Izbori u vodećim svetskim silama, glavni akteri ratnih dešavanja, kao i oni koji su nesvakidašnjim dometima skrenuli pažnju na sebe stoga su prirodno diktirali odabir ličnosti 2012. godine.
U uzburkanim vremenima globalne ekonomske krize i ratova iznedrenih na talasu "arapskog proleća" sve oči su uprte u one od kojih se očekuju rešenja. Izbori u vodećim svetskim silama, glavni akteri ratnih dešavanja, kao i oni koji su u teškim vremenima nesvakidašnjim dometima skrenuli pažnju na sebe stoga su prirodno diktirali odabir ličnosti 2012. godine.
Da li će ponovni izbor Baraka Obame za predsednika SAD, povratak Vladimira Putina na čelo Rusije, dolazak Si Đinpinga na mesto prvog čoveka najmnogoljudnije nacije, Kine, uvesti svet u stabilnije vode, da li će evropska "gvozdena dama" Angela Merkel uspeti da vrati poverenje u evrozonu i izbori se 2013. godine za opstanak na mestu kancelara, ostaje da se vidi. Izvesno je da će ovi lideri, baš kao i predsednici u "trusnim" područjima Egipta i Sirije Muhamed Mursi i Bašar al Asad nastaviti da igraju značajnu ulogu i u godini koja sledi.
A što se tiče kraljice Elizabete Druge, koja je proslavila 60. godišnjicu na britanskom prestolu, Austrijanca Feliksa Baumgartnera, skakača sa ivice svemira, hrabre Malale Jusafzaj, mlade pakistanske aktivistkinje za prava žena i Džulijana Asanža, čiji sajt "Vikiliksa", dok je on sam u azilu, nastavlja da objavljuje poverljivu prepisku američke diplomatije, moglo bi se reći da su osigurali mesto u krugu onih čiji dometi spadaju u red "vanserijskih".
VLADIMIR PUTIN: ČVRSTINA
Posle četiri godine "pauze", Vladimir Putin se proletos vratio na mesto predsednika Rusije, na kojem je već bio od 2000. do 2008. Dmitrij Medvedev, koji je nosio predsedničku "štafetu" u prethodnom ciklusu, bio je deo "rokade" u vrhu moskovske vlasti, zamenivši "fotelje" s dotadašnjim premijerom Putinom.
Na martovskim predsedničkim izborima, Vladimir Putin je ubedljivo pobedio u prvom krugu, sa 63,3 odsto osvojenih glasova. Kako god, po nekoj tradiciji uvezenoj na Istok kontinenta sa demokratskog Zapada, po kojoj se rezultati izbora apriori odbacuju ako ne pobede "naši", opozicija je odbila da prizna rezultate i povela demonstracije, najavivši to - još pre izbora. U Moskvi je održan "Marš miliona", uz prisustvo 20.000 mitingaša. Zapad se uzbudio, ali se u jednom trenutku američkom državnom sekretaru "otelo" da je u Rusiji, "očigledno, pobedio Putin". Deo kampanje protiv njegovog izbora za predsednika bio je i performans pankerki iz "Pusi rajota" - u moskovskom hramu Hrista Spasitelja.
Vladimir Putin, kao i Dmitrij Medvedev, pozicionirao se kao konzervativni političar, sa snažnim osloncem u ruskoj tradiciji i pravoslavlju. Motive naroda da glasa za Putina treba tražiti u njegovom nastojanju da povrati ugled i dostojanstvo državi, čineći je ponovo ravnopravnom na svetskoj sceni i jačom od bogatih pojedinaca "kod kuće". Iza njegovog prvog i drugog predsedničkog mandata ostali su opipljivi ekonomski rezultati: između 2000. i 2008. godine prosečan privredni rast bio je visokih sedam odsto. Prema kupovnoj moći, ruska ekonomija postala je sedma po snazi na svetu. Moskva ponovo jača svoje oružane snage, a sa Brazilom, Indijom, Kinom i Južnoafričkom Republikom čini grupu "Briks", koja obuhvata zemlje sa brzo rastućim privredama i uticajem na globalna dešavanja.
BAŠAR AL ASAD: NEPOPUSTLJIV
Od oca je ostalo sinu - da vlada čvrstom rukom, ali i da plaća visoku cenu porodičnog i bliskoistočnog nasleđa.
I Hafez al Asad, predsednik Sirije od 1971. do 2000, i njegov naslednik na tronu, sin Bašar, imali su, osim mirnih, i burne periode vladavine, "začinjene" dozom ekstremizma i bratoubilaštva. Porodica Asad pripada verskoj grupi alavita, a većina naroda su suniti. Hafez al Asad otvoreno je govorio da su mu islamisti odvratni.
Očeve metode protiv islamističkih protivnika su bile brutalne, ali efikasne. Sin je u znatno većim problemima: u zemlji se puca već dve godine, a naspram Bašara, po struci oftalmologa, stoje čitav Zapad, arapski svet i Turska.
Građanski rat u Siriji do sada je prema većini procena progutao pedesetak hiljada života. Asadova (sirijska) vojska i njoj odane milicije optužene su za teške zločine protiv civila. Ceo svet je video i snimke zločina pobunjenika, ali i dalje je predsednik taj koji trpi pritisak da ode. Rusija i Kina su blokirale pokušaj Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija da se od Asada zatraži da preda vlast. Asadovi protivnici, međutim, ne posustaju: pod međunarodnim pokroviteljstvom oformili su novu koaliciju, sa ciljem da ga svrgnu...
SI ĐINPING: NASTAVLJAČ
Svakih deset godina uhodani mehanizam Komunističke partije Kine izrodi novo partijsko (i državno) vođstvo. Generaciji lidera predvođenoj predsednikom Hu Đintaoom, ove godine su izabrani naslednici: prvi među njima je Si Đinping, 49-godišnji sin komunističkog veterana Si Žonguna.
Kongres KP u novembru (ubrzo posle predsedničkih izbora u SAD) izabrao je Si Đinpinga za partijskog lidera. Očekuje se da on marta iduće godine preuzme i funkciju šefa države. Si je brižljivo "odgajan" za najviše državne funkcije: prvo je upravljao u provinciji, a u centralno rukovodstvo je uveden 2007, zadobivši mesto u Stalnom komitetu Politbiroa CK i u partijskom sekretarijatu.
Od predvidljivosti koja ga je pratila tokom političkog uspona, suprotan je jedan deo njegovog privatnog života - oženjen je čuvenom kineskom pevačicom narodnih pesama Peng Lijuan.
Si je poznat po čvrstom stavu prema korupciji i po zalaganju za političke i ekonomske reforme. Kongres KP je usvojio smernice za dalji razvoj Narodne Republike, i one obuhvataju nastavak politike otvaranja koja traje već tri decenije, kao i famoznu "izgradnju socijalizma s kineskim osobenostima". Zasada, Kini ide dobro: kada dođe vreme za Sijevog naslednika, to možda više neće biti "samo" druga po veličini ekonomija sveta...
MUHAMED MURSI: REFORMATOR
Decenijama pritajen ispod plašta zvanične politike Nasera i njegovih sledbenika, pokret Muslimanska braća dočekao je svojih pet minuta, iskoristivši slobodne izbore, tu tekovinu "Arapskog proleća" u borbi protiv autokratije.
Islamisti su, tako, došli na vlast. Kao što obično biva, revolucija je posvađala svoju decu, pa je predsednik Egipta Muhamed Mursi (61), izabran kao kandidat Muslimanske braće, ujedinio svoje protivnike, postavši za njih novi Mubarak, ili, čak, faraon! Mursi je prigrabio velika ovlašćenja, sprečivši sve, pa i sudije, da ometaju njegovu volju u procesu donošenja novog ustava.
Kada je najviši pravni akt iznesen na svetlo dana, formulišući šerijat kao osnovu zakonodavstva, sekularna opozicija je izašla na ulice. Nobelovac El Baradej grmeo je protiv predsednika Mursija. Početkom decembra, predsednik je napustio predsedničku palatu, jer su je opkolili demonstranti. Protivnici su se ponadali, ali on se vratio. Zatim je većina naroda na referendumu glasala - za ustav. Novi Egipat se, izgleda, rodio.
MALALA JUSAFZAJ: SIMBOL
Pucnje u devojčicu verovatno većina sveta smatra za neobično veliko zlodelo, ali su ona vremena u kojima je sve dozvoljeno, izgleda, u toku. Oktobra meseca, talibanski atentatori pucali su u glavu i vrat 15-godišnje Malale Jusafzaj, mlade pakistanske aktivistkinje za prava i obrazovanje žena u Dolini Svat, dok se školskim autobusom vraćala kući.
Dete je srećom preživelo i poslato je u Britaniju na oporavak. Nekoliko dana kasnije, grupa od 50 pakistanskih islamskih sveštenika izdala je fetvu protiv ubica u pokušaju, ali su talibani ponovili svoj interes da okončaju njen i život njenog oca Zijaudina.
Malala je, kada joj je bilo samo 11 godina, pod pseudonimom pisala blog za Bi-Bi-Si o svom životu pod talibanima, o njihovom nastojanju da preuzmu kontrolu nad Dolinom, istovremeno promovišući pravo ženske dece na obrazovanje. Amerikanci su idućeg leta o njoj snimili dokumentarni film. Malala je postala poznata u svetu, simbol borca za obrazovanje svih žena na planeti. Zuzvrat, umalo nije izgubila glavu.
BARAK OBAMA: IZAZOVI
Prvi tamnoputi šef Bele kuće u istoriji SAD uspeo je u rekordno skupim predsedničkim izborima da osvoji drugi mandat na najprestižnijoj vašingtonskoj adresi. Nobelovom nagradom za mir ovenčani predsednik, izabran za "Tajmovu" ličnost godine, koji je u Belu kuću stigao na krilima planetarne popularnosti kakva prati samo holivudske zvezde, suočen je sa najvećim izazovima u novijoj istoriji SAD. Kada 20. januara bude drugi put polagao zakletvu predsednik Obama će pod jednom rukom imati Bibliju, a u drugoj će, figurativno rečeno, držati vruć krompir zemlje koju treba postaviti na zdrave fiskalne osnove. Analitičari predviđaju da za lidera zemlje čija je moć u opadanju glavni problemi stižu spolja, iz pravca Irana, Avganistana i Pakistana, a glavni izazovi iz ekonomske sile broj dva Kine, kao i iz Rusije. Kao što je njegovog prethodnika Džordža Buša ophrvao teroristički napad na Njujork i Vašington 2001. godine, tako bi Obamu, već suočenim sa izazovima "Arapskog proleća", mogla da sačeka kriza o kojoj nije ni sanjao. Uočavajući da je svet usred istorijskih kulturnih i demografskih promena, magazin "Tajm" ocenjuje da je Obama i simbol i arhitekta te nove Amerike.
KRALJICA ELIZABETA: DIJAMANTSKI
Samo je kraljici Viktoriji pre Elizabete Druge uspelo da dočeka na prestolu dijamantski jubilej, 60 godina vladavine. Jubilej, koji je u krizom pogođenoj Britaniji, bio najpozitivniji događaj godine, slavilo je 16 država od Australije i Kanade do malenog Tuvalua u Pacifiku. Flotila od oko 1000 brodova iz raznih krajeva sveta, sa kraljicom Elizabetom (86) i princom Filipom (91) jubilej je obeležila svečanom plovidbom Temzom. Britanija je izgubila imperiju, ali je upravo Elizabeta Druga dugim trajanjem, strpljivošću i poslovičnom političkom neutralnošću uspela da gorke pilule naciji učini snošljivijim. Trenutke kada se kraljevska porodica nalazila na meti kritike ona je dočekala komentarom da institucije moraju to da očekuju, sugerišući da treba da budu sa "dozom humora, blagosti i razumevanja". Kraljica koja je putovala u 116 zemalja, "promenila" 12 britanskih premijera, isto toliko američkih predsednika, šest papa, na čelu je 600 dobrotvornih organizacija. Besprekornog ponašanja, prepoznatljiva po precizno krojenim haljinama živih boja i šeširima, kraljica retko daje intervjue, i za mnoge i posle svih ovih godina ostaje nepoznanica, baš kao i njeno bogatstvo koje poslovni magazin "Forbs" procenjuje na 450 miliona dolara.
DŽULIJAN ASANŽ: BORAC
Svaka zemlja sveta naći će se u više od milion tajnih dokumenata čije obelodanjivanje najavljuje Džulijan Asanž. Ime australijskog hakera postalo je sinonim najvećeg "curenja" poverljivih diplomatskih dokumenata SAD u istoriji. Osnivač "Vikiliksa", sajta preko koga je u svet pustio dokumenta koja su nepovratno izmenila diplomatsku komunikaciju, i izazvala velike reakcije u svetu, uprkos pretnjama, ostaje dosledan svojoj misiji. Ambasada Ekvadora u Londonu je postala, kako je rekao, "njegov dom, kancelarija, i utočište", pruživši mu letos azil i spas od izručenja Švedskoj, gde je optužen za silovanje jedne žene i seksualno uznemiravanje druge. Oštećenog zdravlja, zbog neprekidnog šestomesečnog boravka u zatvorenom prostoru, Asanž se ne predaje. Svetu se obraća iz ambasade, neprekidno tvrdeći da su optužbe protiv njega u Švedskoj politički motivisane. Strahuje da bi Švedska mogla da ga izruči Americi. Iako u Americi nije optužen, Asanž je uveren da bi, kada bi bio izručen SAD, mogao da bude osuđen na smrtnu kaznu zbog objavljivanja tajnih dokumenata. Asanž namerava da u ambasadi Ekvadora ostane sve dok se nastavlja istraga protiv njega. U međuvremenu, tajna dokumenta nastavljaju da "cure".
FELIKS BAUMGARTNER: ČOVEK KOMETA
Skok sa ivice svemira, izveden 14. oktobra, uveo je 43-godišnjeg Austrijanca, nekadašnjeg profesionalnog vojnog padobranca, ekstremnog sportistu, ne samo u Ginisovu knjigu rekorda već i u samu istoriju.
Posle nekoliko pokušaja koji su odloženi zbog lošeg vremena i jakih vetrova, Feliks se u specijalnoj kapsuli, uz pomoć velikog balona, "popeo" do ruba stratosfere, na visinu od 39.068 metara, iako je bilo predviđeno da se zaustavi kada dođe do 36.576 metara. Milioni gledalaca širom sveta su bez daha posmatrali kako je Feliks izašao, stao na ivicu kapsule i otisnuo se u dubinu. Kasnije je novinarima rekao da "kad stojite na vrhu sveta, postanete ponizni".
Posle 32 sekunde je probio zvučni zid ("ništa nisam osetio") a najveća brzina koju je dostigao je bila neverovatnih 1.324 kilometara na čas. Nakon 4 minuta i 19 sekundi slobodnog pada otvorio mu se prvi od četiri padobrana. Na tlo Novog Meksika sleteo je tako mekano da je izgledalo da bilo ko može da izvede isto što i on.
Oborio je tri rekorda: najveća brzina pri slobodnom padu, skok sa najveće visine i najduži slobodni pad bez stabilizujućeg padobrana.
Dan posle istorijskog poduhvata Austrijanac je najavio povlačenje. Jedan od retkih koji je ispunio sve svoje snove.
ANGELA MERKEL: GVOZDENA
U godini kada je Evropska unija dobila Nobelovu nagradu za mir, najveće bitke unutar 27-članog saveza vodila je čelnica njene najmoćnije članice, nemački kancelar Angela Merkel.
Žena koju je američki poslovni magazin "Forbs" proglasio najmoćnijim pripadnikom lepšeg pola u svetu, nosi "sudbinu evra na svojim plećima". Njen strogi recept za izlazak iz dužničke krize evrozone koji podrazumeva veliko stezanje kaiša i opštu štednju, podigao je na noge Stari kontinent, i uzburkao globalno tržište.
Merkelova je stoički izdržala izlive gneva i nacističke simbole koji su pratili njenu posetu Grčkoj i drugim najžešće krizom pogođenim članicama Evropske unije, ne odustajući od namere da nezadovoljnim i osiromašenim građanima poruči da moraju da nastave da štede ako žele pomoć najmoćnijeg člana Unije. Merkelovu, koja je kancelarka od 2005. godine, međutim, tek očekuje najveći izazov, i to na domaćem terenu. Angela Merkel, naime, treba da ubedi nemačke birače da je upravo njena vlada ta koja u teškim vremenima vodi zemlju u najboljem pravcu i da se izbori za glasove sunarodnika na opštim izborima koji je očekuju 2013. godine.
Ako je suditi po poslednjim ispitivanjima ona u sledeću godinu ulazi popularnija nego ikada u svojoj zemlji. Za nju bi glasalo 41 odsto birača, što je Angelin najbolji rezultat od marta 2006.
