Odlukom Žalbenog veća Haškog tribunala da oslobodi krivice hrvatske generale Antu Gotovinu i Mladena Markača za zločine počinjene tokom „Oluje“, praktično je stavljena tačka na mogućnost vansudskog dogovora Beograda i Zagreba o povlačenju tužbi za genocid pred Međunarodnim sudom pravde.
Srbija nastavlja predano da radi na sortiranju dokaza i strategiji nastupa na glavnom ročištu, koje bi trebalo da bude zakazano do sledeće jeseni. Prema saznanjima „Novosti“, naša država zahtevaće na pripremnom ročištu, koje je predsednik MSP zakazao za 23. novembar, da dokazi i iskazi svedoka ne budu samo u pisanoj formi, već i da se iznesu neposredno pred sudom.
Potpredsednica Vlade Srbije za evropske integracije Suzana Grubješić ocenila je da Tribunal u Hagu nije u meri u kojoj se od njega očekivalo ispunio svoju ulogu da doprinese procesu pomirenja i regionalne saradnje. Ona je dodala da je najbolji dokaz za to oslobađajuća presuda, koja je, po mišljenju Grubješićeve, dovela i do porasta nacionalizma i u Hrvatskoj i u Srbiji, zbog čega je i odustala od najavljene posete Zagrebu krajem novembra. Ipak, preispitivanja procesa evropskih integracija neće biti, kaže ona.
Savo Štrbac, iz „Veritasa“, inače savetnik našeg tima u procesu pred MSP, kaže za naš list, da bi nam presuda Tribunala da su Gotovina i Markač učestvovali u udruženom zločinačkom poduhvatu, sa ciljem da se Srbi trajno isele iz Krajine, olakšala dokazivanje da je bilo genocida:
- Ali, i ovako su mnoge činjenice i dokazi na našoj strani. Srbija ne odustaje, i dokazivaćemo drugim dokaznim sredstvima da je bilo genocida. „Oluja“ ispunjava pun kapacitet genocida po Konvenciji UN - kaže Štrbac.
Tomas Flajner, profesor ustavnog prava i nekadašnji savetnik našeg pravnog tima, kaže za „Novosti“, da bi presuda Tribunala mogla imati velike posledice po odluku MSP u procesu međusobnih optužbi za genocid:
- Glavni problem je što sada ispada da niko nije kriv za zločine nad Srbima u Krajini, pa se postavlja pitanje da li ih je i bilo. Strahujem da bi MSP mogao da se pozove na odluku Tribunala - smatra Flajner.
Vladislav Jovanović, bivši ambasador SRJ pri UN, kaže nam da je namera moćnih sila u slučaju odluke Tribunala više nego jasna:
- Postignut je cilj Hrvatske i njenih moćnih zaštitnika, pre svega Amerike, da samo Srbija ostane žigosana optužbama da je genocidna. U našoj kontratužbi za genocid treba posebno insistirati da su ovakvi zločini činjeni i u prošlosti, u Drugom svetskom ratu, za vreme postojanja NDH.
SINOD SPC OSUDIO HAŠKU PRESUDU: SRAMOTNO I NEČASNO
Sveti arhijerejski Sinod SPC osudio je oslobađajuću presudu Haškog tribunala u slučaju hrvatskih generala Ante Gotovine i Mladena Markača, ocenivši da je reč o sramotnoj, nečasnoj i nepravednoj presudi, koja ne samo da opravdava zločince, nego i umanjuje, pa i poništava zločine. Sinod je poručio da ovakva presuda svakako ne ide u prilog procesu pomirenja u ovom delu Evrope, nego ga odlaže za neka buduća vremena.
Ovom sramnom presudom „haški sud je konačno razobličio sam sebe i još jednom pokazao da je u pitanju politički sud kome je najmanje stalo do pravde i do prava“, ukazuju iz Sinoda.
- Začuđujuća je i apsurdna činjenica da najveći broj hrvatskih biskupa - ako ne i svi - ovu presudu dovode u vezu sa Bogom i promislom Božjim, a poneki su u stanju i da je prikažu kao rezultat mnogobrojnih misa i molitava za „hrvatske branitelje“, predvođene ovom dvojicom „časnih“ i, sada već znamo, „nevinih“ generala „domovinskog rata“ - navodi se u saopštenju SPC dostavljenom medijima.
Sinod je, kako se navodi, najoštrije osudio politički motivisanu odluku Žalbenog veća Haškog tribunala kojom se oslobađaju hrvatski ratni generali, jer ona predstavlja još jedan šamar u lice pravde.
- Što je najgore, omogućava da se zločin proglasi odbrambenim ratom, a ratni zločinci proglase žrtvama - navodi se u saopštenju SPC.
Portparol SPC i vladika bački Irinej kaže da treba očekivati oslobađanje bivšeg komandanta OVK i bivšeg kosovskog premijera Ramuša Haradinaja, i dodaje:
- Hrvatska je potpuno amnestirana za sve: dobila je opštu evroatlantsku indulgenciju, oproštajnicu grehova. Zaključak je samo jedan: Srbi su sami krivi za sve što im se desilo, sami su sebe ubijali, sami su spalili desetine hiljada svojih domova, sami su, na traktorima i prikolicama, dobrovoljno, sve uz pesmu, napustili svoja pradedovska staništa i otisnuli se u neizvesnost...
