Epilog 19. redovne sednice Nacionalnog saveta za kulturu Srbije, održane u Ministarstvu kulture 5. juna, jeste odluka da se javnim saopštenjem obrati ministru kulture i Savetniku za kulturu predsednika Republike sa zahtevom da se novija dela srpske kinematografije prestanu etiketirati kao „antisrpska“.
Povod za ovakvo reagovanje i odluku (doneta je u sredu, 13. juna), jeste „neprihvatljiva izjava savetnika za kulturu predsednika Republike Radoslava Pavlovića o ‘srpskom i antisrpskom filmu’, i lista ‘antisrpskih’ filmova koju je sačinio Živorad Ajdačić, generalni sekretar Kulturno-prosvetne zajednice“, kaže se u izveštaju sa sednice. U saopštenju koje je upućeno javnosti, postavlja se pitanje da li je „antisrpski“ svaki film koji ne odgovara određenim političkim grupama, posebno onima bliskim vlastima?
„Takva mišljenja dovode nas do toga da se ispred umetničkih kvaliteta nekog filma stavlja njihova podobnost, politička, ideološka ili neka druga, što opet dovodi do grube zloupotrebe pojma ‘patriotizam’, iza kojeg su se donedavno zaklanjali i oni koji su naneli najveću štetu srpskom narodu i srpskoj kulturi“.
Nacionalni savet podseća da je šezdesetih godina prošlog veka srpski film doživeo vrhunac uspeha u svetu, da su dela Aleksandra Petrovića, Dušana Makavejeva, Živojina Pavlovića i drugih autora osvajala značajna priznanja na svim velikim međunarodnim filmskim festivalima, i da je srpski film bio prepoznatljiv po društvenoj kritičnosti i slobodi filmskog izraza.
„Nažalost, tadašnjoj komunističkoj vlasti činilo se da filmovi izmiču ideološkoj kontroli i da šalju u svet negativnu sliku režima. Ovim vrhunskim rediteljima i filmovima zalepljena je etiketa „crni film“, što je trebalo da diskriminiše pa i onemogući rad našim najboljim rediteljima. Neki od njih su zaista morali da nastave karijeru u inostranstvu. Bojimo se da se slična situacija ponavlja. Upravo danas, kada filmovi autora starije, srednje i mlade generacije beleže značajne uspehe na svetskoj kinematografskoj sceni. A uprkos izuzetno teškom materijalnom stanju u kome se nalazi srpska kinematografija, javljaju se dušebrižnici koji ne shvataju važnost slobodnog izražavanja na filmu, u književnosti i u kulturi uopšte. Kritički filmovi iz raznih delova sveta postaju najbolji predstavnici kultura svojih zemalja. Samo u Srbiji, kako se čini, ne“.
Članovi Nacionalnog saveta javno postavljaju i pitanja hoće li srpski političari i njihovi savetnici ponoviti greške iz prošlosti i ugušiti najvitalniji deo srpske kulture? Jer, posle obeležavanja nekog umetničkog dela kao antisrpskog, po prirodi stvari, što je poznato i iz iskustva, dolaze zabrane, posredne ili neposredne, a to znači veliku opasnost ne samo za kulturu, nego i za društvo u celini.
„Za početak, očekujemo na svim nivoima vlasti javnu ogradu od takvih lažnih, kvazipatriotskih stavova. Članovi Nacionalnog saveta za kulturu osećaju kao svoju obavezu da ukažu na veliku opasnost od ovakvog, naopakog shvatanja kulture“, kaže se u saopštenju upućenom ministru kulture i savetniku za kulturu predsednika Republike.
ŠTA SU REKLI AJDAČIĆ i PAVLOVIĆ
Živorad Ajdačić, generalni sekretar Kulturno-prosvetne zajednice Beograd i v. d. generalnog sekretara Kulturno-prosvetne zajednice Srbije, izjavio je da „filmska produkcija ne valja, da su pare potrošene na filmove koji skrnave kulturu Srbije, koji ne promovišu njene već belosvetske vrednosti“. Kao primer za to naveo je filmove „Ako zrno ne umre“ Siniše Dragina, „Mamaroš“ Momčila Mrdakovića, „Karaulu“ Rajka Grlića, „Podunavske Švabe“ Marka Cvejića, „Srpski film“ Srđana Spasojevića, „Šišanje“ Stevana Filipovića, „Turneju“ Gorana Markovića, „Sveti Georgije ubiva aždahu“ Srđana Dragojevića. Radoslav Lala Pavlović, savetnik za kulturu predsednika Republike, izjavio je na konferenciji za novinare da nas „proslava Milanskog edikta košta manje nego što se izdvoji za jedan običan srpski antisrpski film godišnje“.
SRPSKO I SVETSKO
Kako ističe reditelj Goran Paskaljević, član Nacionalnog saveta za kulturu, postoji bojazan da se period „crnog talasa“ ponavlja:
- Odgovor iz kakvih se pobuda pojedina filmska dela etiketiraju kao „antisrpska“, možda najbolje daje Jovan Cvijić. On je govorio da „nema ništa nekorisnije i grešnije od one prostačke sujete, koja goni ljude da se ižive, i da nešto prividno i privremeno znače“. Izgleda da je kod nas na delu stvaranje partijskih nacija. Zaboravljamo činjenicu da je samo dobro umetničko delo istovremeno i srpsko, i svetsko. Loše delo je isključivo individualno, i ne bi ga trebalo nacionalno generalizovati.
