Zločini su zaista počinjeni u ”Oluji” i svojim obraćanjem javnosti hteo sam da uvažim patnje žrtava - objašnjava u intervjuu za ”Novosti” glavni haški tužilac Serž Bramerc svoju odluku da javno komentariše nedavne presude Tribunala koje su žestoko uznemirile javnost u Srbiji, ali i mnoge u svetu koji sada dovode pod znak pitanja međunarodnu pravdu.
Uprkos tome što kaže da razume emotivne reakcije iz Srbije - izazvane puštanjem na slobodu Ante Gotovine, Mladena Markača i Ramuša Haradinaja i izricanjem doživotne robije za Zdravka Tolimira - glavni tužilac kaže da će biti veoma teško nešto promeniti. On se ne izjašnjava o tome da li sud radi nepristrasno i kakva mu je budućnost. Samo tvrdi da njegova kancelarija radi bez ikakavih spoljnih političkih uticaja.
* Posle oslobađanja hrvatskih generala, kao i Haradinaja, u srpskoj javnosti se učvrstio stav da je reč o političkom tribunalu, osnovanom samo da bi osudio Srbe...
- Razumem emotivne reakcije u Srbiji, pogotovo jer nema sumnje da su zločini počinjeni tokom događaja na koje se odnosi presuda. Tokom celog žalbenog postupka u ”predmetu Gotovina” objašnjavali smo Žalbenom veću zašto smatramo da ima dovoljno dokaza da bi se potvrdila jednoglasna prvostepena presuda Sudskog veća. Činjenica da je žalbenu presudu doneo minimalan broj sudija koji je potreban za većinu, kao i da je ona bila propraćena jakim izdvojenim mišljenjima, verovatno je doprinela negativnoj percepciji kod mnogih u Srbiji. Treba da imamo na umu da je mandat Tribunala da utvrdi odgovornost pojedinca za zločine počinjene tokom oružanog sukoba, a ne odgovornost država za te zločine, niti za iniciranje oružanog sukoba.
OČEKUJEM NASTAVAK SARADNJE
* Šta za vas konkretno znači odluka Beograda da odnose s Hagom spusti na tehnički nivo?
- Tokom godina smo uspostavili efikasne kanale saradnje s vlastima u Srbiji. Kako sam naveo u našem izveštaju Savetu bezbednosti, ta saradnja će ostati važna u kontekstu naših poslednjih suđenja. Na osnovu mojih nedavnih razgovora sa srpskim zvaničnicima, verujem da će se ta saradnja nastaviti.
* Obično ne komentarišete presude. Zašto ste se sada oglasili?
- Prvo, hteo sam da uvažim patnje žrtava. Realnost je takva da su zločini zaista počinjeni i u očima žrtava i njihovih porodica pravda nije zadovoljena. Zatim, okolnosti ove presude, naročito oštar ton i sadržaj dvaju izdvojenih mišljenja, jesu neobični. Konačno, hteo sam da podstaknem domaće pravosudne organe da nastave istrage i gonjenje zločina počinjenih pre i posle akcije ”Oluja”, kao i da izrazim svoju spremnost da im pomognemo, tako što ćemo im ustupiti informacije iz naših baza podataka.
* Rekli ste i da su elementi dokaznog postupka bili dovoljni da bi se potvrdile prvostepene presude hrvatskim generalima. Zašto ti dokazi nisu uzeti u obzir?
- Neće vas iznenaditi da su, po našem mišljenju, dokazi koji su izvedeni tokom dvogodišnjeg suđenja i sažeti na 1.300 stranica prvostepene presude, dovoljni da bi se jednoglasno potvrdila prvostepena osuđujuća presuda. Međutim, moramo da prihvatimo da je troje od pet sudija to videlo drugačije.
* Ima i onih koji, posle presuda Gotovini, Markaču i Haradinaju, traže reviziju svih presuda u Hagu, a da se osuđeni ili oni koji čekaju suđenje vrate kućama?
- To, naravno, nije moguće. Mislim da ovakvi komentari više odražavaju frustracije izazvane nedavnim oslobađajućim presudama, nego što predstavljaju ozbiljan predlog. Postupak preispitivanja je moguć samo u izuzetnim situacijama. Ova procedura je korišćena samo 11 puta od osnivanja Tribunala, i to samo jednom uspešno. Jedini valjani postupak kojim optuženik koji čeka presudu može da se vrati kući jeste putem privremenog puštanja na slobodu. Da bi privremeno puštanje bilo odobreno, treba zadovoljiti vrlo stroge uslove.
* Hoće li vaš biro zatražiti preispitivanje presuda, jer ste rekli da je to moguće ako se budu stvorili uslovi? Da li bi Gotovini i Markaču moglo ponovo da se sudi u Hagu?
- Po Pravilniku o postupku i dokazima, moja kancelarija može da pokrene postupak za preispitivanje u roku od godinu dana od konačne presude. Međutim, to je vanredni postupak koji treba da zadovolji vrlo stroge uslove. Zahtev za preispitivanje biće odobren samo ukoliko imamo dokaze za nove činjenice s kojima stranke nisu bile upoznate tokom postupka, a koje smo se potrudili da pronađemo, i koje mogu značajno da utiču na presudu.
* Ima li Srbija na raspolaganju neku pravnu mogućnost?
- S obzirom na to da Srbija nije strana u postupku, nema pravnih mogućnosti po pitanju presude. Važno je imati na umu da se u predmetu radi o odgovornosti pojedinaca koji su optuženi za zločine iz optužnice. Ne radi se o pravima ili odgovornostima država.
* Sve su glasniji zahtevi da Srbi, osuđeni u Hagu, kaznu izdržavaju u zatvorima u Srbiji. Šta mislite o toj ideji?
- Generalni sekretar Ujedinjenih nacija ima ovlašćenja da odluči o prikladnim mestima za služenje kazni koje je presudio Tribunal. Predsednik Tribunala onda ima ovlašćenje da odluči u kojoj će zemlji, od mogućih opcija, bilo koji osuđenik odslužiti svoju kaznu. Kao stranka u postupku, Kancelarija tužioca nije uključena u taj proces.
* Obavlja li, po vašem mišljenju, Tribunal svoju osnovnu funkciju nepristrasnog izricanja pravde, bez spoljnih uticaja?
- Mogu da govorim samo u ime svoje kancelarije i da vas uveravam da mi radimo profesionalno i nepristrasno, bez ikakvih političkih uticaja ili mešanja.
* Koje mere bi mogle da se preduzmu da bi se ojačao sistem međunarodne pravde?
- Izdvojena mišljenja sudija postavila su određeni broj pitanja koja se tiču, na primer, potrebe da se uspostavi dosledan standard žalbene provere i da se u celosti ocenjuje prihvaćeni dokazni materijal. Oni koji se bave međunarodnom pravdom ne bi trebalo da se ustručavaju od otvorene diskusije o tim pitanjima.
* Kako gledate na to što je predsednik Generalne skupštine UN Vuk Jeremić organizovao za april javnu raspravu o ulozi Haškog tribunala?
- S obzirom na to da sam o ovoj inicijativi saznao iz medija i da nemam nikakve detalje o toj konferenciji, teško mi je da iznesem bilo kakvo mišljenje o tome.
OČEKUJEM NASTAVAK SARADNJE
* Šta za vas konkretno znači odluka Beograda da odnose s Hagom spusti na tehnički nivo?
- Tokom godina smo uspostavili efikasne kanale saradnje s vlastima u Srbiji. Kako sam naveo u našem izveštaju Savetu bezbednosti, ta saradnja će ostati važna u kontekstu naših poslednjih suđenja. Na osnovu mojih nedavnih razgovora sa srpskim zvaničnicima, verujem da će se ta saradnja nastaviti.erenciji, teško mi je da iznesem bilo kakvo mišljenje o tome.
PRESUDA POKAZALA PREVELIKI JAZ
* Da li je međunarodna pravda pokazala slabosti na presudama Gotovini i Markaču?
- Ne bih rekao da je međunarodna pravda pokazala slabosti. Većina sudija donela je presudu u kojoj su pokušali da primene pravila i postupke koji uređuju žalbene procese na Međunarodnom sudu. Međutim, reakcija javnosti je pokazala da postoji jaz između postupka odlučivanja i presude s jedne strane i načina na koji ih razumeju zajednica i žrtve, i spoljni faktori, s druge strane. Zato bi bila korisna detaljnija konačna presuda koja bi se bavila nekim od pitanja na koja su ukazale sudije u izdvojenim mišljenjima.
