|
Vlada Srbije donela je odluku o obrazovanju Radne grupe za unapređenje proizvodnje i tržišta rakije. U obrazloženju ove odluke navodi se da je cilj unapređenje proizvodnje i tržišta rakije u Srbiji i izrada strategije koja bi sagledala situaciju u oblasti proizvodnje i plasmana rakije. Od plantažne proizvodnje voća kao sirovine za kvalitetnu rakiju, preko nabavke nove opreme, do plasmana ovog pića na tržište. Predsednik Radne grupe, koja ima mandat od godinu dana, je Velimir Stanojević, državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede, dok su članovi predstavnici ministarstava finansija, poljoprivrede, trgovine, MUP-a, Poreske uprave, kao i stručnjaci sa Instituta za voćarstvo, profesori i članovi nedavno osnovanog Saveza proizvođača rakije Srbije, koji trenutno okuplja tri udruženja i oko 50 registrovanih proizvođača.
Radna grupa dužna je da nadležnom odboru dostavi izveštaj o radu najmanje svakih 60 dana, a vladi na 90 dana. Sastaje se po potrebi, a najmanje jednom mesečno. Predsednik i članovi Radne grupe nemaju pravo na naknadu za rad.
Potencijali Srbije sa ovom vrstom pića su značajni. Nezvanični podaci pokazuju da se izveze tek 10 odsto proizvedene rakije. Na sajmu poljoprivrede održanom pre nekoliko dana u Zagrebu srpski proizvođač šljivovice osvojio je najbolju ocenu za kvalitet u konkurenciji 115 uzoraka rakija i likera iz 40 destilerija iz Hrvatske, Slovenije, BiH, Srbije i Crne Gore. I na jednom od najvećih svetskih sajmova žestokih alkoholnih pića, krajem avgusta u Kini, u konkurenciji 1.800 proizvođača, za jednog od devet pobednika izabrana je rakija iz Srbije.
Međutim, i u ovom sektoru ima dosta problema sa nelegalnom proizvodnjom i falsifikatima. Srbija ima više od 600 registrovanih proizvođača rakije koji su u sistemu kontrole, ali oni, po procenama, proizvode manji deo ukupne proizvodnje, dok je ostalo nelegalan promet. Darko Đurović iz Saveza proizvođača rakije Srbije i član Radne grupe, kaže da se trenutno prikupljaju podaci kako bi se dobio jasniji presek tržišta.
– Procene su različite, ali je činjenica da je do 2009. bilo oko 3.500 registrovanih proizvođača. U međuvremenu je promenjen zakon o jakim alkoholnim pićima i njihov broj je drastično smanjen, što znači da je znatno veći broj proizvođača ostao u sivoj zoni – kaže Đurović i dodaje da je jedan od najvećih problema to što veliki broj njih ne želi da se registruje, zbog toga što „proizvode pića koja nisu voćnog porekla”h, a prodaju ih kao da su prirodne rakije.
– Zadatak Radne grupe, između ostalog, biće rad na strategiji, pa tako i na kvalitetu i količini proizvedene rakije, ali i njenoj promociji kao nacionalnog brenda na međunarodnom tržištu – istakao je naš sagovornik. Prema njegovim rečima, potencijal za izvoz je mnogo veći nego što Srbija ostvaruje, ali ohrabruje to što je sve više destilerija koje proizvode rakiju vrhunskog kvaliteta.
Hrvatska „Vikipedija” postala „sramotni slučaj”
U Srbiji zagađen vazduh odnese 3.600 života godišnje
Stari i novi praznici: Od Dana Republike do Sretenja
Zaustavimo Fejsbuk dok ne uništi demokratiju
Gradnja i zemljotresi na Balkanu: (Ne)naučene lekcije
U regionu sve manje beba, u Srbiji „plus” od 612 novorođenčadi
Polovnjaci na nišanu
Hrvati i Bugari najnezadovoljniji životom u EU
Nemačka kao zemlja snova
U Srbiji od početka godine obavljeno 100.000 kontrola hrane
|
