*Upostupku koji se vodi protiv biznismena Miroslava Miškovića, kome je sudija Specijalnog suda odredio pritvor do 30 dana zbog sumnje o malverzacijama u privatizaciji putarskih firmi, mogla bi biti otvorena i finansijska istraga, tokom koje bi se utvrđivalo da li je nešto od njegove imovine proisteklo iz krivičnog dela.
Imovina Miškovića, koji je uz status najbogatijeg srpskog biznismena gotovo preko noći i za mnoge neočekivano, poneo i neslavan epitet najpoznatijeg pritvorenika, uskoro bi mogla postati predmet istrage. A te imovine je mnogo – i u Srbiji i van nje, kako lične, tako i poslovne.
Njegova kompanija “Delta holding”, posluje naime kroz pet organizacionih celina i zapošljava 7.200 ljudi. Firme - članice bave se velikim brojem različitih delatnosti, između ostalog agrarom, proizvodnjom hrane, maloprodajom, izvozom, uvozom, zastupanjem inostranih kompanija, distribucijom robe široke potrošnje, prodajom automobila, razvojem nekretnina, finansijskim uslugama, uslugama osiguranja… Prema podacima kompanije, u prvoj polovini ove godine je ostvaren prihod veći od 300 miliona evra.
Prvi potpredsednik Vlade Srbije, Aleksandar Vučić, rekao je da se o Miškovićevom poslovanju vodi više istraga.
“U skladu sa tim se vode određene istražne radnje, a naravno, tužioci, kada bude jasno da postoji dovoljno dokaza, ići će u odgovarajuće postupke”, kaže Vučić
Među pitanjima koje se postavljaju nakon privođenja Miškovića našlo se zato i ono kako će se proces, naročito finansijska istraga koju je najavio tužilac za organizovani kriminal Miljko Radisavljević, odraziti na njegovo “poslovno carstvo”, kao i na zaposlene u njemu? U “Delta Holdingu” uveravaju da se poslovanje nastavlja normalno i u skladu sa petogodišnjim strateškim planom bez obzira na privođenje vlasnika kompanije, a kako nam je rečeno, upravljanje kompanijom je preuzeo postojeći Bord direktora.
Ekonomski analitičar i urednik u nedeljniku NIN, Milan Ćulibrk, ukazuje međutim da posle privođenja Miškovića, stvari u Delti više definitivno ne mogu biti iste.
“Ja sam uveren da je ključne konce u kompaniji vukao gospodin Mišković i da će to u njegovom odsustvu to biti mnogo teže. I poverenje u samu kompaniju spolja, dakle poverilaca, bankara, kreditora, poslovnih partnera, sasvim sigurno je drugačije ukoliko je kompaniju vodio Mišković i ukoliko je sada vodi Bord direktora”, ocenjuje Ćulibrk.
Čekati kraj postupka
Pravni stručnjaci ukazuju da bi Miškovićeva imovina, ako postane predmet finansijske istrage, mogla biti privremeno zamrznuta, a da bi posle pravosnažne presude, bilo moguće i pokretanje postupka za trajno oduzimanje.
Stručnjak za strana ulaganja Mahmud Bušatlija, objašnjava da takav scenario ipak ne bi trebalo da se odrazi na živote hiljada zaposlenih u Miškovićevim kompanijama, koji nisu učestvovali u malverzacijama, odnosno da spor države sa vlasnikom nekog preduzeća, u uređenim društvima, ne bi trebalo da znači i propast te firme.
“Ako se vlasniku oduzimaju neka prava, pre svega mu se oduzimaju imovinska prava nad preduzećem i to preduzeće postane vlasništvo države i nastavi da radi normalno kao što je radilo i ranije. Eventualno se promeni menadžment ili se čak i ne promeni ako je dobar. I to preduzeće nema nikakvih problema u svome poslovanju. S druge strane, ako se vodi finansijska istraga, ona se, u suštini, odnosi na utvrđivanje porekla imovine – odakle neku imovinu ima neki vlasnik, na primer Mišković, na koji je način on tu imovinu stekao, kako je zaradio pare i da li je zarađujući pare plaćao obaveze prema državi. To nije ništa specijalno, to je prosto jedan proces u kome se eventualno ustanovi da ima više imovine nego što ima legalno zarađenih para, i onda taj višak imovine koji nema pokriće u normalno zarađenim parama država nacionalizuje, znači ona postane vlasnik tog dela, ali se ta imovina opet stavi u neku funkciju – ako mu se uzmu avioni, kuće, brodovi… oni nađu neku svoju svrhu u urednoj zemlji”, rekao je Bušatlija.
Ni Milan Ćulibrk ne misli da bi zaposleni u Deltinim kompanijama trebalo da imaju razloga za brigu, dok o finansijskoj budućnosti samog Miškovića, kome pojedini mediji već predviđaju “prosjački štap”, kaže da je u ovom trenutku teško govoriti.
“Ništa ne treba prejudicirati dok se ne vidi kako će se ceo postupak okončati. Na kraju krajeva, sve se može završiti ili podizanjem optužnice i izricanjem presude ili oslobađanjem. Dakle, u ovom trenutku je jako teško proceniti kako će se ceo postupak završiti i kakve će to efekte imati. Ali, u ovom trenutku je možda i bitno da se stvari, što se same kompanije tiče, nastave sasvim normalno, kao da se ništa nije dogodilo, ali će to biti jako teško. Tu se, pre svega, radi o ljudima koji su tu zaposleni, koji za to ništa nisu krivi, ali, s druge strane, ako se dokaže da je gospodin Mišković bio umešan u neke nedozvoljene, nezakonite radnje, on apsolutno mora da snosi odgovarajuće zakonske sankcije”, kaže Ćulibrk.
Za razliku od zaposlenih u Miškovićevim kompanijama, razloga za brigu bi, čini se, mogli da imaju pojedini političari. Aleksandar Vučić je, naime, rekao da je bilo mnogo političara koji su bez dvoumljenja i neskriveno bili na strani vlasnika Delte, te da ima saznanja da je bilo više ljudi koji su od Miškovića mesečno primali od 30.000 do 50.000 evra, a da bi dokaze za to trebalo da pribave nadležni državni organi.
