Zakon o ratnim zločinima izazov za odnose Srbije i Hrvatske

 izvor : agencije                                               13.03.2015.

Pre više od decenije, neophodan kao deo procesa suočavanja sa prošlošću, danas više nego sporan jer Srbiji omogućava da istovremeno bude i tužilac i policajac i sudija. Tako se ukratko menjao pogled iz Hrvatske na Zakon, po kome se procesuiraju osumnjičeni za ratne zločine na teritoriji bivše Jugoslavije. Bez obzira na državljanstvo počinioca ili žrtve.

I iz Evropskog parlamenta Srbiji je stigao poziv da se razmotri zakon u duhu pomirenja i dobrosusedskih odnosa, u saradnji sa susedima i Evropskom komisijom.

U Ministarstvu pravde kažu da zakon, za sada, neće menjati. Ne očekuju da bi Hrvatska zbog toga mogla da, u procesu pregovora sa Evropskom unijom, blokira otvaranje poglavlja 23 o pravosuđu.

"Radi se o usaglašavanju sa evropskim pravnim tekovinama, ne bilateralnim", smatra Čedomir Backović, pomoćnik ministra pravde.

Ne samo da utiče, već ozbiljno ugrožava dalje procesuiranje ratnih zločina.

"Uplitanjem izvršne vlasti to je sve dovedeno u pitanje", kaže Vladimir Vukčević, tužilac za ratne zločine.

Pod obrazloženjem osećanja pravne nesigurnosti za svoje građane, Hrvatska je još 2011. usvojila zakon kojim poništava pravne akte Srbije. Iste godine, uhapšen je hrvatski veteran koji služi 12-godišnju kaznu u Srbiji. Veljko Marić od tada je sve češće sporno pitanje u izjavama najviših hrvatskih zvaničnika.

"Ne smeta im kada sudimo Ovčaru gde su žrtve Hrvati, a osuđeni su iz Srbije. Ne smeta im Lovas, ne smeta im kada radimo Sotin, čak je na tom suđenju otkrivamo jednu masovnu grobnicu gde se nalaze hrvatske žrtve", navodi Vladimir Vukčević.

U dokumentacionom centru "Veritas" napominju da je od 170 osuđenih pred Većem za ratne zločine u Srbiji tek dvojica Hrvata. U Hrvatskoj je situacija bitno drugačija.

"Tu je tek četrdesetak pravosnažno osuđenih pripadnika Oružanih snaga Hrvatske za zločine nad Srbima, za ceo rat", ističe direktor Dokumentacionog centra "Veritas" Savo Štrbac.

I deo hrvatske javnosti veruje da, kada je reč o ratnim zločinima, univerzalna nadležnost ne može biti sporna. Sporan je argument političara o pravnoj nesigurnosti.

"Smatram da je vrlo korisno što su se postupci za zločine na Ovčari, Sotinu trebali voditi pred pravosuđem u Srbiji i da je regionalna saradnja na ratnim zločinima vrlo važna", smatra Vesna Teršelič iz Centra za suočavanje sa prošlošću "Dokumenta" iz Zagreba.

Pravnim argumentima ne može da se ospori regionalna nadležnost, smatraju pravnici. Podsećaju da je Međunarodna zajednica preko OEBS-a učestvovala u pisanju zakona.

"Među ekspertskim krugovima koje je konsultovala EK zahtevi Hrvatske i primedbe Hrvatske su ocenjene kao neutemeljene. Tako da ja tu ne očekujem neki pritiska međunarodne zajednice. Očekivao bih da se sugeriše Srbiji da izmeni jezik ili definiciju odredbe zakona o ratnim zločinima kako se ne bi davalo povoda nekom daljem sukobljavanju", ukazuje Ivan Jovanović, stručnjak za međunarodno krivično pravo.

Univerzalnu nadležnost teško je osporiti jer i po međunarodnom pravu i po domaćem Krivičnom zakonu, Srbija ima pravo da goni ratne zločince koji su počinjeni bilo gde u svetu, čak i ako nisu državljani Srbije.