|
Slovenija donosi zakon o isplati štediša iz BiH
izvor: euractiv, foto: 25.05.2015.
Slovenačka vlada usvojila je 28. maja predlog zakona o isplati deviznih štediša Ljubljanske banke (LB) i time počela da radi na ispunjavanju presude Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu o štedišama van njene teritorije. Reč je o pilot presudi iz jula 2014. godine, koja se odnosi i na Srbiju. Rok za donošenje odluka i propisa potrebnih za isplatu ističe 16. jula. Tužbu su podnele tri osobe koje su pre raspada bivše SFRJ imale uloge u Ljubljanskoj banci Sarajevo i u tuzlanskoj filijali Investbanke. Budući da je sudu podneto 1.850 sličnih tužbi, sa više od 8.000 podonosilaca, Srbiji i Sloveniji je naloženo da isprave taj sistemski propis, a do tada je razmatranje drugih tužbi obustavljeno.
U predlogu zakona, koji treba da usvoji i slovenačka skupština, Slovenija je preuzela obavezu nekadašnje Ljubljanske banke prema starim deviznim štedišama, određeni su parametri verifikacijskog mehanizma zahteva i načini određivanja kamata za staru deviznu štednju.
U određivanju kamata se pošlo "od očuvanja imovine štediša, koji 25 godina nisu mogli doći do svoje štednje," rekla je nakon sednice vlade državna sekretarka u Ministarstvu za finansije Irena Sodin.
Kamatna stopa se sastoji iz više delova i do kraja 1991. godine su to ugovorne kamatne stope. Za 1992. godinu je kamatna stopa od šest odsto i proizlazi iz presude suda u Strazburu, a za period od početka 1993. godine do kraja 2015. godine je "izračunata ponderisana kamatna stopa od 1,79% godišnje."
U 2016. godini će biti moguće prve isplate.
Konverzija valuta u evro će biti izvršena prema kursevima zamene između evra i pojedinih valuta područja evra na dan 1. januara 1999. godine, a ostalih prema kursu na dan početka važenja zakona.
Pravo na isplatu će imati imaoci devizne štednje u podružnicama LB Zagreb i Sarajevo na dan 31. decembra 1991.godine, kojima štednja još nije bila isplaćena, njihovi naslednici i fizička lica na koja je ta štednja bila preneta. Uslov je da stara devizna štednja nije već bila preneta, isplaćena i iskorišćena na bilo koji način.
Zahtevi se ulažu od 1. decembra ove godine do kraja 2017. godine, a javni poziv za ulaganje zahteva će biti objavljen najkasnije do 1. novembra ove godine.
Rok za odlučivanje će biti tri meseca od prijema potpunog zahteva, a isplata će biti obavljena trideseti dan nakon punopravnosti zahteva na lični račun imaoca prava ili njegovog zastupnika, saopšteno je pored ostalog danas.
Background
Zahtev su protiv Slovenije podneli Emina Ališić i Aziz Sadžak, a protiv Srbije Sakib Šahdanović. Svi su građani BiH koji žive u Nemačkoj, a Ališićeva ima i nemačko državljanstvo. Oni su za vreme bivše Jugoslavije položili devizni ulog na račune Ljubljanske banke Sarajevo i tuzlanske filijale Investbanke pod tadašnjim uslovima, koji su podrazumevali visoke kamatne stope i državne garancije za slučaj bankrota banke ili očigledne nesolventnosti. Ljubljanska banka Sarajevo je u reformama 1989. i 1990. postala Ljubljanska banka Ljubljana, a Investbanka samostalna banka sa sedištem u Srbiji i filijalama u BiH, između ostalog u Tuzili.
Nakon raspada SFRJ i ovi ulozi su posmatrani kao stara devizna štednja i bili su zamrznuti, ali za njih nije pronađeno rešenje kada su zemlje pronalazile načine da isplate ove dugove. Pregovori su vođeni i u okviru razgovora o sukcesiji, ali dogovor nije postignut.
Zahtev je podnet 2005. godine, a Evropski sud se u oktobru 2011. proglasio nadležnim. Prva presuda u korist štediša doneta je 6. novembra 2012. godine, ali su Srbija i Slovenija uložile zahtev da predmet razmatra i Veliko veće. Sud je to prihvatio, i konačna odluka tog najvišeg veća doneta je 16. jula 2014.
Isplata stare devizne štednje u Srbiji još traje, a završetak se planira za 2016.
k
|
