|
Kompleks bez Ristića
izvor: evn foto: vn 22.09.2015.
Premijerno izvođenje autorske predstave "Kompleks Risić" (rađene u koprodukciji SLG iz Ljubljane, HNK Ivana pl. Zajca iz Rijeke, Bitefa i skopskog MOT-a) u okviru 49. Bitefa, propraćeno je velikim interesovanjem, onako kako to uvek biva kada je reč o predstavama Olivera Frljića. Zato će za radoznale gledaoce, izvesno, biti nedovoljna i tri izvođenja (dva zvanična i jedna otvorena generalna proba) da vide šta to ovog puta prikazuje kontroverzni, provokativni i šokantni Frljić.
Nesporni miljenik beogradske publike i samog festivala (i prošle i pretprošle godine osvojio je Gran pri, za predstave "Zoran Đinđić" i "Aleksandra Zec") opet se pojavio sa predstavom koja intrigira već samim naslovom - "Kompleks Ristić". Nije prvi put da se u nazivu nađe autentična ličnost, s razlikom što je ovog puta živa i i te kako još prisutna svojim pozorišnim delom i političkim (ne)delom... Pa i ako se nije pojavio na sinoćnoj premijeri u Bitef teatru, Ristićevo fizičko (ali i umetničko) odsustvo bilo je "prisutnije" od svega viđenog.
- Svako ima slobodu da radi šta hoće. Ne bavi se ta predstava mnome, već sasvim drugim stvarima - izjavio je Ristić uoči njene premijere. I na "neviđeno" pozorišni mag bio je u pravu.
Sam reditelj je uoči izvođenja rekao da ovo nije predstava o Ljubiši Ristiću, "već preispitivanje ideje o jugoslovenskom teatru, KPGT konceptu i njegovoj devalvaciji". Običan gledalac bi otišao korak dalje i u Frljićevoj priči prepoznao širi milje: raspad Jugoslavije (a onda prisilni kontakt i nevoljno stupanje u "odnose" bivših republika), marionetsko pristajanje na zadate uloge, podjednaku poniženost u odnosu na kreatore njihovih sudbina, ali i totalitarizam kao krajnju i očekivanu realnost posle svega što su dozvolili da im se desi, o čemu nedvosmisleno ukazuje maska Staljina na licima glumaca u završnoj sceni.
Dakle, tematski je okvir koji, očekivano, okupira Frljića i tu nema iznenađenja. Ima egzibicionizma, potrebe da šokira, pa se čini da to nadrasta autorovu nameru da provocira. Da li je zaista potrebno da akteri pred publikom mokre na mapi Jugoslavije da bi ona "shvatila" šta su sami uradili svojim državama ili "pretaču" pljuvačku da bi se zgađeni gledaoci dosetili šta znači "pljunuti u usta"
|
