|
Male uštede energije od pomeranja sata
izvor: euractiv 30.03.2015.
U EU sve zemlje članice istoga dana, dva puta godišnje, pomeraju časovnik unapred ili unazad za jedan sat. To čine istovremeno kako zbog različitih datuma prelaska ne bi trpelo jedinstveno tržište, posebno u oblasti transporta. Srbija se pre devet godina u tome uskladila sa EU u kojoj važe tri vremenske zone. Istraživanja u Uniji pokazuju da uvođenje letnjeg računanja vremena nije donelo veće uštede u energetici, ali da se smanjio broj saobraćajnih nesreća u večernjim satima. Neki stručnjaci upozoravaju na zdravstvene probleme kojima ova promena može doprineti ali se istovremeno ističe i povoljan uticaj na zdravlje ljudi. U javnosti u EU za sada ne postoji želja da se ukine ova praksa.
Članice EU u poslednjoj nedelji marta prelaze na letnje računanje vremena, a u poslednjoj nedelji oktobra na zimsko. Za standardno vreme se uzima zimsko vreme dok se za letnje vreme časovnici pomeraju jedan sat unapred kako bi se više iskoristilo dnevno svetlo tokom letnjih meseci.
Period letnjeg računanja vremena će u ovoj godini trajati od 29. marta do 25. oktobra odnosno šest meseci i 26 dana. Period zimskog računanja vremena će početi 25. oktobra i trajaće do 27. marta 2016. odnosno pet meseci i dva dana.
Većina članica je ovu praksu uvela tokom 1960-tih i 1970-tih godina, ali bi prelazile na novo računjanje vremena različitog datuma, što se pokazalo kao izazov kako se razvijalo jedinstveno tržište u Uniji. Zbog različitih datuma pomeranja sata najviše bi trpeli sektor transport i komunikacija jer bi morali stalno da prilagođavaju satnice. Zbog toga je na nivou EU utvrđen istovremen prelazak na zimsko odnosno letnje računanje vremena.
Prva direktiva o letnjem računanju vremena doneta je u julu 1980, a stupila je na snagu 1981. godine. Njome je utvrđen samo datum kojim počinje period letnjeg vremena. Narednim direktivama utvrđeno je da se na letnje računanje vremena prelazi u poslednjoj nedelji u martu, dok su za prelazak na zimsko utvrđena dva datuma - poslednja nedelja septembra za kontinentalni deo EU, a četvrta nedelja oktobra za Veliku Britaniju i Irsku.
Konačno, 16 godina posle usvajanja prve direktive uveden je jedinstven kalendar, a direktivom iz 2001. koja je sada na snazi, period primene tih propisa je postao neograničen, navodi se na sajtu Evropske komisije.
U Srbiji je letnje računanje vremena uvedeno 27. marta 1983. godine. Od 1995. godine satovi su pomerani u poslednjoj sedmici septembra na osnovu odluka koje je donosila vlada, a pre devet godina donet je novi zakon kojim je letnje računanje vremena usklađeno sa EU.
Praćanje rezultata i posledica
U EU se prate rezultati i posledice ove prakse kroz izradu izveštaja ali i rasprave u Evropskom parlamentu.Letnje vreme je uvedeno kako bi se "produžio dan", odnosno više iskoristilo dnevno svetlo bilo za razodonu ili rad, uz uštede energije.
Više odbora Evropskog parlamenta - za pravne poslove, za transport i turizam i za industriju, istaživanje i energiju, razmotrilo je 24. marta koristi i mane promene računanja vremena. Na sastanku je bilo reči o stručnoj studiji o prelasku na letnje računanje vremena sa aspekta ekonomije, ali i zdravlja i bezbednosti. Evropski poslanici su razgovarali i o poboljšanju propisa.
"Moramo da idemo dalje sa ovim zakonima a postavljanje usmenih pitanja Evropskoj komisiji mogao bi da bude način da se sve to ubrza", rekao je poslanik Evropske narodine partije, Čeh Pavel Svoboda, predsedavajući Odbora za pravna pitanja, navodi se na sajtu Evropskom parlamentu.
U drugom izveštaju iz septembra 2014. koji je pripremljen za Evropsku komisiju navodi se da je na nacionalnom nivou prelazak na letnje računanje vremena uticao na turizam i industriju zabave kao i na smanjenje kriminala.
Dokazi o tome koliko je to doprinelo energetskim uštedama se, međutim, razlikuju. Većina članica je navela da su u manjoj meri ostvarene uštede.
U nekim članicama se smanjio broj saobraćajnih nesreća zahvaljujući dužem danu, mada neke studije pokazuju da je bilo više nesreća ujutru. To, međutim, nije uticalo na činjenicu da je smanjen broj nesreća tokom večeri, ističe se u izveštaju.
Postoje i neki dokazi da prelazak na letnje računanje vremena može da utiče na san, dok neke člance ističu pozitivne ekfete po zdravlje poput veće izloženosti ljudi sunčevoj svetlosti i vitaminu D i povoljnom uticaju dnevnog svetla na duševne tegobe za šta, međutim, nema naučne potvrde.
Za sada nema pokazatelja da u javnosti postoji želja da se ukine "pomeranje sata", pokazale su konsultacije sprovedene u poslovnim krugovima i potrošačkim grupama, dodaje se u izveštaju.
Tri vremenske zone u EU
U EU postoje tri vremenske zone, a o tome koja će se primenjivate odlučuju nacionalne vlasti pri čemu se standardno vreme utvrđuje u odnosu na srednje vreme po Griniču (GMT).
Osam članica EU primenjuje GMT plus dva sata kao standardno vreme. To su Bugarska, Kipar, Estonija, Finska, Grčka, Letonija, Litvanija i Rumunija.
Tri članice - Irska, Portugalija i Velika Britanija, primenjuju GMT, a 17 članica GMT plus jedan sat - Austrija, Belgija, Hrvatska, Češka, Danska, Francuska, Nemačka, Mađarska, Italija, Luksemburg, Malta, Holandija, Poljska, Slovačka, Slovenija, Španija i Švedska.
Iako se ideja o prelaksu na letnje vreme pripisuje Amerikancu Bendžaminu Frenklinu, smatra se da su Nemačka i Austro-ugarska prve uvele taj koncept pre 100 godina kako bi uštedele gorivo tokom Prvog svetskog rata, navodi se na sajtu Evropskog parlamenta.
I u drugima zemljama, poput SAD, Kanade, Novom Zelanda, Meksika, Brazila, Kine i većem delu Australije, takođe postoji letnje računanje vremena.
Mnoge zemlje nisu uvele letnje računanje vremena, poput Rusije, Kine, Japana i Indije.
|
