|
Najava pape Franje da će se skinuti oznaka tajnosti sa dokumenata budi nadu da će se otkriti uloga Katoličke crkve u zločinima
Dokaz Ustaški žandari sa vatikanskim prelatom nakon audijencije kod pape Pija u septmebru 1943.
Najava pape Franje da će u martu sledeće godine otvoriti vatikanske tajne arhive iz vremena pontifikata pape Pija Dvanaestog, koji je obuhvatao period od 1938. do 1958. godine, probudila je nadu da će biti bačeno svetlo na ulogu Vatikana u jednom od najmračnijih perioda u istoriji čovečanstva.
Istoričari napominju da je za nas naročito važno da tajne arhive konačno pokažu ko je šta radio i ko je šta znao o zločinima nad Srbima u Jasenovcu tokom Drugog svetskog rata, kakav je bio papin stav prema NDH i Alojziju Stepincu, tadašnjem hrvatskom crkvenom poglavaru.
Takođe, od velike važnosti je da se osvetli i odnos Svete stolice prema fašističkoj Italiji i nacističkoj Nemačkoj pre nego što je rat počeo, ali i njihova uloga u skrivanju najistaknutijih nacističkih vođa nakon što je rat završen.
Papa Franja je poručio: "Crkva se ne boji istorije, naprotiv, želi da je voli kao što voli Boga."
- Najava da će biti otvoren deo tajnog vatikanskog arhiva značajna je odluka i u duhu je nastojanja pape Franje da se u ukupno delovanje katoličke crkve i u prošlosti i u sadašnjosti unese više transparentnosti i da se, koliko je najviše moguće, prevaziđu nesporazumi koje Sveta stolica ima sa delovima međunarodne zajednice u vezi sa svojom ulogom u pojedinim periodima istorije, naročito najtragičnijim - kaže, za naš list, profesor Darko Tanasković, nekadašnji ambasador Srbije pri Svetoj stolici.
S druge strane, ističe naš sagovornik, razumljiva je izvesna rezervisanost onih koji su najviše zaniteresovani za te milione dokumenata koje sadrži ovaj segment vatikanskog arhiva, jer postoji bojazan da bi on mogao samo parcijalno biti dostupan istraživačima.
- Jedan deo izjave prefekta Tajnog arhiva, monsinjora Serđa Pagana, ukazuje na to da se pripreme za otvaranje ovog dela arhiva vrše još od 2006. godine, kada je papa Benedikt Šesnaesti odlučio da se otvori deo Arhiva koji se odnosi na pontifikat pape Pija Jedanaestog - ističe Tanasković. - Šta su pripreme podrazumevale, i da li je možda izvršena klasifikacija dokumenata u pogledu njihove pristupačnosti istraživačima, to, naravno, nije lako sada znati. Prilikom saopštavanja odluke da se otvori ovaj deo arhiva, papa Franja je iskazao prilično nijansiranu opštu ocenu pontifikata pape Pija Dvanaestog, iz čega jasno vidimo da je duboko svestan problematičnosti njegovog delovanja tokom Drugog svetskog rata, ali i želje da se u većoj meri očuva njegov pastirski ugled. On je za delovanje Pija Dvanaestog upotrebio konstataciju "skrivena, ali aktivna diplomatija".
U svakom slučaju, ističe naš sagovornik, ne možemo sada konačano zaključivati, ali je sigurno da je reč o koraku od velikog načelnog i simboličkog značaja.
Istovremeno, istoričari koji imaju iskustva u saradnji s Vatikanom sumnjičavi su da će ceo tajni fond biti dostupan. Kao posebno značajna za nas oni vide dokumenta koja se odnose na mračni period hrvatske istorije i genocid nad Srbima.
- Vatikan je bez sumnje bio odlično obavešten o svemu što se dešavalo u NDH. Dragoceno bi bilo da se svi arhivski fondovi otvore i o ovom periodu sazna nešto više - kaže, za "Novosti", istoričar Milan Koljanin.
Ali, skeptičan je, jer, kaže, u Vatikanu ima nekoliko tajnih fondova sa dokumentima, i veliko je pitanje da li će svi biti otvoreni.
- Sumnjičav sam jer je i Mešovita komisija SPC i Katoličke crkve koja je istraživala ulogu Alojzija Stepinca imala obećanje da će dobiti uvid u vatikanska dokumenta koja se odnose na NDH i Drugi svetski rat. Tražili smo izveštaj papskog legata u NDH i druge izveštaje, bilo je nagoveštaja da će do toga doći, ali nije se ostvarilo. Možda je i naše insistiranje da se to otvori malo doprinelo ovakvoj odluci pape Franje - kaže Koljanin.
On dodaje da bi otvaranje fondova bio veliki korak, jer naučna javnost i jevrejske organizacije decenijama traže otvaranje arhiva koje se odnose na pontifikat Pape Pija.
Vatikan je, podseća Koljanin, sedamdesetih godina prošlog veka izdao dokumenta koja se odnose na Drugi svetski rat.
- Ali to je bio izbor dokumenata, što ne može da zameni uvid u arhivske fondove - pojašnjava naš sagovornik. - Nedostatak tih izabranih dokumenata je što se među njima nalaze samo odgovori Vatikana na dopise koji su im stizali, ali nema i tih dopisa. Tokom istraživačkog rada nailazio sam samo na reagovanja Vatikana na dokumenta koja su njima slana, a ta reagovanja bila su načelne prirode i nije se mnogo šta iz njih moglo saznati.
Ni Nikola Žutić, saradnik Instituta za noviju istoriju, ne veruje da će vatikanski arhivi biti do kraja otvoreni.
- Naročito nama Srbima neće biti dostupni - uveren je Žutić. - Za nas je zatvoren i arhiv u sedištu hrvatske Katoličke crkve na Kaptolu. Moguće je obaviti istraživanja koja se odnose na period do sredine dvadesetih godina - posle toga ne.
Govoreći o odnosu Vatikana prema NDH, Žutić kaže da su u "Rimskoj državi" znali šta se događa.
- Kardinal Tiseran je kritikovao ono što se događalo, a ako je on znao znali su svi. Kritikovao je Stepinca i čudio se što ne reaguje. Taj obim zločina nije se mogao sakriti - naglašava Žutić.
Inače, ističe naš sagovornik, italijanski arhivi puni su dokumenata o zločinima u Jadovnu, koji je bio pod italijanskom kontrolom. A Jadovno je bilo samo deo velikog sistema logora u italijanskoj zoni. O svemu ovom, uveren je, postoje dokumenta u Vatikanu.
Hrvatski istoričar Hrvoje Klasić deli skepsu srpskih kolega. On navodi da je odluka pape Franje doneta na insistiranje jevrejskih krugova.
- Mi ne znamo šta će se u njima naći, da li je sve sačuvano, da li je nešto uništeno i da li će baš sve biti dostupno - kaže Klasić.
Klasić ističe da nas posebno zanima korespondencija Vatikana i Zagreba, da vidimo šta je ko znao o onome što se događalo u NDH i ima li tu kakvih novih saznanja.
- Nas takođe interesuje i šta je bilo nakon 1945. godine, jer se veliki broj ustaških i nacističkih funkcionera skrivao pod zaštitom Vatikana - podseća Klasić. - Ante Pavelić je, pre nego što je otišao za Argentinu, neko vreme živeo u Rimu pod pokroviteljstvom Katoličke crkve...
TAKOĐE, podseća Klasić, mnogo uglednih nacista je uspelo da pobegne iz Evrope, a u tome je važnu ulogu odigrala Katolička crkva dok je na njenom čelu bio papa Pije.
- Važno je istražiti i vreme pre Drugog svetskog rata, odnosno kakve je odnose imao Vatikan sa fašističkom Italijom i nacističkom Nemačkom pre nego što je rat počeo - kaže Klasić.
Što se tiče Srba, činjenica je da papa Pije Dvanaesti nikada nije javno osudio ustaški režim i njegove zločine nad Srbima, a odmah po uspostavljanju NDH 1941. godine primio je u privatnu posetu poglavnika Antu Pavelića. U jednom izveštaju britanskog Forin ofisa posle ovog sastanka papa je opisan kao "najveća moralna kukavica našeg doba".
I KAPITOL DA OMOGUĆI UVID U DOKUMENTA
Hrvoje Klasić kaže da bi voleo da sadašnji zagrebački nadbiskup postupi isto kao papa Franja, to jest da otvori Arhive Katoličke crkve iz perioda kada je na njenom čelu bio Alojzije Stepinac.
- Ta arhiva nalazi se na Kaptolu, ona je nesređena, zatvorena, a možda i uništena - navodi Klasić.
AUSTRIJI JE DOSTA USTAŠLUKA
Dok u Hrvatsku sa svih strana stižu reakcije političara i crkvenih vlasti u kojima se osuđuje odluka Katoličke crkve u Koruškoj da ne dozvoli služenje mise u Blajburgu, stav Austrije potpuno je jasan - nema više tolerancije za pokušaje rehabilitacije ustaškog pokreta i zločinačke NDH, što se "provlačilo" svake godine na komemoraciji u Blajburgu. Ostaje sada da se vidi hoće li uslediti reakcija Vatikana ili će Sveta stolica prepustiti crkvama u Austriji i Hrvatskoj da nastave polemike oko Blajburga.
novosti.rs
Internet trgovina ogrezla u prevarama
Saveti doktora za šljivovicu kako da ispečete najbolju rakiju
Srpska srednjovekovna baština rasuta od Sinaja do Irske
Srpska ćirilica sedam godina na internetu
U Srbiji 1.200 naselja bez stanovnika
Istim bogatstvom raspolaže 26 najbogatijih i 3,8 milijarde siromašnih
Zaljubljenost u Alana Forda
"Zašto smo voleli SFRJ": A od kuma televizor "ambasador"!
Visokoobrazovani ne razmišljaju o povratku u Srbiju
Blok 18 – novi siti nalik na Njujork, Pariz ili Singapur
Na „Ikeinim” računima ni slova na srpskom
"Zašto smo voleli SFRJ": Kad nismo bili goli i bosi
|
