBS, a kojim se precizira mogućnost indirektnog kreditiranja države kroz kupovinu hartija od vrednosti na sekundarnom tržištu, ekonomista Miroslav Prokopijević ocenjuje za RSE da je to pozitivan korak.
"To je pozitivan korak, ali tu mora da piše da Centralna banka ne sme da kreditira državu i njena javna preduzeća ni na koji način. Bojim se, jer su hartije od vrednosti samo jedan od načina, primarne emisije je drugi, direktne uplate su treći, pomoć iz budžeta je četvrti itd. Prema tome, ovo je korak u pozitivnom pravcu i tu bar deo vladajuće koalicije pokazuje da shvata koliko bi to bio veliki problem, ali na neki način problem ostaje", kaže on.
Prokopijević smatra i da je jedan od razloga zbog kojih je guverner Šoškić dobrovoljno podneo ostavku, i time ubrzao smenu guvernera i otvorio vrata da se novi guverner pojavi već iduće nedelje, taj što nije hteo da bude "vučen po blatu".
"Drugi razlog je što on računa da će biti strahovita opozicija i iz sveta i od svog ko išta zna o ekonomiji u zemlji o ovakvom potezu, tako da on sada može mirno da se povuče, iako i on ima dosta "putera na glavi". Nije on idealan guverner, ali je velika greška nove vlasti što ga je smenila - trebalo je da ga pusti godinu i po-dve, jer bi to smanjilo pritisak na dinar. Ovako će pritisak biti pojačan i dinar će biti u sve većim problemima", zaključuje on.
Na pitanje da li Srbiji preti hiperinflacija na koju su podsećali članovi opozicije, na devedesete godine i sve ono što se događalo tada sa dinarom, Prokopijević odgovara:
"To može da se desi, ali ja mislim da oni nemaju hrabrosti dotle da idu. Ono što je sigurno je da će inflacija biti neuporedivo viša - od 10 posto pa naviše, sa očekivanjem da bi za godinu-godinu i po dana mogla da bude na nivou od 30 do 40 posto godišnje".
Linija manjeg otpora
Prokopijević ne shvata zbog čega je nova vlast požurila sa ovim odlukama, jer sama sebi "seče granu na kojoj sedi".
"To što se bude dešavalo sa dinarom, obiće se o glavu i privredi i stanovništvu koje je u kreditima. Bojim se da preti i povlačenje nekih banaka, jer što bi one rizikovale da u takvom poslovnom okruženju rade", prognozira on.
Pretpostavlja se da bi na čelo centralne banke uskoro mogla doći Jorgovanka Tabaković iz Srpske napredne stranke, partije koja je i formalni predlagač izmena Zakona o NBS. Osoba za koju se računa da će biti guvernerka je u smislu razumevanja centralnog bankarstva i finansijskih tržišta totalni amater, smatra Prokopijević.
"Ona može da sprovodi ovakve smešne i opasne politike kakve su predviđene ovim zakonom i pretpostavljam da je to i cilj, ali ta priča nema nikakvu budućnost, ni za vladajuću stranku ni za nas kao građane", istakao je.
Ministar finansija i privrede Mlađan Dinkić izjavio je ove nedelje da samo novca za isplatu plata i penzija ima još samo za avgust. Ministar je naveo da je njegov plan restrukturiranje duga do kraja godine, tako što bi se vratio dug sa visokim kamatnim stopama i kazao da "ako se već mora zaduživati to treba učiniti pod povoljnijim uslovima".
Prokopijević ocenjuje da je to uvod u još jednu u nizu nesrećnih epizoda na ekonomskom startu ove vlade.
"Najnesrećnija je ova sa Centralnom bankom - a to je da se podignu porezi, a da se iz države niko ne otpušta i da se ne režu državni troškovi. Mislim da je to linija manjeg otpora i da je to nešto što uništava privredu i ulaganja kojih će biti još manje, kao i radnih mesta. Još više će onda intervenisati država i biće još većih problema", smatra Prokopijević.
Udaljavanje od propisa EU
Evropska komisija smatra da će izmene zakona o Narodnoj banci Srbije biti korak unazad u usklađivanju Srbije sa evropskim standardima, izjavio je u petak predstavnik Delegacije EU u Srbiji Frejk Janmat (Freek Janmaat).
"Komisija je duboko zabrinuta zbog izmena Zakona o Narodnoj banci Srbije koje je predložila nova vlada, a kojima se poništavaju neke odredbe o nezavisnosti guvernera i tela koja vode i upravljaju Narodnom bankom Srbije", izjavio je Janmat za portal EurAktiv Srbija.
Načelo nezavisnosti centralne banke i svih njenih funkcionera je ključna vrednost, upisana i u osnivački ugovor EU, naveo je Janmat, dodavši da Komisija očekuje od Srbije, kao kandidata za EU, da se postepeno usklađuje sa pravnim nasleđem EU u oblasti ekonomskih i monetarnih pitanja.
"Usvajanje tih izmena (kakve su predložene) bi bio osetan korak nazad u prilagođavanju srpskih propisa pravnom nasleđu EU u toj oblasti", rekao je Janmat, šef za evropske integracije u Delegaciji EU u Srbiji.
Šoškić je podneo u četvrtak podneo neopozivu ostavku, a kao razlog naveo je predložene izmene i dopune Zakona o NBS koje, kako je naveo, bitno narušavaju nezavisnost centralne banke.
Usvajanje ovakvih izmena i dopuna Zakona, naveo je guverner, „moglo bi uticati na bitno pogoršanje pozicije naše zemlje na međunarodnim finansijskim tržištima i usporiti proces evropskih integracija“.
