Operativci Radne grupe Uprave kriminalističke policije MUP Srbije, u saradnji sa Tužilaštvom za organizovani kriminal, uhapsili su u subotu bivšeg ministra poljoprivrede Sašu Dragina, Zvonimira Nikezića, vlasnika "Ces Mekona" i još sedam odgovornih iz "Azotare", Poljoprivrednog kombinata Beograd (PKB) i "Inveja" (u vlasništvu Predraga Rankovića Peconija).
Reč je o nastavku akcije na rasvetljavanju zloupotreba u postupku 24 sporne privatizacije - saopštio je MUP Srbije.
Policija je, po nalogu Tužilaštva, odredila policijsko zadržavanje od 48 sati bivšem predsedniku Upravnog odbora "Azotare" Radoslavu Vujačiću (sada zameniku direktora "Srbijagasa"), bivšem zameniku direktora "Azotare" Mihajlu Grujiću, bivšem direktoru PKB Milanu Veljoviću, bivšem direktoru poljoprivrednog dobra "Aleksa Šantić" kod Sombora Arseniju Kataniću, bivšem direktoru kruševačkog Instituta za krmno bilje Dragiju Lazareviću, bivšoj direktorki firme "Invej" Verici Spasić i vlasniku preduzeća "Terabo" Borislavu Stojkoviću. Ista mera odredjena je Draginu i Nikeziću.
Oni su osumnjičeni za krivična dela zloupotrebe službenog položaja i davanje i primanje mita. Sumnja se da su učinili niz nepravilnosti u vezi sa prometom regresiranog (povlašćena cena) mineralnog djubriva, u toku 2009. i 2010. godine. Reč je o 70.000 tona ove robe.
Djubrivo je, po uredbama Vlade Srbije, bilo namenjeno poljoprivrednim zadrugama i gazdinstvima i preduzećima koja se bave poljoprivrednom proizvodnjom, a u kojima država ima svoj kapital. Ipak, ova roba namenjena poljoprivrednicima završavala je u Peconijevim i drugim firmama, koje su ga potom tim istim ljudima prodavali mnogo skuplje.
- Uhapšeni su osumnjičeni da su to djubrivo prodavali licima koja za to nisu imala pravo, odnosno da su omogućila da četiri privatna privredna društva dobiju veštačko djubrivo po povlašćenim cenama - objašnjava izvor "Novosti".
- Zarada po kilogramu je išla od pet dinara pa naviše.
Prema rečima Miljka Radisavljevića, tužioca za organizovani kriminal, četiri firme, koje nisu imale pravo na djubrivo po povlašćenoj ceni, stekle su korist i oštetile budžet Srbije za više od 470 miliona dinara, odnosno oko pet miliona evra.
Kako nezvanično saznaju "Novosti", Saša Dragin je osumnjičen da je prilagodjavao uredbe i davao naloge koji su omogućili pojedinim preduzećima da uzimaju djubrivo po povlašćenim cenama direktno od "Azotare", kao proizvodjača. Oni su ga potom preprodavali po tržišnoj ceni.
Sumnja se, medjutim, da je celu ovu šemu sa preprodajom regresiranog djubriva osmislio Nikezić, kojeg je "Azotara" angažovala kao konsultanta i za to mu je platila šest miliona dinara.
Dragin je, kako se sumnja, kao ministar poljoprivrede, davao naloge PKB i drugim državnim firmama koje su imale pravo na regresirano djubrivo, da ga kupuju od "Azotare", a potom ustupe Peconijevom "Inveju". PKB je, recimo, imao pravo na hiljadu tona, ali je, suprotno propisima, uzeo 26.000 tona i sve to ustupio Rankovićevom i drugim preduzećima koja na to nisu imala pravo.
- Peconi je, potom, to isto djubrivo, koje je uzeo ispod tržišne cene, prodavao poljoprivrednicima skuplje - kaže izvor "Novosti" blizak istrazi.
- Na toj razlici je i zaradio. Tako da to jeftinije djubrivo oni kojima je bilo namenjeno, poljoprivrednici, nisu ni videli.
Dragin se sumnjiči i da je prekoračio i zloupotrebio službeni položaj tako što je 2009. naredio direktorima PKB i preduzeća "Aleksa Šantić" da kupe 30.000 tona regresiranog djubriva od "Azotare" u Pančevu.
PKB i "Aleksa Šantić" samo su fiktivno kupili djubrivo, a pravi kupci bile su firme koje na to nisu imale pravo - "Sunce", u vlasništvu Predraga Rankovića Peconija i veći broj kupaca preduzeća "Aleksa Šantić".
Prema Uredbi iz 2009, djubrivo po nižoj ceni mogle su da kupe samo zemljoradničke zadruge i poljoprivredna gazdinstva. Izmena kojom je predvidjeno da povlastice mogu da imaju i privredna društva registrovana za poljoprivrednu proizvodnju, stupila je na snagu tek 5. novembra 2009. godine, dok je "Azotara" sa PKB i "Aleksom Šantićem" četiri meseca ranije završila fiktivnu kupoprodaju 30.000 tona djubriva, iako po Uredbi nisu imali pravo na to.
Tako je "Azotara" prodala 22.621 tonu djubriva po povlašćenoj, nižoj ceni od 10.000 dinara po toni. Firme kod kojih je završilo regresirano djubrivo pribavile su korist veću od 226 miliona dinara, a "Azotara" je neosnovano naplatila regres u istom iznosu, za isporučenu robu.
Kako bi sve to prikrio, sumnja se, tadašnji ministar Dragin predložio je Vladi da izmeni i dopuni Uredbu kako bi se kao kupci regresiranog djubriva mogla javiti i privredna dobra, što je bio slučaj sa PKB i "Aleksom Šantićem".
Nikezić, direktor "Ces Mekona", je u to vreme bio ovlašćeni konsultant preduzeća "Azotara" u restrukturiranju. Nikezić je ugovorom o poslovno-tehničkoj saradnji sa "Azotarom" bio u obavezi da pruži konsultanstske usluge prilikom prodaje regresiranog djubriva.
On je, medjutim, kako se sumnja, učestvovao u pronalaženju fiktivnih kupaca i preduzeća koja nisu imala pravo na povlastice za kupovinu djubriva.
Hapšenje osumnjičenih obavljeno je u subotu ujutro u sinhronizovanoj akciji operativaca Radne grupe UKP na teritoriji Beograda, Novog Sada, Sombora i Kruševca. Posle privodjenja odmah su sprovedeni u prostorije Tužilaštva za organizovani kriminal, u Ustaničkoj ulici u Beogradu. Saslušavaju ih mešovite policijsko-tužilačke ekipe. U nedelju će sudija za prethodni postupak Specijalnog suda za organizovani kriminal odlučivati o predlogu Tužilaštva da li će im biti odredjen pritvor do 30 dana.
SASLUŠANJE SE NASTAVLJA U NEDELJU UJUTRO
U Tužilaštvu za organizovani kriminal u subotu uveče oko 22 časa prekinuto je saslušanje osumnjičenih za malverzacije sa regresiranim djubrivom, na čelu sa bivšim ministrom poljoprivrede Sašom Draginom i biće nastavljeno u nedelju u 10 sati, rečeno je Tanjugu u Tužilaštvu.
BEZ KOMENTARA
U vladi Vojvodine u subotu niko nije želeo da komentariše privodjenje Dragina. Visoki funkcioner DS, i potpredsednik Vlade Vojvodine, Dragoslav Petrović, potvrdio je "Novostima" da je Dragin do leta bio savetnik predsednika pokrajinske vlade, Bojana Pajtića, a da mu je zatim funkcija prestala. - U reorganizaciji i smanjenju broja zaposlenih ovog leta, izgubila se potreba za mestom savetnika, na kom je Dragin bio - kaže Petrović. - Pošto nema funkciju u vladi, a takodje ni u stranci, ne bih da komentarišem ova dešavanja.
POTERA ZA BEGUNCIMA
Hapšenje su u subotu izbegli Emina Čobanski, direktorka firme "Sunce", koja je takodje u vlasništvu "Inveja" Predraga Rankovića Peconija. Za nju se sumnja da je tokom noći preko graničnog prelaza Ribarci, preko Makedonije, otišla u Bugarsku. Traga se i za Ljubomirom Kuljićem, vlasnikom "Mlinostepa". Tužilac za organizovani kriminal Miljko Radisavljević saopštio je da se za dve osobe, koje se sumnjiče za učešće u krivičnom delu još traga.
KOMŠIJE: NIJE BILO NIKAKVE BUKE
Komšije Saše Dragina, u njegovom stanu, u Dunavskoj ulici u Novom Sadu, kažu da su tek na televiziji čuli da je Dragin priveden. Stan u kome živi Dragin nalazi se u strogom centru Novog Sada, u zgradi sagradjenoj pre Drugog svetskog rata.
- Mali Saša je pristojan i fin komšija - priča D. S., takodje komšija, penzioner.
- I dok je bio ministar nije se "pogospodio". Uvek se javljao na stepeništu i bio spreman da pomogne. Stan je, koliko ja znam, nasledio od dede. Baš me iznenadilo kad sam čuo da je priveden, pošto od jutros, a rano se budim, nije bilo nikakve buke.
Odmah do Draginove zagrade, smešteno je Novosadsko udruženje sportskih ribolovaca, sa manjim bifeom. Ni u njemu, iako kažu da su otvoreni od 5.30, nisu primetili ništa neobično.
- Vidjali smo redovno Dragina - kažu ribolovci. - Komšija kao i svi drugi. Često je, leti, dolazio motorom. Ako su ga i priveli sa ove adrese, sigurni smo da nisu došli službenim, policijskim automobilom, i uz veliku gužvu.
TUŽILAŠTVO ZA ORGANIZOVANI KRIMINAL VODI DALJU ISTRAGU O MUĆKAMA U "AZOTARI"
Tužilaštvo za organizovani kriminal i Radna grupa Uprave kriminalističke policije MUP nastavljaju da istražuju sve kriminalne radnje u pančevačkoj "Azotari". Narednih dana očekuju se privodjenja u nastavku akcije "Žito" u kojoj se pojavljuju gotovo isti osumnjičeni kao i u "djubrivu".
Kako saznajemo, reč je o sumnjama da je u 2010. godini po osnovu ugovora o pozajmljivanju žita "Azotara" oštećena za više do 18 miliona evra, koliko su zaradile firme "Invej" Predraga Rankovića Peconija i "Ju point" Zorana Drakulića.
U izveštaju sa kojim raspolaže Tužilaštvo za organizovani kriminal navodi se da je 17. marta 2010. godine "Azotara" potpisala ugovor o robnom zajmu sa "Viktorijom logist" (članica "Viktorija grupe"). Žito je pozajmljeno po ceni od 12 dinara po kilogramu, bez PDV, a uzeto je ukupno 75.000 tona ove žitarice.
Ono što je posebno interesantno, što se navodi i u papirima sa kojima raspolaže Tužilaštvo, na berzi u Novom Sadu, u tom trenutku, cena žita po kilogramu je 11,66 dinara sa PDV, odnosno 10,80 dinara bez poreza.
Dvadeset dana kasnije, 6. aprila iste godine, "Azotara" prodaje pozajmljeno žito "Ju pointu" po nižoj ceni (tri i nešto dinara) od one po kojoj ga je pozajmila od "Viktorije". Reč je o 8,66 dinara po kilogramu.
Posle toga cena žita je naglo skočila. Kada je "Azotara" trebalo, po ugovoru o zajmu, da "Viktoriji" vrati u septembru prvu tranšu žitarica, cena po kilogramu je bila 18 dinara. Od 13. do 17. decembra kada je isticao ugovor sa "Viktorijom" kilogram žita je koštao 27,54 dinara, gotovo dvostruko više.
U ovom slučaju "Srbijagas" se pojavio kao jemac robnog zajma, koji je uzela "Azotara". Date su 10 blanko menice i bankarska garancija od 900 miliona dinara, koje je trebalo da pokriju "Azotarinu" pozajmicu.
U drugom slučaju, kada je reč o žitu, "Azotara" je pretrpela nove gubitke. Sa Direkcijom za robne rezerve sklapa 24. februara 2010. godine ugovor o zajmu 50.000 tona pšenice, po ceni od 12,15 dinara po kilogramu, bez PDV. I ovde se "Srbijagas" pojavljuje kao garant da će "Azotara" do odredjenog roka da vrati pšenicu. Date su 12 blanko menice i bankarska garancija.
Kao i u prvom slučaju, 20 dana kasnije 16. marta 2010. godine "Azotara" prodaje žito "Inveju" Predraga Rankovića Peconija, ali po nižoj ceni, odnosno po 11 dinara za kilogram. I u ovoj transakciji "Azotara" je pretrpela velike gubitke.
KAKO JE NAPREDOVAO SAŠA DRAGIN
Saša Dragin, koji je rodjen 1972. godine u Somboru, pre ulaska u politiku radio je na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu kao asistent na predmetu Fiziologija domaćih životinja. U politici se za njega "čulo" kada je, 2004. godine došao na mesto zamenika pokrajinskog sekretara za poljoprivredu. Na toj poziciji se zadržao do maja 2007. godine, kada je postao ministar zaštite životne sredine u Vladi Republike Srbije. U rekonstrukciji vlade, u julu 2008. godine, postao je ministar poljoprivrede, i na toj dužnosti je ostao do marta 2011. godine, kada ga je "zamenio" Dušan Petrović. Tada se vratio u pokrajinske organe, i postao je savetnik Bojana Pajtića, predsednika Vlade Vojvodine. Na toj funkciji bio je do pre nekoliko meseci.
Interesantno je da se na traktorima, koji su učestvovali na protestu, odnosno blokadama saobraćajnica koje su poljoprivrednici širom Vojvodine organizovali posle njegovog odlaska sa mesta ministra poljoprivrede, povodom smanjenja površina zemljišta koje će se subvencionisati na samo 30 hektara po gazdinstvu, mogla videti i parola "Dragine, vrati se!"
Poljoprivrednici će ga, inače, pamtiti i kao ministra koji je predlagao da Srbija izvozi morsku ribu, ali i po tome da je, u vreme njegovog mandata nekoliko meseci vladala nestašica mleka. Takodje, bio je jedan od ministara koji je "prozivao" monopoliste u poljoprivredi.
Karijeru, paralelno sa političkom, gradio je i na sportskom planu. Bio je, naime, pionirski, juniorski i seniorski prvak SFRJ u skijanju na vodi.
(N. S.)
*****
VUJAČIĆ PIJAN GAZIO
Radosavu Vujačiću, bivšem predsedniku UO "Azotare", rodjenom 1952. godine, ovo nije prvi prestup. Ovaj diplomirani pravnik, koji je u to vreme bio zamenik generalnog direktora "Srbijagasa", naime, u saobraćajnoj nesreći, 22. avgusta 2010. godine, u Podunavskoj ulici u Novom Sadu, vozeći "audi A4", sa 1,9 promila alkohola u krvi, udario je bicikl koji je vozio petnaestogodišnji Milan Lutovac. Dečak je u toj nesreći poginuo.
Sudjenje Vujačiću karakterisala su brojna odlaganja ročišta, prvo zbog njegove nesposobnosti da prati sudjenje, iz zdravstvenih razloga, a zatim, i zbog promene advokata koji su ga branili.
Vujačić je, inače, sredinom novembra 2008. godine postavljen na mesto zamenika generalnog direktora JP "Srbijagas". Pre toga, 18 godina, radio je u Izvršnom veću Vojvodine. Sa mesta sekretara Izvršnog veća, prešao je na mesto pomoćnika generalnog direktora republičke Poreske uprave, odnosno direktora Regionalnog centra za Vojvodinu. Posle toga, osnovao je privatnu agenciju za konsalting, a zatim je bio angažovan u "Srbijagasu", i u Upravnom odboru "Azotare".
****
KULJIĆ USPEO DA POBEGNE
Jedan od osumnjičenih u slučaju sa malverzacijama oko mineralnog djubriva je i Ljubomir Kuljić, rodjen 1954. godine, i jedan od utemeljivača novosadske kompanije "Mlinostep" DOO, u kom je bio i većinski vlasnik. Firma je osnovana 1988. godine, i bavi se prodajom brašna i žitarica, a pre svega izvozom ovih proizvoda, i registrovana je u elitnom delu Novog Sada, u Ulici Vase Stajića.
Kao glavne delatnosti "Mlinostepa", inače, navode se sušenje žitarica, proizvodnja i promet na veliko i malo mlinskih proizvoda, promet na veliko poljoprivrednih proizvoda, promet semenske robe, veštačkog djubriva i hemijskih sredstava na veliko i malo, kao i prodaja nafte i naftnih derivata na veliko i malo. Takodje, kao svoje proizvode, firma nudi stočno brašno, pšenično brašno tip 500, i pšenično brašno tip 400.
Kuljić je bio i član Asocijacije primarnih poljoprivrednih proizvodjača "Vojovodina agrar" iz Novog Bečeja, a za 130 miliona dinara, na aukciji, u Novom Sadu, kupio "Žitopreradu" iz Novog Bečeja.
TRAGOVI "CES MEKONA"
ZVONIMIR Nikezić, vlasnik konsultantske kuće "Ces Mekon", javnosti je postao poznat tokom afere Agrobanka. On je, naime, u ime države, sedeo u Upravnom odboru ove banke kojoj je potom Narodna banka Srbije oduzela dozvolu za rad i uvela prinudnu upravu zbog gubitka od 300 miliona evra.
Nikezićev "Ces Mekon", u proteklih deset godina, bio je privatizacioni savetnik prilikom brojnih prodaja preduzeća u Srbiji. Ova firma radila je na privatizaciji "Frikoma", "Mlekare Šabac", "Beograd filma", "Veterinarskog zavoda Zemun"... Na nepravilnosti kod nekih od ovih privatizacija ukazivao je i Savet za borbu protiv korupcije.
Pogotovu privatizacije "Veterinarskog zavoda Zemun": Da li je "Ces Mekon" dobio zastupništvo na osnovu raspisanog tendera, s obzirom na mogućnost sukoba interesa, budući da postoji veza izmedju direktora Agencije za privatizaciju, Mirka Cvetkovića, kao bivšeg izvršnog direktora i partnera u "Ces Mekon", i vlasnika preduzeća "Ces Mekon" Zvonimira Nikezića, čiji je sin Dušan Nikezić, zamenik direktora Agencije za privatizaciju - glasilo je pitanje Agencija .
*****
STEFANOVIĆ: DS PODRŽAVA ISTRAGU SVIH NEZAKONITIH RADNJI
Demokratska stranka uvek je podržavala istragu svih nezakonitih radnji i da državni organi rade svoj posao, izjavio je u subotu poslanik te stranke Borislav Stefanović povodom privodjenja nekadašnjeg ministra poljoprivrede Saše Dragina. Stefanović je rekao da bi DS volela da vlast dokaže svoju nepristrasnost u tom poslu.
LAZAREVIĆ UVEK PREDMET ISTRAGA
Dragi Lazarević (50), koji se našao medju privedenima zbog sumnje da je zloupotrebio službeni položaj u vezi sa prodajom regresiranog mineralnog djubriva, i ranije se, kao direktor Instituta za krmno bilje u Kruševcu dovodio u vezu sa zloupotrebom službenog položaja, prošle godine bio je predmet istrage nadležnih.
Protiv Lazarevića, kruševačka policija podnela je krivičnu prijavu zbog osnovane sumnje da je kao direktor kruševačkog Instituta za krmno bilje zloupotrebio službeni položaj i oštetio firmu za više od sedam miliona dinara. Naime, MUP je sredinom marta prošle godine saopštio da postoji sumnja da je Dragi Lazarević kao direktor Instituta tokom 2010. godine iskoristio svoj službeni položaj i zaključio ugovore o prodaji robe po nižim cenama od važećih. Ugovore je, kako je tada navedeno, potpisao sa preduzećima iz Čačka, Smedereva i Bačke Topole, čime je "oštetio Institut za 7.356.000 dinara", saopštila je tada policija.
Lazarević, rodjen u Krivoj Reci kod Brusa, radio je u Institutu za krmno bilje od 1987. godine. Magistrirao je na Poljoprivrednom fakultetu u Zemunu 1992. godine, a doktorirao na istom fakultetu tri godine kasnije. Istraživao je proizvodnju i iskorišćavanje stočne hrane sa oranica i travnjaka.
Na zvaničnoj internet-prezentaciji "Alti - seme" , preduzeća iz Kruševca označen je kao direktor. Ovo preduzeće je, navodi se dalje "privredno - društvo osnovano u januaru 2012. godine", a osnovna delatnost mu je proizvodnja i distribucija semena krmnog bilja, kao i distribucija celokupnog repromaterijala u poljoprivredi.
