Usijana atmosfera u Srebrenici i Bratuncu. Vodi se otvorena borba za glasače, koji će na lokalnim izborima u oktobru odlučivati čiji će tas da prevagne na izbornoj vagi - srpski ili bošnjački, u osvajanju ključne poluge vlasti - mesta načelnika opštine.
Podgrejana vrelinom julske žege, atmosfera ključa i na momente je na samoj ivici incidenta. Temperaturu su, najpre u Srebrenici, podigle mlade junoše Bošnjačke građanske inicijative „Glasam za Srebrenicu“ - više nego agresivnom kampanjom registracije Bošnjaka. Čitava varošica se preko noći okitila bilbordima i plakatima. Ubrzo, ova ikonografija je osvanula i u Bratuncu. Poruka je „Ja volim Bratunac, registruj se, imaš rok...“
Srbi nemaju dileme. Bošnjacima nedostaje, i u Srebrenici i u Bratuncu, dovoljan broj glasača za izbornu pobedu i oni čine sve da ih obezbede. U nameri da sačuvaju vlast, ne biraju sredstva. Krajnji cilj je, ako bi u Srebrenici ponovo dobili vlast, njeno izdvajanje iz ustavnog poretka Republike Srpske. U kasnijoj fazi isto bi učinili i sa Bratuncem.
- Nema sumnje, na delu je javna kupovina bošnjačkih glasova i nelegalna registracija birača - upozorava dr Radomir Pavlović, predsednik Skupštine opštine Srebrenica. - Bošnjaci koji nikada nisu živeli u Srebrenici organizovano stižu, prijavljuju boravak na fiktivne adrese kako bi imali pravo ovde da glasaju. A za sve to dobijaju dnevnice, plaćaju im se putni troškovi, pruža svaka druga pomoć.
Bošnjaci, međutim, tvrde da „po Ustavu i zakonu BiH svaki njen državljanin ima pravo da glasa na čitavoj teritoriji svoje države“. Srbi tvrde da se, najdirektnije i smišljeno, krši Izborni zakon RS, koji je izričit: pravo glasa na izborima nemaju Bošnjaci bez validne prijave boravka u Srebrenici.
- Više od 800 Bošnjaka, a to je trećina od potrebnog broja glasova, podnelo je zahteve za lična dokumenta - kaže Pavlović. - Čitava mašinerija je pokrenuta, pravi izborni inženjering, u koji su uključeni svi: od Vlade u Sarajevu i bošnjačih partija do Islamske zajednice. Pouzdan je podatak da je za kampanju obezbeđen i fond od 300.000 maraka.
Tragom ovih navoda uputili smo se na srebreničku adresu nevladinog bošnjačkog udruženja „Drina“, u centru varošice, gde danima traje „uvođenje u registraciju“.
Ispred nevelikog prostora nema hlada ni za lek. Na razgovor o registaciji čekalo je (brojimo) dvanaest ljudi. Isto toliko preznojavalo se u upravo pristiglom kombiju. Unutra, sala jeste mala, ali je krcata. Za stolom nema dovoljno mesta za sve, pa su potencijalni birači zauzeli pozicije u drugom redu.
Mladi aktivisti kampanje „Glasaj za Srebrenicu“ popunjavaju im formulare - za prijavu mesta boravka, kako bi ostvarili svoje biračko pravo. To se zove pravna pomoć.
- Foto-aparat ne može unutra, a ovi ljudi ne žele ni prisustvo novinara - bio je rezolutan momak na ulazu. - Ni fotografisanje ispred ne dolazi u obzir.
Čemu ovolika diskrecija ako srpska verzija ove bošnjačke kampanje nije tačna? Zašto bi bio problem razgovor ako je bošnjačka tačna - da je sve po ustavu i zakonu?
Odgovor ovakve tajnovitosti dobili smo vrlo brzo, nedaleko od ovog registracionog punkta, pred kojim se, iz sata u sat, zaustavljaju transporti novih, sigurnih glasača.
- Dovezao me unuk... Glasala sam - govori starica između gutljaja vode. - Rekli su mi daće mi nešto pomoći. More bit i kozu i jare. Zauvar je...
- Jeste li pre bili u Srebrenici?
- Nisam, vala je daleko...
- Čuste li vi šta priča ova nena? - obraćamo se junošama ispred sabirnog, registracionog punkta.
- Šta zna nena...
I ovde se svaki razgovor završava.
Naviše, u kafiću „Silver siti“, rezervnom položaju za prihvat i edukaciju, plakati priziva. I poruka „Nijedna kuća, kao svoja. Nijedna rijeka, kao Drina“.
I srebrenički Srbi bi ovu poruku od srca mogli da potpišu. Ali ih od kuće i Drine sve više udaljavaju. Dragić Glišić sve potkrepljuje podacima: tokom apsolutne bošnjačke vlasti, od 1998. do danas, iz Srebrenice je otišlo više od 5.000 Srba. Većina nema gde da se vrati, jer su pare za „održivi povratak“ otišle u nepovrat. A možda je nešto preostalo i za - kampanju.
- Srebreničanin sam, što se kaže, rođeni, i sve vreme odavde nisam micao, ali ove ljude koji dolaze na registraciju nikad video nisam - priča Miloš Milovanović, predsednik opštinske boračke organizacije. - Svima nam je jasno šta se radi, šta je cilj, ali sam pomalo zbunjen da smo se nespremni, ako hoćete i uspavani, suočili sa agresivnom bošnjačkom kampanjom.
Na pitanje kakav će biti konkretan potez Srba, Milovanović kaže:
- Insistiraćemo na poštovanju zakona RS. Istovremeno uputićemo apel Srbima Srebreničanima, gde god da su, da se i oni ovde registruju za izbore u oktobru.
Do tog datuma predstoje neizvesni dani, kao što su ćudljivi talasi reke, čije ime pokreće na svakojake porive. Miloš Milovanović, zato, s primetnom dozom brige poručuje:
Ne bi bilo dobro da se bošnjačka kampanja izrodi u nešto opasnije. Ovde bi i najmanja varnica mogla da izazove požar. Ceh bi platio narod, koji pabirči za puko preživljavanje, dok se glavni inženjeri kampanje razmeću daleko od našeg zajedničkog grotla.
POVLAŠĆENA PRAVILA
Mada su Srbi u Srebrenici posle rata faktički bili u većini, zbog posebnih izbornih pravila međunarodne uprave, koja je povlastila Bošnjake, nisu mogli da dobiju načelnika opštine, kao ni rukovođenje pravosuđem i policijom. Jednostavno, na svim prethodnim izborima pravo glasa imali su svi po popisu iz 1991. godine. Tada je bošnjačko stanovništvo bilo većinsko. Srbima su, tako, umesto ključnih pozicija ostajala protokolarna mesta.
PANDORINA KUTIJA
Srbe ne čudi što se federalno Sarajevo upinje da sačuva vlast u Srebrenici. Kažu: ako izgube kontinuitet, otvoriće se Pandorina kutija. Valja polagati račune gde su otišle pare koje je svih ovih godina čitav svet donirao, a one u Srebrenicu nisu stizale. Da jesu, ne bi oko nas bila ovakva čamotinja.
