I Evropska unija i očuvanje Kosova - koju je promovisala Cvetkovićeva, a nasledila Dačićeva vlada, zakucala se u berlinski zid. Državni vrh će u narednim danima pokušati da pronađe formulu da Srbija nastavi i odbranu teritorijalnog integriteta i evropske integracije.
Praktično, potrebno je da se bar ublaži i amortizuje zahtev Angele Merkel da Beograd i Priština potpišu obavezujući sporazum o dobrosusedskim odnosima.
Ostalih šest uslova koje nam je ispostavila Nemačka: izvršenje Akcionog plana, rasvetljavanje napada na nemačku ambasadu, prevazilaženje prošlosti u regionu, ispunjenje svih dogovora sa Prištinom, ukidanje paralelnih institucija na severu, i saradnja sa Euleksom i Kforom - Srbija je manje-više spremna da ispuni.
Srpski zvaničnici, prema našim saznanjima, uskoro će obelodaniti koje su sve ustupke spremni da učine prema Kosovu, ali i gde se nalazi crvena linija koja neće biti pregažena. Cilj države ostaje i članstvo u EU i odbrana teritorijalnog integriteta.
Prvi potpredsednik vlade i ministar odbrane Aleksanar Vučić izjavio je da je šest od sedam uslova koje je izneo predstavnik najveće nemačke partije CDU Andreas Šokenhof odranije poznato:
- Sedmi uslov - potpisivanje ugovora o dobrosusedskim odnosima sa Kosovom - do sada nije bio poznat. Sada ne bi bilo logično da se vlada izjašnjava o stavu jedne partije. Svakako, ne treba zatvarati oči i tvrditi da oni koji su ih izneli nisu važni. Držimo se onoga što smo dobili prošlog decembra od EU. Pokušao sam i u Berlinu da utičem na neke stvari, ali očigledno nisam uspeo što smatram svojim neuspehom.
Potpredsednik Vlade zadužena za evropske integracije Suzana Grubješić rekla je za “Novosti” da ne treba fatalistički tumačiti izjave poslanika nemačkog Bundestaga. Ona ipak tvrdi da ovo u načelu nije ništa novo:
- Zahtevi Nemačke su poznati već nekoliko godina, sada su samo prvi put poređani na papir. Ali javnost do sada nije bila na pravi način obaveštavana o tome. Svim tačkama treba pristupiti temeljno i ozbiljno i ne treba žuriti sa bombastičnim izjavama i zaključcima - rekla nam je Grubješićeva.
Rasim Ljajić, potpredsednik Vlade, rekao nam je da sama “normalizacija odnosa” ne znači priznanje Kosova, ali da među nemačkim zahtevima ima i nerealnih:
- Uslov koji je izneo nemački parlamentarac ne treba “gurati pod tepih”, ali je činjenica da je to njegov stav. Mislim da je to “probni balon” i da Srbija mora da se postavi racionalno i da saopšti “crvene linije” ispod kojih nećemo ići. Svesni smo da moramo učiniti bolne kompromise kako bismo dobili datum za pregovore sa EU.
Direktor Centra za modernu politiku Vladimir Todorić u promeni vlasti u Beogradu vidi razloge za zaoštravanje nemačkih uslova koji se sada nediplomatski isporučuju.
Od političkog analitičara Slobodana Antonića čuli smo da je posle “nemačkog ultimatuma” politika - i EU i Kosovo - u ozbiljnoj krizi, ako ne i gotova.
BOGDANOVIĆ: ZNALI SMO ZA ŠEST USLOVA
Bivši ministar za Kosovo i Metohiju Goran Bogdanović kaže za “Novosti” da su oni bili upoznati sa šest nemačkih uslova, ali da za sedmi - potpisivanje sporazuma sa Prištinom - prvi put čuje: - Tražili su nam i ukidanje institucija i realizaciju svih sporazuma tehničkog dijaloga, ali potpisivanje sporazuma o dobrosusedskim odnosima nisu nikada. Ostvarenje tog uslova bi zaista bilo kršenje Ustava. Mi smo filigranskom diplomatijom uspevali da ostanemo na putu ka EU uz poštovanje Ustava i nova vlast je pred velikim izazovom da amortizuje ove pritiske.
DEŽER: NIJE USLOV NEGO MIŠLJENJE
Šef delegacije EU u Srbiji Vensan Dežer smatra da je izjava nemačkog parlamentarca Andreasa Šokenhofa o sedam uslova za Srbiju “samo jedno mišljenje”, ali da konačnu odluku o pristupnim pregovorima Srbije sa EU donose šefovi država i vlada EU.
On kaže da bi Beograd i Priština trebalo krajem meseca da nastave dijalog i da se sami dogovore kakav sporazum žele da postignu.
