Izvodi iz matičnih knjiga i katastra, uverenja o državljanstvu, porezima, prihodima, osuđivanosti, kao i razna druga akta, godišnje olakšaju džepove građana Srbije za više desetina milijardi dinara. Republičke takse samo na krštenice i dokaze o državljanstvu godišnje iznose gotovo milijardu evra. Cena birokratskih "usluga", ali i teško pribavljanje svih papira čine da veliki broj građana odustaje od primanja i povlastica koje im država odobrava.
Za dobijanje socijalne pomoći ili dečjeg dodatka traži se čak 15 papira, koje siromašni građanin mora da sakupi na najmanje desetak adresa. Za prikupljanje dokumentacije mora da se napravi turneja od opštine, preko Poreske uprave, škola, katastra, sudova, pa čak i do - rodnog mesta. Iako su najugroženiji i deca koja se upisuju u škole i vrtiće oslobođeni plaćanja taksi, šetnja od šaltera do šaltera ume da košta više nego što bi izneli državni nameti.
A ni iznosi taksi nisu mali. Krštenica, izvod iz matične knjige venčanih ili umrlih koštaju 360 dinara, dok je taksa za uverenje o državljanstvu 630 dinara.
- Izvodi iz evidencije za školovanje dece, studenata i restituciju ne plaćaju se ništa, dok je taksa obavezna ukoliko se predaju za ostavinske postupke, vađenje dokumenata, zahteve za vize ili različite sporove - rečeno nam je u beogradskoj opštini Savski venac, koja mesečno overi i po 1.000 izvoda iz matičnih knjiga.
Za dokaz da nije krivično osuđivan građanin mora da izdvoji 315 dinara, dok je namet za uverenje o prebivalištu 250 dinara. Izdavanje saobraćajne dozvole država tarifira sa 1.440 dinara, a čak i za odjavu vozila treba izdvojiti 670 dinara. Problem dodatno pogoršava što se za većinu poslova traži više dokumenata, i to ne starijih od pola godine.
- Oslobođenjem od plaćanja taksi za dokumenta koje jedan državni organ zahteva od drugog država bi građanima omogućila uštedu od 50 odsto - kaže Milan Simić, programski direktor Nacionalne alijanske za lokalni ekonomski razvoj (NALED). - Birokratija naročito opterećuje privredu, mada nje ništa manje nisu pošteđeni ni pojedinci. Ako građani već rade kao državni kuriri, red bi bio da budu oslobođeni plaćanja taksi.
Analiza NALED je pokazala da se građani i privreda "dave" u čak 157 nepotrebnih administrativnih procedura, koji državu i građane godišnje koštaju čak - 1,35 milijardi evra. Simić podseća i da zbog preglomazne i skupe birokratije veliki broj građana diže ruke i od same pomisli na neku beneficiju koju država nudi.
Odbijanje državne ruke najčešće je među 40.000 staračkih domaćinstva, koji imaju pravo na neki oblik pomoći. Za jurcanje po šalterima, međutim, većina njih nema niti para niti snage, pa pomoć ostaje neiskorišćena.
Nedopustivo je da je za ostvarivanje porodiljske naknade potrebno čak 80 kojekakvih papira - kaže Dragana Soćanin iz Udruženja "Roditelj". - Iako su deca izuzeta od taksi, roditelje puno košta i vreme potrošeno pred šalterima, ali i putovanja tokom potrage za obrascima i uverenjima. Novca i nerava roditelji najviše troše prilikom prijavljivanja oca na porodiljsko bolovanje.
UZIMAJU ORIGINALE IZVODA
Spas od birokratije leži u bržoj primeni elektronske uprave, ali i u rasterećenju građana od nepotrebnog plaćanja taksi. - Potrebno je ukinuti i praksu da državni organi od građana uzimaju originale izvoda iz matičnih knjiga, koji bi trebalo da budu nezastarivi. Nedopustivio je i da se takse plaćaju na više žiro računa, što vuče i provizije i usluge transakcija. Bilo bi dobro i da svi iznosi koji građani plaćaju odlaze direktno u budžet, a ne u kase pojedinačnih državnih organa - kaže Milan Simić.
UVERENJA PROTIV RODITELJA
Pritisak državne administracije najbolje osećaju građani kojima je za dečiji dodatak potrebna potvrda o katastarskim primanjima u mestu gde žive, ali i gde su rođeni. Ništa lakše nije ni roditeljima, voljnim da iskoriste pravo na pomoć države, kada im na šalteru pored niza fotokopija, potvrda i dokaza zatraže i uverenje da se protiv majke deteta ne vodi krivični postupak.
