Đorđević : Idemo po medalju! , Đilas: Đorđević i Maljkovićeva selektori do 2019.

izvor: dsl , foto:                                                                                                                          04.07.2015.

Biće ovo jedno do najtežih Evropskih prvenstava u istoriji... Mislim da ne treba da se krijemo iza toga da ne idemo da osvojimo medalju, zbog naše košarkaške istorije. Moj zadatak je da to postane zajednički cilj. Svi moramo da damo maksimum kako bismo došli do uspeha...

Te sada već davne 1995. godine u Atini odigrala je se, za nas i našu košarku, jedna od najlegendarnijih utakmica. U tom finalu su učestvovale dve relativno nove države - Litvanija koja je izašla iz Sovjetskog Saveza i Jugoslavija, koja je nosila staro ime, ali je reprezentacija bila sastavljena od srpskih i crnogorskih igrača. Tu završnicu Evrobasketaž su obeležile dve stvari. Prva je da su Litvanci hteli da napuste teren nezadovoljni suđenjem, ali svi misle da su time hteli da prikriju svoju nemoć u toj utakmici. Druga je silazak sa pobedničkog postolja igrača Hrvatske, koji su osvojili treće mesto, dok je naš tim primao medalje i pehar.

To veliko finale je obeležio sadašnji selektor reprezentacije Srbije Aleksandar Đorđević, koji je postigao 41 poen, sa čak devet pogođenih šuteva za tri poena iz 12 pokušaja.

- Celu utakmicu nisam gledao baš odavno... Stalno se vrti na televiziji, Nisam gledao ni sinoć reprizu, ali ima te utakmice na Jutjubu. Moje kćerke sada postaju starije i otkrivaju kako smo igrali, a tu ste i vi novinari da stalno pišete o godišnjicama i potsećate nas koliko smo matori... - uz osmeh će Đorđević.

Da li se može reći da vam je taj trofej iz Atine najdraži u karijeri?

- Iskreno, jeste...

Tada niste bili na balkonu, jer ste se spremali za svadbu.

- Jeste mi malo žao sa jedne strane, ali su me, ipak, sprečile važnije stvari, tako da ne žalim što nisam bio na dočeku - raspoložen je Sale.

Naravno, u razgovoru sa selektorom glavna tema bilo je predstojeće Evropsko prvenstvo u septembru. Krenulo je pitanjem koliko će našem timu sada biti teško da ponovi uspeh posle srebra sa Svetskog prvenstva 2014, odnosno kako će se nositi s atim što su porasli apetiti javnosti?

- Biće jako teško, ali ne smemo da bežimo od toga! Biće ovo jedno do najtežih Evropskih prvenstava u istoriji... U našoj grupi je pet reprezentacija koje su pretendenti za osvajanje medalja. Hrvatska, kao jedan od organizatora, koja ima novog selektora i izuzetan tim, igrača koji je peti u ovogodišnjem draftu. Tu je Slovenija koja ima fantastičnu braću Dragić, Rusija i Litvanija koje imaju sjajne selekcije, pa Grčka, Francuska... Ne smem ni da pomislim koliko ih još ima... Nemamo razlog da se plašimo tih ekipa, mi imamo svoju snagu i sigurnost koja ne sme da pređe u prepotenciju. Moramo da budemo svesni toga da na terenu moramo da zaslužimo svaku pobedu.

Puni ste samopouzdanja, što se vidi iz izjava u kojima najavljujete medalju...

- Ja uvek govorim da idemo po medalju. Meni je medalja uvek cilj. Mislim da ne treba da se krijemo iza toga da ne idemo da osvojimo medalju, to je naša dužnost zbog istorije koju imamo u ovom sportu. Moj zadatak je da to postane zajednički cilj. Svi moramo da damo svoj maksimum kako bismo došli do uspeha. Svi igrači koji igraju u nacionalnom dresu daju sve od sebe, a na nama je da ih pripremimo da napreduju iz utakmice u utakmicu. Nadamo se da će nas povrede zaobići. Mi dugujemo zahvalnost i vama novinarima, koji ste tu da nas kritikujete kada to zaslužimo, ali i da pohvalite kada napravimo nešto kako treba.

Da li je u tom hrabrom stavu i ključ uspeha?

- Ne priznajem nikom da je bolji od mene dok mi to ne pokaže na terenu, takav sam čovek. Smatram da je naša dužnost da stojimo iza takvog stava i da ne treba da priznamo nikome da je bolji od nas. Zašto bismo to radili? Kada nas pobedite, svaka čast, pružimo ruku, ali do tada ćemo da pokažemo da smo bolji. Naš karakter je izuzetno važan faktor i način na koji igramo košarku. Taj karakter i život kroz godine koje nisu bile lake i način života i razmišljanja, priče, zezanja i kulture, veoma je specifičan i stalno moramo nekoga da „prevarimo”, da mu „prodamo” foru, u tome je čar naše košarkaške škole - poručuje Aleksandar Đorđević.

KLUPA „ZELENIH” VELIKA ČAST

Pošto je tokom sezone odbio slavni madridski Real i Olimpijakos, kako se desilo da Đorđević pre nekoliko dana prihvati ponudu Panatinaikosa?

- Nas su veliki treneri, uključujući i Dudu Ivkovića, savetovali da ne preuzimamo klubove u toku sezone, tako da nisam to želeo. Sačekao sam kraj sezone i odlučio da prihvatim ponudu grčkog velikana. Panatinaikos je veliko, istorijsko ime, klub u kome je Željko Obradović ostavio bezgranični trag. Sve to mi imponuje i sa velikim entuzijazmom idem tamo. Imao sam u ugovoru sa Košarkaškim savezom Srbije klauzulu da mogu da preuzmem klub, a budite sigurni da reprezentacija neće trpeti zbog toga. Sve smo u Atini već sredili, ostalo mi je još da odem dole na par dana na još par sastanaka, da završimo sa detaljima o početku sezone bez mene. Vratio mi se taj „crv”, ponovo me uhvatila strast za radom. Željan sam košarke... - objasnio je Saša.

Đilas: Đorđević i Maljkovićeva selektori do 2019.

Zadovoljstvo mi je da saopštim da je sa Aleksandrom Đorđevićem postignut dogovor. Sledeći korak je da produžimo saradnju za još četiri godine sa Marinom Maljković, rekao je Dragan Đilas

Predsednik Košarkaškog saveza Srbije (KSS) Dragan Đilas poručio je da će Aleksandar Đorđević i Marina Maljković ostati selektori muške i ženske reprezentacije do 2019. godine.

"Zadovoljstvo mi je da saopštim da je sa Aleksandrom Đorđevićem postignut dogovor. Sledeći korak je da produžimo saradnju za još četiri godine sa Marinom Maljković. To je garancija da će i posle Rija naše selekcije biti u evropskom i svetskom vrhu", rekao je Đilas za Politiku.

Đorđević je prošle godine predvodio Srbiju do srebrne medalje na Svetskom prvenstvu u Španiji, dok je Maljkovićeva nedavno sa košarkašicma osvojila titulu prvaka Evrope.