|
Geek je šik. To je nešto što vredi globalno, pa samim tim i u Srbiji, primećuje Isidora Vlasak, potpredsednica Društva ljubitelja japanske kulture "Sakurabana".
"Stripovi su ušli u mainstream, superherojski blokbasteri vladaju bioskopima. Najgledanija TV serija svih vremena je ’Igra prestola’ (Game of Thrones), a svaki duži epski serijal doživljava svoju ekranizaciju, tako da se situacija potpuno promenila u odnosu na vreme kada smo počinjali", objašnjava sagovornica Radija Slobodna Evropa, te podvlači da je je praktično celokupna industrija zabave usvojila geek kulturu.
Odjeci ovog trenda prisutni su i u Srbiji, gde već nekoliko godina Udruženje "Sakurabana" i Društvo ljubitelja fantastike "Lazar Komarčić", organizuju festival Beokon na kome se razmatraju savremeni tokovi u pop kulturi.
Biti "gik" (geek) više ne znači obitavati na margini pod etiketom "štreber", što je i doslovno značenje ove engleske reči. Stripovi o superherojima, fentazi (fantasy), naučnofantastična (SF) i horor literatura, sve manje su štiva zanimljiva uskom krugu posvećenika. Svetom je suvereno zavladala geek kultura koja objedinjuje poštovaoce žanra u formi filmova, serija, video igrica, književnosti i stripa – bilo da on dolazi sa Zapada ili Dalekog istoka.
Strip kao prostor slobode
U drugoj polovini devedesetih godina prošlog veka, holivudska kinematografija je usled sve čvršće regulacije političke korektnosti izgubila oštrinu i subverzivnost koju je imala u prethodnim decenijama. Taj prazan prostor popunila je američka strip scena.
Prekretnicu je još 1986. godine započeo Alan Mur (Alan Moore) svojim remek-delom, grafičkom novelom "Nadzirači" (Watchmen), koja na do tada neviđen način dekonstruiše američki mit o superherojima. Iste godine Frenk Miler (Frank Miller) objavljuje "Povratak mračnog viteza" (The Dark Knight Returns), koji se 30 godina kasnije smatra klasikom ne samo među ljubiteljima stripova o Betmenu, nego i među fanovima devete umetnosti uopšte.
Lucidni i cinični Voren Elis (Warren Ellis) tokom devedesetih stvara "Transmetropolitan", strip-satiru o savremenom društvu, u kojoj kroz grad budućnosti defiliju ljudi, mutanti i transhumanoidi, a za njihove glasove se otimaju licemerni političari sa veštačkim osmehom na licima. Glavni junak koji ih raskrinkava, novinar Spajder Džerusalem (Spider Jerusalem), svetlosnim godinama je daleko od konzervatnivnih normi malograđanštine. Iako u sebe unosi enormne količine opijata svih vrsta i ne bira sredstva da dođe do priče i sagovornika, Spajder je protagonista na strani istine.
Grafičke novele na TV ekranu
U trenutku kada su 1995. godine Gart Enis (Garth Ennis) i Stiv Dilon (Steve Dillon) objavili prvu epizodu "Propovednika" (The Preacher) delovalo je nemoguće zamisliti da bi ta grafička novela, sa svim svojim brutalnim nasiljem i politički nekorektnim dijalozima, mogla biti ekranizovana. Danas fanovi čekaju objavljivanje treće sezone ove serije.
Scenarista i filmski kritičar Aleksandar Radivojević kaže da američki filmovi i serije tek sad stižu tamo gde su devedesetih bile grafičke novele. S druge strane, dodaje naš sagovornik, strip je u krizi.
"Iako je američka kinematografija bila u padu od početka dvehiljaditih godina, postojao je strip koji je formirao budućnost. Problem vidim u tome što danas imate serije i neku vrstu filmske kablovske revolucije koja ide u dobrim pravcima, ali nemate više strip. Dakle, nema više odakle da dođe sledeće pomeranje. Tako da mislim da je situacija dosta mračna", smatra Radivojević.
Šta smo naučili od ’istraživača noćnih mora’?
Pre tridesetak godina, u vreme kada se u Severnoj Americi budila grafička novela, u italijanskoj izdavačkoj kući specijalizovanoj za objavljivanje stripova, "Serđo Boneli", do tada prepoznatljivoj po vestern junaku Teksu Vileru (Tex Willer), rađa se "istraživač noćnih mora" Dilan Dog (Dylan Dog).
Junak koga je strip scenarista i pisac Ticijano Sklavi (Tiziano Sclavi) stvorio iz svojih strahova i egzistencijalističkih dilema već 1987. godine stiže na prostore bivše Jugoslavije, gde su se ranije "odomaćili" "Zagor", već pomenuti "Teks" i "Alan Ford".
Nakon pauze tokom devedesetih, priče o lečenom alkoholičaru i nikad izlečenom romantiku koji istražuje slučajeve sa one strane stvarnosti danas se jednom mesečno pojavljuju na kioscima u Srbiji zaslugom izdavačke kuće "Veseli četvrtak". Marko Šelić, muzičar, pisac i urednik "Dilan Dog" izdanja u ovoj izdavačkoj kući, kaže da je ovaj strip uticao kako na njega, tako i na čitave generacije stvaralaca u Srbiji.
"Bio je to duhovit strip, šarmantan strip koji je umeo da bude melanholičan ali nikad depresivan. Strip koji nas je učio kad smo bili klinci da čudovište nije onaj koji tako izgleda niti ko je prokazan kao čudovište, nego se to čudovišno lice krije na naličju onoga što je lice građanina prosečnog, mirnog, normalnog", kaže Šelić.
Iz devete umetnosti "Dilan Dog" se obreo u svetu pokretnih slika 2010. godine, kada je objavljen film kanadskog reditelja Kevina Munroa (Kevin Munroe) "Dylan Dog: Dead of night". Kao lek za gorak ukus promašaja koji ovo ostvarenje ostavlja, fanovi Sklavijevog strip serijala savetuju film "O ljubavi, o smrti" (Dellamorte, Dellamore).
Delo Mikelea Soavija (Michele Soavi) u kojem glavnu ulogu tumači Rupert Everet (Rupert Everett), inače model po kom je Sklavi osmislio vizuelni identitet svog junaka, do sada je film koji je najbliže prišao atmosferi stripa, uprkos tome što lik kojeg tumači Everet ne nosi Dilanovo ime.
Beg od stvarnosti i(li) oružje za bunt
Osim stripova, ekranizuju se i književna dela. Tako je ove godine prva sezona TV serije "Sluškinjina priča" (The Handmaid's Tale), snimljena po istoimenom distopijskom romanu spisateljice Margaret Atvud (Margaret Atwood), dobila Emi nagradu za najbolju TV seriju. Iako je knjiga objavljena 1980-ih, priča o laganom jačanju totalitarnog društva koje gotovo neprimetno počinje da guši lične slobode i ljudska prava zarad nacionalne sigurnosti, danas je aktuelnija nego ikada.
Upravo zbog toga što društvena pitanja obrađuje na prijemčiv i pitak (ne nužno i plitak) način, pop kultura je tema ne samo fanova žanra, nego i ljudi u akademskim krugovima.
Docent na Fakultetu političkih nauka (FPN) Ivana Damnjanović kaže da filmovi i serije danas imaju ulogu koju je pisana reč imala pre nekoliko vekova.
"Ono što mi se čini da je danas različito jeste da kablovske serije koriste mnogo veći prostor da problematizuju različita društvena pitanja. Nije reč samo o seriji ’Sluškinjina priča’, već o nizu kontroverznih pitanja koja se istražuju u ovom formatu. To su pitanja koja se tiču politike identiteta različitih grupa i uopšte njihova vidljivost u savremenom društvu i javnosti", objašnjava za RSE Ivana Damnjanović, koja je na ovogodišnjem Beokonu govorila na tribini posvećenoj romanu Margaret Atvud.
Upravo fantastika otvara mogućnost da se govori o politici a da se ne pokazuje direktno prstom, što daje vrlo širok prostor za subverziju, ali isto tako i prostor za eskapizam, smatra potpredsednica "Sakurabane" Isidora Vlasak.
"To je ono što mene fascinira u vezi sa pop kulturom: kako istovremeno može da bude i najšareniji beg od stvarnosti koji možemo da zamislimo – kao fantazija o moći koja je čest kliše koji se provlači kroz razne epsko-fantastične i naučno-fantastične superherojske narative – ali isto tako i kao moćno oružje za kontrakulturu, za bunt i za otvorenu priču o stvarima koje su i te kako relevantne za svet oko nas."
O takvim, ali i mnogim drugim aspektima popularne kulture razgovara se na Beokonu, festivalu koji je prvi put održan 1986. godine za uzak krug posvećenika u tadašnjoj Jugoslaviji.
Nakon pauze u radu tokom devedesetih, festival je ponovo oživeo i već treću godinu zaredom vode ga "Lazar Komarčić" i "Sakurabana", sa ciljem da okupe kako SF/fantasy veterane, tako i tinejdžere koji tek počinju da otkrivaju čari geek kulture.
slobodnaevropa.org
Gran pri za Alena Gomisa
Dr Draško Ređep: Vojvodina će uvek biti srpski sever
Milena Marković otvorila FAF – i dalje mlad, svež i žestok
Reditelj Darko Bajić: Moji otac i majka su se zaljubili u logoru na Banjici
Srdan Golubović: Savremeni čovek je ostao bez duše
Kiš umirao pored Kapora, Pekić ga ožalio u kafani
Ko se boji "Vlasti" još?
Četvrti japansko-srpski festival filma: „Koji je tvoj tabu?“
Od 2018. nacionalni portal za kulturu i digitalni vodič
Hamović: Ćirilica je naše ogledalo
Sajam knjiga posetilo 187.457 ljudi
Dodelom nagrada završen Jesenji pozorišni festival
33. Beogradski džez festival: Vizije za 21. vek
Bjelogrlić: Kvalitet programa nema veze sa trenutnom vlašću
Milerovu je trebalo pozvati na vojnu paradu ili u Kragujevac
Miler: Srbi sebi naneli patnju i sa tim moraju da žive
Počeo 62. Međunarodni beogradski sajam knjiga
Otvoren Muzej savremene umetnosti
|
