|
Slovenija: Muke po novinarima, neizvesnost vreba
izvor: tanjug, foto: tanjug 05.06.2015
LJUBLJANA - Od 2.200 novinara zaposlenih u slovenačkim redakcijama četvrtinu čine honorarci koji zavise od produženja kratkotrajnih ugovora, ili su prisiljeni da sa poslodavcem sklapaju ugovor kao "samozaposleni", dok su im plate u takvim nesigurnim oblicima rada minimalne - obično samo četiri i po evra na sat, ukazuju na probleme novinara slovenački mediji.
Socijalni položaj novinara ponovo je aktualizovan nakon što je od dosadašnjeg vlasnika "Pivovarne Laško" ljubljansko "Delo", u kojem je 150 stalno zaposlenih novinara i dosta honoraraca, za 7,3 miliona evra kupila finansijska firma FMR iz Idrije na čijem čelu je ugledni privrednik bez iskustva s radom u medijima.
Odmah nakon što je potpisan kupoprodajni ugovor, honorarni novinari dobili su elektronsku poštu u kojoj su obavešteni da će za iznajmljivanje službenog računara morati da plaćaju 60 evra mesečno.
Ljubljanski "Dnevnik", konkurent "Dela" na malom slovenačkom medijskom tržištu - i sam u većinskom vlasništvu jednog finansijskog konglomerata i zapošljava honorarne saradnike, tvrdi da je stanje s vlasništvom slovenačkih medija netransparentno s mnogo prikrivenih političkih veza.
List navodi da haos neregulisanog tržišta i nesigurnih uslova rada najčešće plaćaju novinari, jer je poslednjih godina došlo do situacije kaja se može opisati kao poniženje jedne nekoda ugledne struke.
I druge novinske i televizijske redakcije razmišljaju o dodatnimn restrikcijama za novinare u nestalnim oblicima zapošljavanja.
Prosečni mesečni dohodak novinarskih honoraraca je, prenosi Hina, oko 750 evra, što je blizu iznosu minimalne i zakonom zagarantovane plate, a neki se ugovorom čak prisiljavaju da potpišu klauzulu da su sami odgovorni za eventualne troškove ukoliko se zbog novinarskog posla nađu na sudu.
Nešto bolji je položaj novinara i urednika u većim i finansijski nezavisnijim uredništvima, ali su primanja u novinarstvu uopšteno znatno manja od prosečnih plata u javnom sektoru.
Zbog takvog stanja kvalifikovani i dobri novinari, koji imaju priliku, često prelaze za portparole u veća preduzeća i državne ustanove, u politiku ili preduzetništvo, a ima i slučajeva kada se deo dana bave novinarstvom, a u preostalo vreme drugim poslovima.
Događa se i to da da slovenački novinari iz ozbiljnih medija pišu za stranačke ili politički finansirane listove i portale, anonimno ili pod pseudonimima.
U nekoliko su slučajeva poznatiji novinari u svojim lokalnim sredinama na izborima izabrani za načelnike opština, ali su i dalje pisali i objavljivali tekstove.
Neki, pak, smatraju da bi se politički uticaju u medijima smanjili ako bi
se dopustio veći ulazak stranog kapitala koji je do sada u Sloveniji bio jače prisutan samo u elektronskim medijima, ali se čini da je interes za malo slovenačko medijsko tržište sve manji.
Zbog pada prihoda od oglašavanja je, primera radi, smanjila broj zaposlenih i redukuvala svoj informativni program komercijalna televizija POP-TV, u čijoj je pozadini američki kapital, odnosno isti vlasnici koji stoje i iza hrvatske Nove TV.
k
|
