Oliver Frljić o Ljubiši Ristiću, brisanju, zaboravu...

izvor: tanjug foto: vn                                                                                                                                18.09.2015.

BEOGRAD - Slavni i kontroverzni reditelj Oliver Frljić, koji na 49. Bitefu učestvuje sa predstavom "Kompleks Ristić", izjavio je Tanjugu da je značaj Ljubiše Ristića kao reditelja neosporan, ali da njegov politički angažman otvara mogućnost novih čitanja njegovog minulog umetničkog rada.

Frljić je poznat po provokativnim temama svojih projekata, a na pitanje šta ga stalno tera da "gura prst u oko" kulturnoj i društvenoj javnosti, odgovara:

"Kulturna i društvena javnost dobija "prst u oko" jer već dvadeset i pet godina ne uspeva iz njega da izvadi balvan nacionalne gluposti kojem je u međuvremenu to oko postalo prirodno stanište".

Njegov novi autorski projekat realizovan je u koprodukciji Slovenskog mladinskog gledališča iz Ljubljane, Hrvatskog narodnog kazališta iz Rijeke (u kojem je Frljić upravnik), Bitefa i MOT-a iz Skoplja.

Na pitanje koji je zaključak izveo iz istraživanja u sklopu priprema za "Kompleks Ristić", odgovorio je da je "značaj Ristića kao reditelja neosporan".

"Njegov pozorišni jezik je uspevao da sintetizira najrelevantnija pozorišna iskustva vremena u kojem je stvarao i da ih prevede u specifičan jugoslovenski kontekst. Ristićev politički angažman u JUL-u svakako otvara i mogućnost novih čitanja njegovog minulog umetničkog rada", izjavio je Frljić.

Rad na projektu, kako je objasnio, krenuo je od kultne predstave Slovenskog mladinskog gledališčca "Misa u a-molu" iz 1980. godine.

"Rađena po motivima Kišove "Grobnice za Borisa Davidoviča", ona se vremenom, promenom političkog konteksta, a ponajviše Ristićevim političkim angažmanom u JUL-u otvorila novim interpretacijama", rekao je on.

Međutim, pravi kreativni impuls došao je iz filma Lazara Stojanovića "Plastični Isus" koji je u originalnom obliku sadržao i dokumentarni snimak Ristićevog venčanja, a ta scena je, dok je film bio u bunkeru, nestala, izbrisana.

"To brisanje je kasnije komplementirano brisanjem ovog autora iz kolektivne memorije, nekom vrstom neformalne lustracije kojoj je kumovao njegov politički angažman u partiji Mire Marković. Na secištu ta dva brisanja, dva različita tipa zaborava, nastajala je predstava Kompleks Ristić", izjavio je Frljić.

Na pitanje postoji li danas zajednički pozorišni identitet novih generacija na eks-ju prostoru, odgovorio je da ne zna šta bi to bilo i da se oseća više povezan sa nekim autorom koga ne poznaje, ali čije delo na nivou pozorišnog jezika razume.

"Lepota pozorišta leži u činjenici da njegov idiom može da postane univerzalni jezik. Teatar postaje zaista teatar u onom trenutku kad uspeva proizvesti razumevanje s onu stranu jezika koji glumci u njemu govore", istakao je on.

Kako je ocenio, "kod nas je u većini slučajeva obrnuto - jezik ubija razumevanje, krajnje verbalizirano kazalište služi prikrivanju činjenice da se na formalnoj i sadržajnoj razini baš i nema puno što za reći".

"U tom kontekstu se često osećam više povezan s nekim autorom kojeg ne poznajem, ali čije delo na razini kazališnog jezika razumem. A ponajbolje razumem one autore čiji scenski izraz ne mogu prevesti u poznate šablone", izjavio je Frljić.

Nakon godinu dana rada na mestu upravnika HNK u Rijeci i oštrih osuda iz dela hrvatske javnosti na račun njegovih projekata, kaže da stvari idu tačno onako kako je planirao.

"Kroz jedan nacionalni teatar se propituje što bi nacionalni identitet danas uopšte trebalo da bude, te kako bi trebao da izgleda kultura koja ga reprezentuje. Uz to, ta institucija je prestala da bude konzervator nacionalne kulture i postala instrument jednog puno šireg društvenog performansa".

"Ne znam koje je pozorište u regionu, a i šire, uspelo da napravi takvu društvenu mobilizaciju kao riječki HNK. Ono je postalo polje interesa - ovakvog ili onakvog - čak i onih koji ne znaju ni gde se nalazi njegova zgrada, a kamoli da su u nju ikad zakoračili", naglasio je Frljić.

On smatra da je to dobro, "jer pokazuje, što moje mnoge kolege nikako ne uspevaju da shvate, da pozorište nije zgrada, nego ukupnost društvenih učinaka koje ovaj medij proizvodi. A u osnovi tog medija je sukob".

"Svaki put kad je pozorište bilo dostojno tog imena, ono je proizvodilo sukob s društvenom zajednicom i vrednostima na kojima je ona formirana. Tako je bilo od Eshila do danas, pa mi se čini logičnim da se postjugoslovenski teatar radi na dekonstrukciji nacionalizma na kojima su se formirale državice u kojima trenutno živimo", poručio je Frljić.