Srbija može da se nada dobijanju datuma otvaranja pregovora sa EU najranije krajem sledeće godine, posle izbora u Nemačkoj, koji su zakazani za sledeći septembar, saznaju “Novosti” iz diplomatskih izvora u Briselu.
Iako konačna verzija izveštaja Evropske komisije o napretku još nije gotova, već sada je izvesno da će u ovoj analizi provejavati “kritički ton”. Takodje, neće biti čak ni uslovne preporuke šefovima država i vlada EU da nam u decembru daju zeleno svetlo za naredni korak u integracijama, uz konstataciju da je postignut “ograničen napredak u normalizaciji odnosa sa Kosovom”.
S druge strane, kako se bude približavao dan odluke o sledećem koraku u integracijama, bujaće i apetiti i zahtevi manjih država EU, pre svih naših suseda. Oni će svoj glas za dodeljivanje datuma na Evropskom savetu uslovljavati rešavanjem sporova koje imaju sa Srbijom.
Poslednji primer su signali koji stižu iz zvanične Sofije da će blokirati Srbiju sve dok ne poboljša položaj bugarske manjine u našoj zemlji. Beograd može da očekuje i “zatezanje” Rumunije, zbog pitanja Vlaha, ali i Madjarske, kao i nove članice Hrvatske, koja u EU ulazi sledećeg juna, a sa kojom imamo mnogobrojna nerešena pitanja.
Da će Bugarska imati tvrd stav u decembru, za “Novosti” negira Dimov Kraljo, politički savetnik ambasade ove zemlje u Beogradu. On kaže da je podrška evropskoj budućnosti za sve zemlje zapadnog Balkana trajni element u politici Sofije:
- Ipak, male su šanse za dobijanje datuma u decembru, ali ne zbog Bugarske, već nerešenih pitanja koje Beograd ima sa Prištinom - kaže Dimov Kraljo.
Prvi potpredsednik srpske Vlade Aleksandar Vučić poručio je da se Srbija nada dobrim vestima iz Brisela na proleće, odnosno do juna sledeće godine. Vučić je rekao da je sadašnja vlada dužna da sprovede ono što su predstavnici prethodne vlasti potpisali u dijalogu sa Prištinom, dok god su ta rešenja u skladu sa Ustavom Srbije.
- Kosovski problem je broj jedan, ali ne treba zanemarivati ni sporove koje imamo sa komšijama. Bugarski poslanici u EP stalno otvaraju problem nerešenih pitanja koje imaju crkve naše dve zemlje, kao i loš materijalni položaj bugarske manjine - kaže nam Laslo Varga, iz skupštinskog Odbora za EU integracije.
Profesor medjunarodnih odnosa Predrag Simić kaže za “Novosti” da ne treba isključiti ni nova “zatezanja” Rumunije i Madjarske, u kojoj sve više jača desnica i zahtevi za reviziju Trijanonskog ugovora.
Naš nekadašnji ambasador u Berlinu Ognjen Pribićević objašnjava da nam pozicije manjih država EU prema našim integracijama neće ni pomoći, ni odmoći, jer je sve u rukama velikih sila.
I LITVANCI ZATEŽU
Od 27 članica EU jedino Litvanija nije ratifikovala SSP sa Srbijom, iako su vlasti u Vilnjusu najavljivale da je to praktično završena stvar. Kamen spoticanja je sporna privatizacija BIP, kao i nadmetanje litvanskog i srpskog kandidata za mesto predsedavajućeg u GS UN.
