 |
Muzej savremene umetnosti na Ušću: Jubilej pod katancem
izvor: evn foto: 20.10.2015.
I pola veka postojanja Muzej savremene umetnosti dočekuje bez krova nad glavom. Otvaranje obnovljene zgrade na Ušću odloženo je za proleće tako da će izostati veliko slavlje. Od 2007. najreprezentativnija zbirka sa oko 8.000 dela srpske i jugoslovenske umetnosti samo je povremeno, u fragmentima dostupna javnosti. Zdanje projektanata Ivana Antića i Ivanke Raspopović, proglašeno kulturnim dobrom od tada je - zamandaljeno. Tako je, nažalost, uz uzaludno otkucavanje poslednjih sata i minuta na već famoznom satu, dočekan ovaj izuzetan jubilej u našoj kulturi.
Na dan oslobođenja Beograda, 20. oktobra 1965. godine, tadašnja Moderna galerija (osnovana sedam godina ranije da prati razvoj jugoslovenske savremene umetnosti), dobila je modernu zgradu na Novom Beogradu, naspram Beogradske tvrđave. Bio je to prvorazredni događaj ne samo za kulturnu scenu, već i za čitavo društvo, ispraćen počastima u duhu onog vremena. Uz novi dom za kolekciju koja je tada brojala 3.500 radova, ustanova dobija i novo ime - Muzej savremene umetnosti, a njen osnivač, slikar i autor značajnih izložbi, knjiga i tekstova o jugoslovenskoj i srpskoj modernoj umetnosti, Miodrag B. Protić, postavljen je za prvog upravnika.
Ostalo je zabeleženo da je na otvaranju zgrade na Ušću Protiću prišao Ivo Andrić i zabrinuto mu rekao da ne bi želeo da bude u njegovoj koži. Na pitanje zašto, pisac mu je rekao da je narod takav da kada postoji nešto veličanstveno, to je onda velika provokacija. Protić je imao jasnu viziju kako bi budući muzej trebalo da funkcioniše. U Beograd je preneo iskustva stečena tokom studijskog boravka u Njujorku gde je upoznao osnivača Muzeja moderne umetnosti (MOMA) Alfreda Bara, koji je čak rekao da je beogradsko zdanje bolje od njujorškog jer ima pet nivoa. Od američkih kolega, kako je kasnije govorio, dobio je savet da bi najbolja dela jedne epohe trebalo srediti u poetičke stilske nizove, a nizove u hronološke tokove, da bi postavka otkrila razvoj umetnosti 20. veka.
Velika riznica MSU, čije je osnove utemeljio Protić, sastoji se od dve slikarske zbirke (dela od 1900. do 1945, i od 1945. do danas), kao i zbirke skulpture, grafike i crteža i novih umetničkih medija. Kolekcija predratnog slikarstva (više od 900 umetničkih dela, 138 autora) baštini remek-dela Nadežde Petrović, Save Šumanovića, Milene Pavlović Barili, Mila Milunovića, Toneta Kralja, Vase Pomorišca, Ivana Radovića, Marka Čelebonovića, Milana Konjovića, Jovana Bijelića ... Ništa manje impresivna nije ni posleratna zbirka sa 2.045 dela srpske i jugoslovenske umetnosti. U njoj se čuvaju najvrednija dela Petra Lubarde, Dada Đurića, Vladimira Veličkovića, Stojana Ćelića, Fila Filipovića, Eda Murtića, Miće Popovića, Vere Božičković-Popović, Julija Knifera, Dušana Otaševića, Predraga Neškovića, Radomira Reljića, Bojana Bema...
Među biserima skulptorske zbirke sigurno su Meštrovićeva "Velika udovica" i "Torzo Banović Strahinje" iz Kosovskog ciklusa (na stalnoj pozajmici od Narodnog muzeja u Beogradu). Tu se čuvaju i dela Tome Rosandića, Antuna Augustinčića, Frane Kršinića, Petra Palavičinija, Sretena Stojanovića, Dušana Džamonje, Ota Loga, Vojina Bakića, Olge Jančić... sve do radova naših savremenika Mrđana Bajića i Zdravka Joksimovića.
Ostaje nada da će neki sledeći jubilej MSU obeležiti valjano, kako doliči ustanovi ovog kalibra, na adresi koju je dobio još pre 50 godina. Za useljenje, kad god da se dogodi, već je koncepcijski i po izboru radova pripremljena i nova stalna postavka, obećao je prošle nedelje glavni kustos MSU Zoran Erić.
BEZ PROSLAVE
Muzej savremene umetnosti neće svečano proslavljati jubilej niti organizovati poseban događaj tim povodom, jer rekonstrukcija nije završena u roku, usled niza proceduralnih neregularnosti, koje su dovele do smene direktora i obustavljanja javne nabavke za izvođenje radova, saopšteno je juče iz ove institucije.
Rekapitulirajući sve okolnosti tokom osmogodišnje rekonstrukcije i najavljujući novu javnu nabavku za nastavak radova, u saopštenju MSU se podseća da je ova ustanova od 2008. organizovala 150 izložbi u zemlji i inostranstvu. Na 50. godišnjicu, kolektiv Muzeja, kaže se, još jednom će odati počast prvom upravniku i osnivaču Miodragu B. Protiću, kao i Ivanki Raspopović i Ivanu Antiću, autorima projekta zgrade.
|
