Već sama vest da se u Beogradu sprema predstava pod nazivom „Zoran Đinđić“ izazvala je u političkoj i kulturnoj javnosti interesovanje, radoznalost, ali i podozrenje. U međuvremenu, neki glumci su odbijali poverene zadatke, rastao je pritisak (ne samo medijski) na pozorišnu kuću i ekipu, pa je, neuobičajeno, iz Ateljea 212 novinarima upućeno cirkularno pismo da nikakve informacije o predstavi neće davati do same premijere...
Sada su se probe autorskog projekta Olivera Frljića privele kraju, a kakvo je delo nastalo u ovoj svojevrsnoj umetničkoj radionici jednog od najintrigantnijih reditelja u regionu, videće se na prvom izvođenju: „Zoran Đinđić“ otvara u petak Treće „Mucijeve dane“.
- Naša predstava traži puno građanske hrabrosti, a nje nema preterano u Srbiji - kao i uvek je, direktan i nedvosmislen, zagrebački reditelj. - Radio sam je kao neko ko nije prisustvovao onome što se ovde događalo, što znači neostrašćeno u svakom smislu. U Srbiji postoji podela na dve strane. Jednu „pljuvačku“ koja čini sve da umanji značaj Zorana Đinđića, i drugu koja radi na glorifikaciji i nekritičkom stvaranju kulta ličnosti. Hteo sam da izbegnem obe. „Đinđić“ govori o srbijanskom društvu danas i hipotekama koje nosi. Nažalost, osim što su uhvaćeni direktni izvršioci njegovog ubistva, ništa više nije učinjeno. A to je sramota...
Gost iz Zagreba dodaje da je sam proces rada bio težak, da je trebalo mnogo strpljenja svim akterima da predstavu dovedu do „kopna“, i isplivaju zajedno:
- Reč je o autorskom projektu u kome nema likova već suprotstavljenih pozicija, po principu antičkog zbora. Nije dramsko pozorište i nema priču kao osnovu svoje strukture. Dramski sukob nije među likovima već između publike i izvođača. Sudaramo ljude sa njihovom odgovornošću - nastavlja Frljić. - Svaka drama u kojoj bismo Đinđića videli kao lik, rekla bi mnogo manje od ove u kojoj govorimo kolektivno. Želeli smo da se predstava, koliko god je to moguće, prelije preko scene, da dođe makar do prvog ili drugog reda. A ja se nadam da će otići i dalje. Iako nosi naziv „Zoran Đinđić“, govori i o drugim sličnim događajima na prostorima regiona. Proteklih decenija bilo je mnogo žrtava: Jozo Leutar je ubijen u Bosni, u Hrvatskoj se desio ceo niz likvidacija. Jedino što niko od njih nije bio na tako visokoj funkciji. Đinđić je postao etički superioran kada je ubijen - to znači da se u političkoj areni nije moglo više s njim. Cela medijska mašinerija je radila protiv njega i to je OK, sve dok neko ne uzme oružje u ruke. Antička tragedija je nastala kada je „ovo društvo“ ispucalo u Đinđića dva metka.
Na pitanje „Novosti“ s kojim obrazloženjem su pojedini glumci vraćali zadatke, Frljić kaže:
- Neki su odbijali uloge i iz mnogo benignijih razloga,kao što je to bio slučaj sa „Ocem na službenom putu“. Inače, imali smo na početku dogovor da ukoliko se ne pronađemo, može odustati bilo koji glumac, ali i ja od izvođača. Ovde je reč o jednom bolnom procesu, jer on konfrontira ljude s nekim ličnim ubeđenjima. Svaka proba je bila teška, tražila je od učesnika da se suštinski odrede prema određenim problemima u društvu.
Jedan od onih koji su sigurni da će 18. maj ostati značajan datum u istoriji kuće, Branislav Trifunović, otkriva da je sama činjenica da se radi predstava „Zoran Đinđić“ stvorila pritisak: ne samo medija, nego i rodbine, političara i drugih struktura. Feđa Stojanović dodaje i da je bilo onih koji su ekipu okarakterisali kao „đubre i kretene“, ali:
- Naša predstava je izuzetno hrabra. Ovo je politički teatar koji dugo godina nije viđen kod nas. Udara pravo u stomak. Ne mogu da verujem da su mnoge kolege odbile da učestvuju: pokazali su da nemaju dovoljno hrabrosti ili neverovatno neznanje! Ponosim se što sam u njoj.
Frljić, pak, poznat po smelim i beskompromisnim projektima, ističe:
- U Hrvatskoj sam govorio o srpskim žrtvama domovinskog rata. U svakoj sredini to radim: suočavam društvenu zajednicu sa njenom odgovornošću. Inače, imao sam do sada predstave s kojih su ljudi izlazili, jednom je i letela flaša usred pozorišnog čina... I sada tokom proba, do mene je stizalo šta se sve priča, pogotovo šta misle glumačke zajednice u Beogradu. To su oni koji će dolaziti na predstavu da potvrde unapred formirano mišljenje. Voleo bih da ne bude tako... Ne znam, pošto je poznato da sam „izdajnik“ svega, možda ću tu „titulu“ dobiti i posle premijere.
EKIPA
U predstavi igraju Feđa Stojanović, Branislav Trifunović, Ivan Jevtović, Vladislav Mihailović, Tanja Petrović, Milan Marić, Miloš Timotijević i Tamara Krcunović. Dramaturg je Branislava Ilić, kostimograf Sandra Dekanić, a scenograf Marija Kalabić. Muziku je uradila Irena Popović.
