Direktne, surove, gorko istinite ili ogoljeno ucenjivačke poruke nemačkih političara, koje su kao sa trake poslednjih desetak dana stizale u Beograd, za mnoge na političkoj sceni, iako nisu prijatno zvučale, nisu predstavljale veliko iznenađenje. Zašto takvi stavovi dolaze baš od Nemaca i ko još stoji iza njih, tumači se različito. Ali posle ovakve retorike odnosi sa Berlinom, po mišljenju sagovornika „Novosti“, biće na novom ispitu.
Stavovi koje smo čuli od nemačkih političara, prema Ognjenu Pribićeviću, nekadašnjem ambasadoru u Berlinu, zapravo su stavovi Amerike, koje Nemačka podržava i koje, kao lojalna članica NATO, sprovodi bez ikakvog posebnog interesa.
- Amerika je rešila da zatvori kosovsko pitanje i Nemačka samo izvršava dogovoreno - smatra on.
Na pitanje zašto, onda, poruke koje čujemo od Nemaca ne stižu i iz drugih zapadnih zemalja, Pribićević odgovara da je retorika američkih zvaničnika oko Kosova, počev od državnog sekretara Klintonove do američkog ambasadora u UN Suzan Rajs, čak i oštrije forme, ali da smo u ovom trenutku „zasuti“ nemačkim izjavama.
- Velika Britanija ili Francuska imaju još manji interes za ovo pitanje. Nemačka se bavi i Grčkom, i Evropom u celosti. Bavljenje nama nije iz zadovoljstva, reč je o raspodeli zadataka.
Nekadašnji ministar spoljnih poslova Vladislav Jovanović kaže da je Nemačka poznata po rutinskoj tvrdoći u politici prema zemljama slabijim od nje i napominje da je ona trenutno najkonsolidovanija članica EU. Berlin, po njegovom mišljenju, ima razloga da bude tvrd prema Srbiji, jer ona ni u jednom ratu, ali ni u miru, nije bila njegov saveznik.
- Zbog činjenice da je reč o moćnoj zemlji, treba da činimo što je do nas da sa Nemačkom imamo dobre odnose, ali ne treba činiti ništa što je protivno našim interesima - ističe Jovanović. - Uraditi nešto protiv nas samih granica je za koju nijedna vlada nije dobila mandat. Za to bi je čekala adekvatna žetva na novim izborima.
Najsvežiji nemački stavovi, smatra ovaj diplomata, ne izdvajaju se od onoga što se slušalo niz godina o dobrim odnosima sa susedima, ali, kaže, uvredljivio je kada vas neko tera u bračni krevet sa sopstvenom provincijom:
- Ne znam da li će nova vlada ići do kraja ili će ustuknuti pred žrtvom koja se od nje traži i zahvaliti se EU na pozivu za članstvo.
Poslednje poruke iz Berlina moraju da utiču na sveukupne odnose dveju zemalja, smatra i analitičar Milan Nikolić iz Centra za proučavanje alternativa, i ocenjuje da će oni biti na velikom iskušenju s obzirom na predistoriju u kojoj je Nemačka Srbiji nanosila veliko zlo. Kao plus u ovoj računici Nikolić navodi to što je Nemačka jedan od najvećih srpskih privrednih partnera i lokomotiva evropskog privrednog razvoja, zbog čega je Srbija na nju upućena.
Nikolić, takođe, ukazuje na to da reči koje smo čuli od nemačkih političara još nisu stavovi nemačke države, mada ne isključuje mogućnost da će iz njih proisteći stav tamošnje vlade.
- I ranije je iz Nemačke bilo ovakve strogoće, ali se ona u kasnijim fazama ublažavala stavovima Francuske i Španije. Nemačkim pritiscima na Srbiju neće se radovati zemlje sa problemima kakve imaju Španija sa Katalonijom, pa ni Britanija sa Škotskom.
Kakva je, onda, perspektiva odnosa Berlina i Beograda? Početkom nedelje, podsetimo, nemački ministar za privrednu saradnju Dirk Nibel izrazio je spremnost njegove zemlje za dalja ulaganja u energetiku u Srbiji. U jeku „isporuke“ nemačkih zahteva, prvi potpredsednik Vlade Aleksandar Vučić izjavio je da ova zemlja mora da se respektuje i da se sa njom mora sarađivati, kao i da bez nje ne može biti razvoja Srbije iako uslovi koje ona postavlja nisu idealni. Ovu Vučićevu izjavu, izrečenu u delikatnom trenutku, Pribićević smatra veoma dobrom:
- Bez obzira na to šta se govori o Kosovu, mi moramo da nastavimo da živimo. Nemačka je naš glavni politički i ekonomski najvažniji partner, bez nje se ne može u EU. U meri u kojoj uspemo da zatvorimo kosovsko pitanje, a da i nešto izvučemo, naši odnosi će biti bolji. Dok god imamo problem Kosova, sa Berlinom će biti „kreni-stani“.
PREPREKA
Privredna saradnja ne može da se odvija neometano, mimo političkog koloseka, ocenjuje Ognjen Pribićević: - Srbija se u Nemačkoj percipira kao mala zemlja sa velikim problemima i to je prepreka za investitore. Pet najvećih investicija u Srbiji su „Štade“, „Metro“, „Mesergas“, „Simens“ i „Boš“, a to je u odnosu na nemačke mogućnosti veoma malo.
PORUKE NEMAČKIH POLITIČARA
* 4. septembar 2012. - Uzajamno priznavanje Beograda i Prištine uslov za ulazak Srbije u EU - Martin Šulc, nemački socijaldemokrata i predsednik Evropskog parlamenta * 12. septembar 2012. - Tokom pregovora o pristupanju EU neće moći da se izbegne da Srbija prihvati i prizna nezavisnost Kosova, i to bitno pre stupanja u EU - Rupert Polenc, predsednik Odbora Bundestaga za spoljnu politiku * 13. septembar 2012. - Pre početka pregovora o prijemu u članstvo EU Srbija da potpiše sa Kosovom zajedničku pravno-obavezujuću izjavu o dobrosusedskim odnosima - Andreas Šokenhof, iz poslaničke grupe CDU/CSU kancelara Angele Merkel
