Više od dve trećine zemalja članica Saveta Evrope priznalo je nezavisnost Kosova, ali nijedna od njih nije pokrenula pitanje ulaska Kosova u ovu organizaciju - kaže u razgovoru za “Novosti” generalni sekretar ove organizacije Torbjern Jagland.
Preko hiljadu ljudi iz stotinak zemalja proći će tokom ove nedelje kroz sedište Saveta Evrope (SE) u Strazburu, gde u ponedeljak počinje Svetski forum za demokratiju. Ideja je da se daju odgovori na pitanja koja se odnose na preveliku birokratiju, glomazne sisteme odlučivanja, smanjeno interesovanje za izbore...
Biće to prilika da Ban Ki Mun i Jagland, na marginama ovog događaja, razmotre i kosovsko pitanje.
- Demokratija se danas susreće sa mnogim izazovima. Nove tehnologije stvaraju i nove demokratije. A na delu je tek početak tehnološke revolucije - smatra Jagland. On je uveren da je ovo čemu sada prisustvujemo neka vrsta “direktne demokratije”.
- Mladi ljudi su veoma prisutni na “Tviteru” i na “Fejsbuku”. Jedno od pitanja sa kojima se susreće današnje shvatanje demokratije jeste kako da se novonastala situacija pomiri sa postojećim “reprezentativnim demokratijama”.
* Gde se danas nalaze demokratije u zemljama Balkana u poređenju sa zapadnom Evropom?
- Balkanske zemlje su mnogo napredovale. Išle su brzim koracima. Ako pogledate iz istorijske perspektive, demokratizacija na Balkanu je tekla brže nego u staroj Evropi. Naravno, ostaje, zbog prošlosti, još dosta problema i izazova, ali je impresivno to kako se stvari odvijaju.
* Srešćete se sa generalnim sekretarom UN. Razgovaraćete i o Kosovu...
- Imaću priliku da pomenem i tu temu. To je pitanje i za UN, i za nas, i time treba zajedno da se bavimo.
* Imate li viziju toga kako rešiti problem Kosova?
- Prethodna vlada Srbije je inicirala dijalog s Prištinom pod pokroviteljstvom EU. Razgovarao sam sa ministrom spoljnih poslova Srbije Ivanom Mrkićem prošle nedelje u Njujorku. Rekao mi je da nove vlasti žele da nastave s dijalogom i to je jedini način da se reši problem. Nema drugog puta. Zahteva vreme, ali važno je da se ritam dijaloga održi.
* U Strazburu postoje nezvanični nagoveštaji da se, možda uskoro, priprema članstvo Kosova u ovoj organizaciji. Koliko ima istine u tome?
- Moj utisak je da vlasti u Prištini imaju pristup korak po korak, odnosno da ne žele da prave nagle poteze, jer, takođe, shvataju da je neophodan dijalog po tom pitanju. Ali ta tema je ovde u potpunosti u rukama zemalja članica. Dakle, dok ne bude drugačije odluke na Komitetu ministara, nastavićemo da radimo na osnovu statusno neutralnog stava i Rezolucije 1244.
* Da li ste iz Prištine dobili zahtev za članstvo?
- Nismo.
* A šta ćete uraditi ako ga dobijete?
- Tada o tome treba da se razgovara u Komitetu ministara. Kao što sam rekao, to je u nadležnosti država članica. Treba imati u vidu i to da jedna zemlja u principu prvo mora da bude član UN, pa tek onda da uđe u SE. Ne kažem da je to obavezno, ali je to uobičajena procedura.
* Poslanici srpske, ali i nekih drugih delegacija u Parlamentarnoj skupštini, traže od SE da se više angažuje oko istrage povodom optužbi za trgovinu ljudskim organima na Kosovu, na osnovu rezolucije izglasane u ovoj instituciji...
- Upoznat sam s tim. Ali mi nemamo nikakvu istražnu moć. Nemamo aparat za to. Zato se oslanjamo na ono što radi Euleks. Videćemo kakvi će biti rezultati.
* Kakvi su vaši odnosi sa Srbijom danas?
- Veoma dobri. U svakom pogledu, veoma su konstruktivni. Srbija je veoma dobar član ove organizacije. Sarađivaću veoma blisko i sa novom vladom.
DEMOKRATSKI DAVOS
S obzirom na opseg temai učesnika, Forum su već prozvali “demokratskim Davosom”. - Lično, ne koristim taj izraz. Bilo bi to preambiciozno. Krećemo od samog početka i tek treba, polako, da izgradimo renome kakav ima Svetski ekonomski forum. Nadam se da će jednom to biti isto tako važan forum, na kojem će se raspravljati o ljudskim pravima i demokratskim pitanjima, kao što je Davos kada je reč o ekonomiji. * Kakve su ambicije i očekivanja od Foruma? - Želimo najpre da definišemo izazove s kojima se susrećemo u okviru onoga što zovemo “starom demokratijom” i da, zatim, razgovaramo na temu kako da tome priključimo nove demokratske snage oko nas u svetu, da nađemo rešenje kako da ih priključimo tradicionalnoj demokratiji.
PARTIJE DELUJU SPORO
Šta je glavni problem “starih demokratija”? - Jedan od problema je što one deluju veoma sporo, u okviru političkih partija. Ljudi, naročito mladi, danas žele brzu, istovremenu interakciju i okreću se društvenim mrežama, dok je kultura političkih partija, koju zovemo reprezentativnim demokratijama, potpuno drugačija. Izazov je kako to usaglasiti.
