|
Sergej Trifunović: Junaci bolje prošlosti
izvor: novosti online 12.02.2015.
Igrani film "Bićemo prvaci sveta", koji oživljava likove legendarnih osnivača čuvene jugoslovenske škole košarke i njeno zlatno doba, premijerno će biti prikazan 26. februara u Sava centru.
U podeli reditelja Darka Bajića, koju čine i poznati glumci iz regiona, i slavni američki glumac Džon Sevidž, u liku trenera Ranka Žeravice videćemo Sergeja Trifunovića.
- Glumac uvek ima "dodatnu" obavezu kad igra autentičnu istorijsku ličnost, nekog ko zaista postoji. I mada su neke stvari u ovom filmu romansirane i izmaštane, bio bih mnogo opušteniji da je Žeravica fiktivni lik. Nije baš tako jednostavno igrati čoveka koji je jugoslovensku reprezentaciju doveo do najvećih trofeja, koji je bio trener "plavih" na nekoliko Olimpijskih igara, na tri Svetska i tri Evropska prvenstva, koga je FIBA svrstala u svoju "Kuću slavnih", i koji će doći na premijeru da vidi film.
Sa istim producentom, radili ste i "Montevideo". Šta je vama najuzbudljivije u tim pričama?
- I "Montevideo" i "Bićemo prvaci sveta" doživljavam kao ostvarenja koja imaju društvenu misiju, koji su nešto više od samog filma. Pogotovu što se u našem društvu kroz medije već godinama u prvi plan aposlutno baca i forsira sve ono što je negativno. Ponekad mi se čini kao da imamo poriv da sami sebe uništimo i izblatimo. I filmovi koji se snimaju ajčešće su takvi - teški, sa socijalnom tematikom o groznom vremenu kakva nam je i stvarnost koju živimo, kao da i dalje "vibriraju" na nekim ostacima crnog talasa koji je davno umro, ili "češke škole" koja je takođe odavno mrtva.
Smatrate da nam aktuelne teme nisu mnogo potrebne?
- Zaboravili smo mnoge dobre događaje koji bi mogli da budu fantastični plusevi u našem društvu, i one izuzetne ličnosti koje daju entuzijazam, a pri tom su i vrlo zanimljive filmske priče. Nebojša Popović, koji je kao "prvi među jednakima" pokrenuo košarkašku "lavinu" u Jugoslaviji, Radomir Šaper, predsednik Košarkaškog saveza Jugoslavije, Bora Stanković, prvi čovek FIBA, Aleksandar Nikolić, osnivač jugoslovenske škole, koji je uspostavio specifičnu "filozofiju košarke", Ranko Žeravica, zaslužuju da ih se sećamo i da budu deo naše kolektivne svesti. Da smo u Americi, o njima i košarkašima koje su vodili već bi se napravilo nekoliko filmova.
Koliko film fokusira činjenicu da su ove košarkaške legende stvorile i jedan sistem vrednosti, koji nije samo sportski?
- Oni su i lično, i moralno, gradili taj fenomen naše košarke koji i danas traje. Kad pogledamo nadgrobne spomenike nekih od tih ljudi, tamo piše dr Radoslav Šaper, ili dr Aleksandar Nikolić. Oni nisu doktorate dobili preko noći, tako što su ih kupili na nekom "Megadensu". Nije im padalo na pamet da to rade, jer su imali lični i profesionalni integritet, samodostojanstvo koje podrazumeva i sistem vrednosti po kome se živi. Ovaj film je u slavu tih ljudi, koji mogu da budu svetionik svoje zemlje.
KUSTURICA
Deo ste i ekipe filma Emira Kusturice, "Na Mliječnom putu". Koliko vam je važna ta saradnji?
- Vrlo sam srećan zbog saradnje sa Kusturicom. U njegovom filmu igram vojnika, ali nikada ne volim da govorim o ulogama dok se sve ne završi i dok ne izađe film. Ako bih bio do kraja iskren, više volim da igram male, efektne uloge, likove koje ostavljaju pečat u filmu, i uvek mi je draže da budem aktivni učesnik - da "uletim" i napravim neku "pometnju" u filmu, nego da sam glavni glumac.
IZMIŠLjENE ODREDNICE
Na Festu će biti prikazan i "Mali Budo", koji je imao rekordnu gledanost, a koji kritika nije baš blagonaklono primila?
- Ne vidim šta je loše u komercijalnom filmu, a voleo bih da mi neko definiše šta on znači. Evo, imam četrdeset dve godine, ali mi i dalje niko nije objasnio šta znači komercijalni, a šta autorski film. Mislim da su to potpuno izmišljene odrednice, kao što je, recimo, izmišljena i odrednica postmodernizam. Ne vidim zašto je nešto što ima veliki "prolaz" kod publike automatski lošijeg kvaliteta. Mislim da svako ko se bavi filmom želi da on bude gledan, pa tako i ja. Pri tom, svoje likove radim ne podilazeći imaginarnom ukusu publike. Mislim da su ovi momci na mojoj majici, "Bitlsi", najbolji dokaz toga da i kvalitet može biti komercijalan.
|
