|
Šta podrazumeva profesionalizacija u kulturi?
izvor: tanjug 08.02.2015.
BEOGRAD - Rekonstrukcija kulture je jedan od osnovnih ciljeva resornog Ministarstva u kojoj se između ostalog spominje i profesionalizacija u tom društvenom segmentu.
Kulturni poslenici mahom pozdravljaju najavljene promene, međutim nameće se pitanje šta je profesionalizacija kulture i šta ona podrazumeva.
Odgovor na to pitanje Tanjug je tražio od ministra kulture i najznačajnijih predstavnika kulturnih institucija koji to tumače na različite načine.
Tasovac radije govori o profesionalizaciji u svim oblastima, ne samo u kulturi, jer smatra da sami sebi moramo da postavimo više zadatke. "Profesionalizacija podrazumeva podizanje profesionalnih standarda, odnosno podizanje kvaliteta svakog pojedinačnog posla, a prvi koraci u tom polju su već vidljivi u institucijama kulture", kaže on.
Međutim, ministar ističe da je to proces za koji je bitno da neprekidno traje, jer smatra da svako može da radi bolje i više.
Dok je bio na čelu Beogradske filharmonije on je dobrim menadžmentom uspeo da tu instituciju približi širem auditorijumu i privuče ljude da je posećuju i da se traži "karta više".
Međutim, Tasovac podseća da je i tada na pomen i uvođenje promena bilo otpora. Kao primer naveo je uvođenje polaganja audicija iza paravana kada komisija nije znala ko nastupa i samo i isključivo je na osnovu izvođenja donosila odluku o kandidatu koji će biti primljen.
"Tada je neverovatnom brzinom počela da se menja struktura ljudi u orkestru, da dolaze, čak i da se muzičari vraćaju iz inostranstva kako bi bili deo Beogradske filharmonije", podseća Tasovac.
On dodaje da je o mnogim stvarima o kojima sada priča i za koje se zalaže, to radio i dok je bio direktor Filharmonije, ali napominje da je sada sa pozicije ministra to sve mnogo vidljivije.
Ministar smatra da je dostupnost umetničkih sadržaja veoma bitna i da građane treba inspirisati da vide nešto novo. "Moramo da pronađemo način na koji ćemo ljudima omogućiti da osete nešto novo, što jeste, između ostalog, uloga kulture", navodi on.
"Institucije imaju veliki zadatak, a to je da prave kvalitetan i zanimljiv program i da muzeji budu dostupni svim ciljnim grupama. Samo zajedničkim snagama sa Ministarstvom kulture i institucija doprinećemo boljem radu, jačanju i razvijanju kulturne politike Srbije", smatra direktorka Muzeja istorije Jugoslavije Neda Knežević.
Međutim, po beogradskim institucijama često se mogu čuti komentari da izložbe ne prave za sve građane, već za one koji se razumeju u tematiku, pod opravdanjem da "čuvaju struku" i da ne treba svi da dolaze.
Direktor Muzeja savremene umetnosti Jovan Despotović nije upoznat sa tim, dok Knežević smata da kustosi moraju da rade i da prave zanimljive izložbe, odnosno da ih približavaju različitim ciljnim grupama.
"Sve izložbe treba da budu atraktivne koje mogu da "čitaju" svi nivoi građana, ciljne grupe, odnosno svo stanovništvo. Samo tako može da se osnaže kustoska struka i struka muzealaca", kaže ona.
Knežević dodaje da i muzealci moraju da se usavršavaju, da prate nove trendove i savremenu muzeološku praksu.
Ona podseća da se često u muzeološkim krugovima mogu čuti izjave kao što su: moja zbirka, moj eksponat ili moj predmet i smatra da je to posledica toga da kustosi žele da na što bolji način sačuvaju i obrade kulturno nasleđe koje im je predato na čuvanje i štićenje.
Ona dodaje da se pak kao posledica tog načina često desi da sve to bude toliko stručno napisano da to mogu pročitati samo određene ciljne grupe.
"Zadatak je u tome da se ukrste struke, jer to i jeste multidisciplinarnost - rad sa psiholozima, sa marketingom, stručnjacima iz PR-a koji će zajedno sa kustosima i sa njihovim "čitanjem" i timskim radom napraviti izložbu koja će biti atraktivna i zanimljiva", kaže Knežević.
Despotović pretpostavlja da su najveći i najznačajniji muzeji, tzv. nacionalni, oni koje je Srbija osnovala i finansira, na udaru neprofesionalizacije.
On je dodao da pod tim podrazumeva da ne sme niko da se kadrovski meša u stručni sastav tih institucija ili u programsku delatnost, niti da bilo ko sme da traži da se određena izložba ubaci u program.
Despotović ističe da se to u Muzeju savremene umetnosti ne dešava i tvrdi da se neće ni dogoditi "s obzirom da znam kakav je sastav kustoskog tima u muzeju".
On napominje da oni čak u MSU ne primaju ni volontere koji nisu iz struke, a kamoli da zaposle nekoga ko nije usko stručan i ko nema određene reference, makar one početničke.
Despotović je podsetio da MSU prvi put stoji iza izbora srpskog predstavnika na Bijenalu u Veneciji i da u tom smislu Muzej snosi punu profesionalnu i javnu odgovornost.
"To je jedan primer kako to izgleda iz ugla Ministarstva kulture, a kako sa stanovišta, interesa i profesionalnog stava Muzeja savremene umetnosti", kaže on. Jedan od važnih preduslova kulturnog razvoja je profesionalizacija kadrova u ustanovama kulture, smatra direktor Prirodnjačkog muzeja i predsednik nacionalnog komiteta Međunarodnog saveta muzeja (IKOM Srbije) Slavko Spasić.
"Tu se pre svega misli na uvođenje koncepta menadžmenta u kulturi i umetnosti koji za cilj ima pronalaženje odgovarajućih organizacionih modela, koji u najvećoj meri doprinose razvoju, društvenoj i tržišnoj efikasnosti kulturnih delatnosti", rekao je on Tanjugu.
Spasić dodaje da posao menadžera u kulturi čini stvaranje uslova za kulturno stvaralaštvo i proizvodnju kulturnih dobara, za njihovo oblikovanje i percepciju u kulturnoj javnosti.
On smatra da je pored menadžerskih (producent, menadžer prodaje, marketing-PR menadžer, program menadžer i drugo) u kulturi neophodno i postojanje brojnih naučnih, istraživačkih, administrativnih i animacionih profesija.
"Svakako treba napomenuti neophodnost visokog stepena profesionalne organizovanosti i poštovanja profesionalne etike, sadržane u kodeksima raznih udruženja u kulturi", objašnjava Spasić.
On zaključuje da se u IKOM-ovom etičkom kodeksu u posebnim odeljcima obrađuje profesionalna odgovornost muzejskih radnika prema zbirkama, javnosti, kao i prema kolegama i samoj profesiji.
|
