Na Mrakovici, kraj grandioznog spomenika koji svedoči o najpotresnijim i najuzvišenijim stranicama naše istorije, u utorak je obeleženo sedam decenija svenarodnog otpora fašizmu. Sedamdeset godina od stravičnog pokolja srpskog - slobodarskog naroda koji je platio nemerljivu cenu tom vremenu. Tokom i posle dramatične bitke, u leto 1942. godine, iz neprijateljskog obruča nemačke vojske i ustaša, od osamdeset hiljada ljudi iz 363 srpska sela, uspelo je da se probije jedva desetak hiljada. Usledila je odmazda prema onima koji su ostali u obruču. Krenula je zverska hajka na ljude. Na sve živo što se našlo na Kozari.
„Sve stanovništvo pohvatati i sprovesti u sabirne centre. Muškarce iznad 14 godina, otpremiti u koncentracione logore. Mlade žene i devojke transportovati na rad u Nemačku. Starije i decu raseliti i otpremiti u Jasenovac koji može primiti neograničeni broj zatvorenika. Tko osobe koje dolaze iz Kozare propusti, ili, nakon zarobljavanja oslobodi, bit će stavljen pred ratni sud...“, glasila je naredba.
Stradale su čitave porodice. Nekima je i ime zatrto. Najstrašniji danak, danak u deci, platilo je upravo Potkozarje. Najmanji, umirali su u zbegovima i pre nego što su počeli da žive. U logorima Jasenovac, Jastrebarsko, Nova Gradiška, prema našem najpredanijem hroničaru Dragoju Lukiću, imenom i prezimenom, stradalo ih je dvadeset hiljada.
O tim bolnim danima Dragoje Lukić, beleži:
- Pod Kozarom, deca se nisu rađala 1943. godine. Zato su majke, po završetku rata želele da čuju plač deteta. To su one iste majke što u crnim maramama, umesto tradicionalnih bošča od belog i crnog platna, obilaze kozarska stratišta. Traže svoju decu.
Starija potkozarska deca, koja su utočište potražila u partizanskim odredima, bila su manja od puške. Za njih rat nije bio tajna.
Prvi čovek Republike Srpske, Milorad Dodik, i predsednik Odbora za obeležavanje kozaračke epopeje, kazao je na Mrakovici:
- Bitka na Kozari je plemeniti primer borbe za slobodu. Kao jednu od prvih bitaka partizanskog pokreta u Drugom svetskom ratu, obeležavamo je sa pijetetom i sećanjem na poginule tog vremena. Na hrabru i odlučnu borbu srpskih partizana ovoga kraja, koji su branili živote više od šezdeset hiljada ljudi u obruču ustaša i nemačkih vojnika. Bitka na Kozari, pre sedam decenija pokazala je nesalomljivost naroda, a Republika Srpska nastala je kao zakasneli odraz srpskog nacionalnog opredeljenja iz Drugog svetskog rata.
Istorijske činjenice - istakao je Dodik, govore da su u partizanskoj, narodnooslobodilačkoj vojsci, bili Srbi. Pripadnici drugih naroda, tek kada su videli kako će završiti rat, kada se znalo ko će pobediti, ušli su u partizanski pokret. To je važno da se kaže zbog onih koji danas pokušavaju da falsifikuju istoriju i sebi bespravno pribave zasluge, ili, opredeljenje njihovih predaka iz tog vremena.
Dodik je, svoju besedu, na Mrakovici zaključio rečima:
- Na NOB mogu da budu ponosni i borci poslednjeg, Otadžbinskog rata, koji danas, sa svojim dedovima i očevima obeležavaju ovaj značajan datum iz istorije srpskog naroda.
Obeležavanje 70-godišnjice bitke na Kozari, pod nazivom „Kozara spominje i opominje“, bilo je i sećanje - jače od života. Ni izuzetno visoke temperature nisu sprečile vremešne, preživele Kozarčane da dođu i na Mrakovici odaju počast onima koji su za slobodu tu stradali. U zbegu, na Kozari, bi je i Rade Pilipović, tada osmogodišnjak. Na Mrakovicu je došao obučen u partizansku uniformu.
- Nikada neću zaboraviti to leto 1942. U zbegu, mnogo dece. Mnogi su stradali, pamtim njihove umiruće oči - jedva govori Rade.
I mladost Potkozarja slila se kod spomenika na Mrakovici.
- To je dokaz da ova stradalnička epopeja i slavna bitka za slobodu ne pada u zaborav - slušamo reči jednog mladog čoveka.
Na kraju, uprkos žegi, razvilo se i čuveno kozaračko kolo. Okupilo se i mlado i staro. I sećalo, sećalo.
STRADANjE U BROJKAMA *
68.000 civila zarobljeno u fašističkoj operaciji * 19.000 dece stradalo u ustaškim logorima * 11.000 nemačkih vojnika opkolilo civile * 20.000 ustaša učestvovalo u napadu * 7 neprijateljskih ofanziva gazilo Kozaru * 33.000 imena nastradalih upisano u spomen-kompleks Mrakovica (ali to nije konačan broj)
DIANINO HUMANO DELO
Stradanje dece Potkozarja koja su završavala u ustaškim logorima, najrečitije je zapisano u dnevnike plemenite Diane Budisavljević, koja ih je spasavala. U njenoj kartoteci je upisano 12.000 kozaračke dece, izbavljene iz logora. „Novosti“ su prve pokrenule akciju da se od zaborava otrgne humano delo ove Austrijanke udate za Srbina, koja je lane posthumno odlikovana Ordenom predsednika Srbije i novoustanovljenim Ordenom carice Milice Srpske pravoslavne crkve.
BIO JE GENOCID
Srpski narod u Drugom svetskom ratu pretrpeo je genocid, to je činjenica koju nikada ne smemo da zaboravimo - kazao je ministar boračko-invalidske zaštite RS Petar Đokić. - Mnogo je pokušaja da se minimiziraju i potisnu u zaborav žrtve koje su pale za slobodu našeg naroda na prostorima bivše Jugoslavije. A nosilac NOB-a, bio je upravo srpski narod. I u toj borbi najviše je stradao. Narod Krajine i Kozare suprotstavio se daleko jačem neprijatelju, nastojeći da sačuva slobodu i pravo da živi. U svom i na svom.
