Predrag Antonijević: "Vreme smrti" je naš "Rat i mir"
Izvor: novosti online
Datum: 13.10.2012
Više od 20 godina krči put ka holivudskom vrhu. Iako film "Mala" nije uspeo da "okupira" bioskopske sale u zemlji koja je navikla na srećan kraj, našem reditelju Predragu Gagi Antonijeviću (53) obezbedio je značajno mesto u fabrici snova: doneo mu je "Spasitelja" i omogućio da sam upravlja filmskom trakom i da nadje svoje mesto u velikoj industriji.
U poslednje vreme okrenuo s, kaže, žanrovskom filmu. Najnoviji je psihološki triler "Blesing", koji će uskoro biti premijerno prikazan u Los An?elesu.
- U filmu igraju Endi Mekdauel, Rosko Vilijams junior, Majlo Rentimilja, Gebrijel Makt... Testirali smo publiku i svi su zadovoljni - kaže Gaga Antonijević, za "Novosti". - Junakinja filma je trudna žena, što je retko u američkim filmovima, ništa slično nije snimljeno još od "Rozmarine bebe". Mnogi su ovaj scenario odbacivali, a meni je bio veliki izazov da mi glavna heroina psihološkog trilera bude žena sa stomakom do zuba.
* Postoji li mogućnost da sa holivudskom ekipom snimate u Srbiji?
Nisam ovde radio od 1997, od "Spasitelja". Stranci su bili zadovoljni radom ovde, nadali se da će se taj trend nastaviti, ali se politička situacija zakomplikovala, pa je sve odloženo za neka druga vremena. Sada se ponovo zahuktava i ne bi trebalo tu šansu da propustimo.
* Da li je bilo poziva odavde da radite?
- Voleo bih da snimim film i seriju "Vreme smrti" Dobrice Ćosića. Za dve godine pada stogodišnjica Prvog svetskog rata, i trebalo bi obeležiti dostojno takav jubilej. Naša je obaveza i istorijska nužnost da tome posvetimo punu pažnju. Taj rat je bio najviši stepen evropeizacije Srbije u njenoj istoriji. Tada smo disali sa Evropom. Sada neki drugi vetrovi duvaju i lepo bi bilo Evropu podsetiti kada u ratovima bejasmo zajedno.
* Dokle se stiglo sa tim projektom?
- Još je rano da se o tome govori. Reč je o kapitalnom delu koje, nažalost, zbog čudnih političkih momenata u istoriji, nikada nije došlo na dnevni red za ekranizaciju, a druge države su svoje ratove i mirove snimile odavno, njih prvo. Ali, mi nismo bili ono što je trebalo da budemo. A "Vreme smrti" je naš "Rat i mir", jedno od najvrednijih dela koje kroz porodicu oslikava prelazak seljačke Srbije u gradjansku kroz vihore rata. Veoma sam srećan što je to sada pokrenuto. Posebno me raduje Dobričina vitalnost i želja. Počeli smo zajedno da razmišljamo o nekim scenama...
* Koliko je novac danas problem u Holivudu?
- U Holivudu je sve komercijalna utakmica i tu nema miljenika. Ti praviš paket od scenarija, režisera, glumaca i sa tim ideš kod banke i privatnog investitora. Oni odnesu prodajnoj agenciji, koja na osnovu procene paketa izračuna koliko para će film dobiti i - to je to. Za ostalo moraš da na?eš sponzore. Dakle, pravila igre su vrlo prosta. Ponekad se ipak dogodi da se autorova namera poklopi sa tržišnim tokovima.
* Postoje i oni koji nameću svoja pravila, poput Spilberga.
Malo je onih koji su se izborili za taj status. To su ljudi koji mogu da snimaju i telefonski imenik ako hoće, jer imaju para. Mislim na Spilberga, Kamerona, Ridlija Skota... Ali oni nisu postali to zato što su išli jednim drumom, a marketing drugim. Nisu došli iz nekog drugog filma, već su "jahali" komercijalni uspeh i zapravo su rodonačelnici toga.
* Šta je potrebno našem filmu da uspe na američkom tržištu?
- Šanse su male, postoje samo izuzeci. Dobićemo mi dobre kritike, ali to ne znači ništa. Treba imati u vidu da kompletan strani film loše prolazi, zato što nema publiku. Mislim da i ne treba tu utakmicu da trčimo. Moramo da se borimo da sačuvamo domaći film za domaću publiku.
* U Ameriku ste otišli sa idejom da promovišete srpski film?
- Kompanija "Semjuel Golding", koja je videla film "Mala", htela je da ga kupi, ali nisu znali na njemu da zarade. Tada sam doneo odluku da ostanem u Americi i da tamo radim, i odmah mi je bilo jasno da će to biti teško. "Mala" je bila važna za mene, donela mi je "Spasitelja" i tako ispunila svoju svrhu.
* Da li ste u Holivudu sazreli kao reditelj?
- Sada sam vrlo komforan u tome što radim - sa budžetom od 5 do 15 miliona dolara. I u tome uživam, otkrivam svoje kreativne trenutke. Osećam se kao svoj na svome. Ne žalim za mojim nesnimljenim filmovima.
* Na početku karijere ste hteli da se bavite političkim filmovima, ali ste otišli drugim putem?
- Nekada sam želeo da menjam svet, ali sam shvatio: bioskop i publika - to je film.
* Ipak, u Srbiji birate "Vreme smrti"?
- "Vreme smrti" je akciona drama. Klinci idu u rat. Film ne treba da bude opterećen time što priča ima druge konotacije. Tvoje je da ispričaš sudbine mladića, kroz ljubavi, bez politikantstva.
* Kako bi danas izgledao vaš "Spasitelj"?
- Sada smo, nažalost, u situaciji u kojoj smo potpuno obespravljeni, gurnuti u ćošak. S druge strane, i kad si u ćošku, nemaš drugog izbora nego da se boriš. Treba da se borimo za minimum naših nacionalih i socijalnih interesa. To me najviše boli. Dolazim u Srbiju svake druge godine, a svaki put je situacija dramatično gora. Ispada na kraju da imamo ne deset, nego 20 godina onog rata koji su pojeli skakavci.
* Kako spasiti dostojanstvo srpskih umetnika?
Teško je, nisam dovoljno ovde da bih to znao. Ne vredi se mnogo dodvoravati onima koji te neće. Moraš biti svoj. Znam da je teško raditi kada ti je prazan novčanik, ali moramo da se otreznimo i da uzmemo stvar u svoje ruke. Moramo da radimo. Setimo se Kenedijeve izjave: "Ne pitaj šta može zemlja da uradi za tebe nego šta ti možeš da uradiš za svoju zemlju".
DOLAZAK STRANACA
Dolazak stranih filmova bi bio veoma dragocen, jer veliki broj profesionalaca živi od filma. Čekamo primenu zakona o kinematografiji, odnosno one njegove, za strane finansijere, najvažnije stavke koja im donosi poreske olakšice. Toga u Srbiji još nema. Država mora da uvede povraćaj novca za strane produkcije kao što to rade svuda u svetu. Posebne olakšice daju mnoge zemlje samo da bi film došao, jer to ima velike prednosti u podsticanju domaće ekonomije. Imali smo dosta razgovora i obećanja ove vlade da će se problem rešiti u dogledno vreme. To su čiste pare koje dolaze. Ne manje važna nije ni promocija zemlje. Svi koji su dolazili ovde postali su ljubitelji Srbije.
ANDJELINA DŽOLI
Interesantno je da je producent "Spasitelja" Grem King finansirao i film "U zemlji krvi i meda" Andjeline Džoli. U njegovoj biografiji "Spasitelj" predstavlja početak ozbiljnog bavljenja filmom. Postao je jedan od vodećih producenata u Holivudu. Pretpostavljam da je Andjelini dao pare, uprkos tome što je bio upoznat sa činjenicama o ratu u Bosni, imajući u vidu nastavak filma "Gospodin i gospodja Smit" ili nešto slično gde će uzeti pare. Opet računica. A film nisam gledao i ne bih ni hteo da ga komentarišem.
ĆUP ZA KUPUS
U Ameriku sam odneo sve što me podseća na Srbiju. Imam čak i zemljani ćup da kuvam u njemu kiseli kupus. Nedostaju mi jedino kafane u koje kad sedneš ne znaš kako će se dan završiti i kuda ćete noć odvesti. Sedi se i priča. Malo su slike izbledele. Najjasnije su one iz ranog detinjstva.
