Od trenutka kad je zvanično objavljen program, 65. Kanski festival dobio je mnogobrojne komentatore u svetskim medijima - fešta na Kroazeti, koja počinje 16. maja dramom Vesa Andersona „Moonrise Kingdom“, sa Brusom Vilisom, Edom Nortonom, Harvijem Kajtelom, Bilom Marejem i Tildom Svinton, biće snažno obeležena američkom kinematografijom.
Ovakakve komentare pothranila je i izjava umetničkog direktora festivala Tjerija Fremoa, koji je, najavljujući autore koji su u trci za „Zlatnu palmu“ - Dejvida Kronenberga („Kosmopolis“), Kena Louča („The Angels’s Share“), Mihaela Hanekea („Love“, sa Izabel Iper), Endrjua Dominika („Killing Them Softly“, sa Bredom Pitom u glavnoj ulozi), Lija Denijelsa („The Paperboy“, sa Nikol Kidman), Džefa Nikolsa („Mud“)... rekao da je američki film u Kanu „ponovo u sedlu“.
U kojoj meri će jedan od najznačajnijih festivala u svetu ove godine biti „amerikanizovan“ ili možda komercijalizovan, pitanje je koje se komentariše i u evropskim filmskim časopisima.
- Poznajem Pjera Fremoa i njegove preference - kaže, za „Novosti“, kritičar Dinko Tucaković. - On programira Kanski festival i pokušava da u „svojoj eri“ napravi selekciju koja neće, za razliku od drugih festivala, poput Berlina, biti označena političkim ili ideološkim pogledom na svet. Fremo dobro poznaje klasičan film, on je u savremenom nezavisnom američkom filmu prepoznao energiju koja je taj film odlikovala od ranih šezdesetih, pa sve do kraja devedesetih godina. Kao kuriozitet i vrsta metafore takvog stava jeste prisustvo Kronenberga u Glavnom programu, a zanimljivo je da će u programu „Izvestan pogled“ biti prikazan debitantski film njegovog sina Brendona Kronenberga, „Antiviral“.
Azijski filmovi na 65. Kanu prema Tucakovićevim rečima manje će biti zastupljeni, i to je posledica onoga što je ponuđeno na svetskom filmskom tržištu.
- Impresioniran sam imenima ovogodišnjeg „Kana“, među kojima je veliki broj dobitnika „Zlatne palme“, iako mislim da će festival teško premašiti prošlu godinu, koja je Kanski festival učinila najboljim festivalom u svetu - ocenjuje Tucaković.
Kako naglašava Ivan Karl, selektor Festa, kanski program nije u većoj meri „amerikanizovan“.
- Kanski festival je na stavu na kojem je bio i ranije - prosto, on samo gaji grupu autora i ne naginje komercijalizaciji. Globalno, jeste odličan poligon za lansiranje dobrih komercijaliozovanih filmova, ali van konkurencije. Time drži balans koji je držao i ranije. Ovaj festival pokušava da u tom „četvorouglu“ koji čini sa festivalima u Berlinu, Veneciji i Torontu, prikupi što više velikih autorskih imena, kao što su Kronenberg, Kjarostami, Ken Louč... Možda oni zvuče komercijalno, jer su nama poznati autori, ali nikako ne pripadaju repertoarskoj kinematografiji.
Ivan Karl ističe i činjenicu da je posle dodele Oskara, Kanski festival druga najveća pozornica filmskih zvezda u svetu.
- Da bi održao top-mesto koje ima, festival mora da održava najprisnije moguće odnose sa Holivudom, a da pritom ne dozvoli „holivudizaciju“ glavnog programa koji je takmičarski.
RELACIJA KAN - FEST
Ivan Karl kaže da se, pre nego što pogleda ko su sve favoriti ovogodišnjeg Kanskog festivala, ipak ne bi „istrčavao“ sa ocenom koje bi filmove doveo na idući Fest, iako veliki autori svakako uvek pretenduju na program Festa.
- Na papiru možete da izvučete ova ili ona imene, a to je, ipak, samo kalkulacija. Zato bih sačekao kraj festivala, da se vidi putanja tih filmova, ali i naše realne mogućnosti. A u Festovoj tradiciji je, inače, da se dovede što više filmova iz Kana, kao i tradicija da bude otvoren upravo kanskim pobednicima. Tako je bilo i ove godine, Fest je počeo filmom „Drvo života“ Terensa Malika, a bio je zatvoren „Artistom“ Mišela Azanavisijusa, koji je premijerno prikazan u Kanu, i značajan deo programa doveden je pred naše gledaoce sa Kanskog festivala.
