|
"Premda su ustavnim promenama u Albaniji, pre dve godine, Srbi priznati kao manjina, zajedno sa još osam ostalih manjina - među njima i oni slovenskog etničkog porekla kao što su Crnogorci, Bošnjaci, Goranci, Makedonci i Bugari - to ipak nije dovoljno", rekao je Brajović precizirajući da se i u praksi moraju sprovesti suštinske promene a to još uvek nije slučaj.
Govoreći za Program za dijasporu RTS-a Brajović je naglasio da bi trebalo, nakon ovog dugo čekanog ustavnog priznanja Srba u Albaniji kao nacionalne manjine, da se donesu i podzakonska akta koja bi konkretizovala praktična rešenja kojim bi se regulisale potrebe svih manjina.
"Donošenjem podzakonskih regulativa koje proizilaze iz ustavnih rešenja rešilo bi se pre svega osnivanje obećanog i izuzetno važnog Fonda za razvoj manjina čime bi država finansijski pomagala manjine", kaže Brajović, dodajući da je sve to, na žalost, stalo zbog aktuelnih političkih dešavanja u Albaniji - snažnih opozicionih demonstracija protiv postojećeg režima i zahteva za promene.
"Na drugoj strani ni sama matica Srbija ne uviđa dovoljno ozbiljnost naše teške situacije koja bi mogla, ako se ništa ozbiljnije ne preduzme, da nas odvede u teško zaustavljiv proces asimilacije i gubljenje nacionalnog identiteta, srpskog", upozorava Brajović.
Odgovarajući na pitanje šta bi tu matica Srbija mogla da uradi Brajović poručuje da je dovoljno da prihvati sve ove njihove projekte koje je Udruženje "Morača-Rozafa" uputilo nadležnim ministarstvima u cilju očuvanja identiteta Srba u Albaniji.
"Na žalost, naš poslednji zahtev za odobrenje 40 hiljada evra, koji su potrebni za minimalno funkcionisanje naše zajednice u smislu ostvarenja osnovnih planiranih aktivnosti nije odobren, i mi smo, od Ministarstva inostranih poslova i Uprave za dijasporu dobili svega 3000 evra", rekao je Brajović, ističući da ta suma asolutno nije dovoljna.
Tražena suma od 40 hiljada evra pre svega je potrebna za troškove osnivanja Srpskog kulturnog centra, dvočasovnog nedeljnog televizijskog programa na srpskom, kao i za obezbeđivanje adekvatnog prostora za biblioteku, rekao je Brajović.
Odgovarajući na pitanje šta je sa dugo najavljivanom izgradnjom Srpske kuće u Skadru, po uzoru na onu u Podgorici, Brajović je rekao, uz podsećanje da im je to lično predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić pre dve godine obećao, da po tom pitanju još uvek nije ništa urađeno, ali da se ipak nada da će to da bude realizovano.
Izgradnjom Srpske kuće oslobodili bismo se sadašnjih veoma visokih kirija za iznajmljivanje prostora i u isto vreme, pod jednim krovom imali bi smo sve naše institucije kao što su planirani Srpski kulturni centar, biblioteku, prostor za nastavu srpskog jezika, ali i prostore za mnoge druge aktivnosti, istakao je Brajović.
Jedno od važnih pitanja za Srbe u Albaniji jeste i pitanje dobijanja dvojnog državljansta, odnosno da, pored postojećeg državljanstva Albanije, mogu da dobiju i državljanstvo Srbije, rekao je Brajović, dodajući da taj proces sada ide veoma sporo zbog nedopustivih birokratskih problema sa kojima se tražioci dvojnog državljanstva susreću u Srbiji.
Do sada je dvojno državljanstvo uspelo da reši tek samo pedeset i dvoje zainteresovanih lica što je zaista veoma malo jer je interes daleko veći, rekao je Brajović.
Apelujući na vlasti u Srbiji da olakšaju i ubrzaju postupak sticanja dvojnog državljanstva Brajović navodi primer problema sa kojima se suočavaju Srbi islamske veroispovesti, kojih je u Albaniji priličan broj, a od kojih se zahteva, što je apsurd, naglašava Brajović, da prilože i krštenicu(!?).
Podsećajući da se u Albaniji Srbima osećaju, ne samo pripadnici slovenskog pravoslavnog stanovništva, već i oni slovenski pripadnici koji su islamske i katoličke veroispovesti, kao i da se ta činjenica mora respektovati, Brajović ukazuje na podatak da su i u samom njihovom Udruženju „Morača-Rozafa" članovi islamske veroispovesti veoma aktivni i imaju važna zaduženja.
Ističući da osim postojećeg Udruženja Morača-Rozafa u Skadru, postoje još tri srpska udruženja - u Tirani, Lješu i Draču, Brajović napominje da su ona jedinstvena sa ovim udruženjem u Skadru, kao i da su blisko povezana i da međusobno sarađuju.
Podrška Mitropolije crnogorsko-primorske
Brajović ističe i stalnu i značajnu materijalnu i finansijsku, ali i svaku drugu pomoć, koju kao udruženje imaju od Mitropolije crnogorsko primorske i lično od mitropolita Amfilohija.
„Zahvalni smo Mitropoliji crnogorsko-primorskoj i vladici Amfilohiju jer kada smo god od njih tražili pomoć, bilo materijalnu, finansijsku ili drugu, mi smo tu pomoć od njih i dobili", rekao je Brajović.
Pritisci i pretnje
Brajović je zbog svoje uporne i predane borbe za prava srpske manjine u Albaniji i sam česta meta nacionalističkih provokacija, otvorenih pretnji i raznih napada, čak i onih fizičkih. Više puta su pokušavali da mu iskonstruišu i podmetnu razne afere, ali bezuspešno. Najdrastičniji su primeri podmetanje bombe i požara u porodičnoj kući, pre nekoliko godina. Krivci nisu nikada pronađeni.
„Ovde se radi o pojedincima koji nastoje da nas zaplaše i onemoguće u ostvarivanju naših prava", kaže Brajović poručujući da bi albanska država trebala da je aktivnija u sprečavanju svih tih napada.
Uz napomenu da ga porodica pritišće i ubeđuje da se povuče iz politike i svakog javnog društvenog angažmana, Brajović poručuje da on to sebi ne može da dozvoli, da ne može da ćuti i da će se nastaviti da se bori za prava Srba u Albaniji, očuvanje srpskog nacionalnog identiteta i da ga u tome ništa ne može sprečiti.
Prodate tri ambasade, sudbina stana na Petoj aveniji i dalje neizvesna
Srbija i Hrvatska neravnopravne u sukcesiji, menja li nešto presuda beogradskog suda
Veliki gubici Srbije zbog odlaska mladih
Krše se prava proteranih Srba sa prostora bivše SFRJ
Katanac na "Andrića" zbog papira
Osnovan Savez Srba Slovenije
Lončar: Država da uradi ažuriranje statistike o dijaspori, ne znamo koliko ih je
Kako do posla u Sloveniji
Srbija ne šalje poslanike u EP, ali više stotina hiljada njenih građana ima pravo da glasa
Film „Teslin Narod“ premijerno prikazan u Njujorku
Konkurs za sufinansiranje medijskih sadržaja u regionu
Sve više radnika sa Balkana u Nemačkoj
Bukvar za sve Srbe ma gde živeli
|
