Dokumentarna izložba i revija filmova pod naslovom "Bekim Fehmiu - Bogatstvo izgubljene tišine", sedmodnevni program posvećen izuzetnom umetniku i čoveku koji je do danas ostao simbol nekadašnje velike Jugoslavije, svečano će biti otvorena u Domu omladine, u četvrtak veče u 19 sati.
Organizator manifestacije je italijanski "Trentino con i Balcani" iz Trentina, a pored želje da napravi posvetu velikom glumcu koji je sedamdesetih i osamdesetih godina svojim ulogama obeležavao italijanski film, ova asocijacija ima ambiciju da afirmiše vredne umetnike sa našeg prostora koji su devedesete godine, po rečima Ilije Petronijevića, koordinatora programa, preživeli na kredibilan način.
Upravo oni i njihova dela trebalo bi da postanu onaj trag građanske i umetničke svetlosti za obnavljanje kulturne komunikacije na Balkanu.
Prva ličnost koja svakako može da "objedini" ovaj prostor, navodi "Trentino con i Balcani", jeste veliki, izuzetni glumac Bekim Fehmiu - na izložbi će hronološki biti prikazan njegov život, od rođenja u Sarajevu, najranijeg detinjstva u Prizrenu i Peći, školovanja i života u Beogradu, svetske karijere sa najvećim rediteljima i glumcima 20. veka, do svedočanstava o njegovim etičkim, intelektualnim i humanističkim stavovima.
Publika će moći da vidi novinske intervjue koje je dao jugoslovenskim, italijanskim i američkim medijima od 1967. do 2001. godine, knjige i delove knjiga koje je napisao, lične predmete, dokumenta, fotografije, filmske postere, tonske i video zapise, rekvizite iz filmova, slike koje je naslikao...
- Bio je veliki posao napraviti ovakvu izložbu - kaže za "Novosti" glumica Branka Petrić, supruga Bekima Fehmiua. - Mladi ljudi koji su to radili išli su čak u Sarajevo i snimali kuću u kojoj se rodio. Tu ogromnu zaostavštinu - stotine fotografija, detalja iz bogate karijere, izjava... poređali su po periodima njegovog života i rada.
Bekim je snimio toliko filmova u inostranstvu, i često mi je govorio u šali - meni je i planeta mala. Bio je svestran - pokazalo se da, kao i neki drugi ljudi, i on nema samo jedan talenat.
Uspeo je da napiše prvu knjigu "Blistavo i strašno", u to je krenuo kao u avanturu, nikada pre ništa nije napisao osim razglednice. A onda je negde 1985. počeo da slika, i samo je slikao - moja sestričina mu je donela štafelaj, on je kupovao boje, knjige o počecima slikarstva, istorije umetnosti...
Imam puno njegovih crteža, i sećam se kako je naš dragi prijatelj Danilo Bata Stojković dovodio svoje poznanike koji se bave likovnom umetnošću da procene Bekimov rad. Dobijao je od njih samo komplimente.
Ovaj svojevrsni vremeplov Bekimovog privatnog i profesionalnog života, Branka Petrić ipak iščekuje sa malim strahom:
- Naš sin Uliks koji, nažalost, neće moći da prisustvuje otvaranju izložbe, rekao mi je da je s jedne strane vrlo žalostan zbog toga, a s druge, da mu je možda i drago. Jer, nije lako sve to proživljavati. Naravno da kod kuće imamo materijala još za pet ovakvih izložbi, ali u koju god fotografiju da pogledam, mogla bih da napravim priču - kako je došao do te uloge, da li je bio zadovoljan ili nije, da li se pribojavao tog angažmana i tog velikog sveta... A da sve to posmatram bez emocija, kao običan posetilac, mislim da je nemoguće - kaže Branka Petrić.
VENČANjE U RIMU
Na izložbi su i italijanski časopisi koji su na naslovnoj strani objavili fotografije posle venčanja Branke Petrić i Bekima Fehmiua u Rimu 1968. - Već se Uliks micao u stomaku, Bekimov kum bio je Srđan Prica, ambasador Jugoslavije u Italiji. Moja kuma bila je Zorica Budisavljević, rođena sestra Jovanke Broz, inače udata za našeg konzula u Rimu. Venčali smo se u našoj ambasadi, ali nažalost, nikada se sa njima više nismo sreli. Druge večeri, Bekim je napravio veliku feštu u mađarskom restoranu u starom delu Rima, gde su porazbijali sve čaše.
