|
Uprkos snažnom ekonomskom rastu na Zapadnom Balkanu, napredak na tržištu rada u regionu u 2018. godini bio je sporiji nego u godini koja je prethodila. Većina novih radnih mesta otvorena je u industriji i uslugama. Žene su i dalje bile nedovoljno zastupljene na tržištima rada Zapadnog Balkana, ali se više od polovine povećanja zaposlenosti odnosilo na njih, navodi se u izveštaju koji su predstavili Svetska banka i Bečki institut za međunarodne ekonomske studije.
Prema izveštaju "Trendovi na tržištu rada na Zapadnom Balkanu 2019" od drugog kvartala 2017. do drugog kvartala 2018. otvoreno je oko 68.000 novih radnih mesta, u poređenju sa 231.000 koliko ih je otvoreno godinu dana ranije. Zaposlenost je u regionu u proseku porasla za skromnih 1,1%.
Nasuprot tome, rast BDP-a u regionu povećao se sa 2,5 odso u 2017. na 3,9 odsto u 2018. godini.
Albanija i Crna Gora beleže najveći rast zaposlenosti u regionu, od po 3,3 odsto, a sledi ih Severna Makedonija sa rastom od 2,1 odsto. Na Kosovu, zaposlenost je pala za 4,5%.
U proseku, tržišta rada u regionu zabeležila su poboljšanja u stopama aktivnosti (od 0,5 procentnih poena na 62,8 odsto) i stopama zaposlenosti (od jednog procentnog poena na 52,9 odsto), ali su i dalje daleko ispod evropskih standarda.
Nezaposlenost je dostigla istorijski minimum u većini zemalja Zapadnog Balkana, beležeći pad sa 16,2 odsto na 15,3 odsto u prošloj godini. Nacionalne stope su se kretale od oko 12 odsto u Srbiji i Albaniji, do 29 odsto na Kosovu. U brojevima, broj nezaposlenih smanjen je u regionu od drugog kvartala 2017. do drugog kvartala 2018. za 65.000, dok je godinu dana ranije smanjen za 169.000.
U regionu je takođe došlo do značajnog smanjenja dugoročne nezaposlenosti, sa vrhunca od 1,5 miliona ljudi u 2011. godini na 776.000 u drugom kvartalu 2018. godine. Ipak, nezaposlenost je i dalje značajan izazov na Zapadnom Balkanu, budući da su stope dva do tri puta veće nego u zemljama EU, navodi se u izveštaju.
Dodaje se da neformalno zapošljavanje, koje je jedan od glavnih izazova tržišta rada Zapadnog Balkana, i dalje raste u Albaniji i Severnoj Makedoniji, ali u Srbiji opada.
Procena je da su uglavnom mladi ljudi, starije žene i slabije obrazovani radnici obavljali neformalne poslove u 2018. godini.
"Poboljšanja u performansama tržišta rada su ohrabrujuća, ali trend usporavanja daje razloge za zabrinutost. Još uvek nam je potreban snažniji privatni sektor koji stvara adekvatna radna mesta, kao i javne politike kojima se poboljšava zapošljivost radne snage kako bi se održala uspešnost tržišta rada u budućnosti", rekla je direktorka Svetske banke za Zapadni Balkan Linda Van Gelder.
Kako je navedeno u izveštaju Svetske banke i Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije, stanje zaposlenosti mladih se poboljšava, uprkos njihovom teškom položaju na tržištu rada, pri čemu je stopa nezaposlenosti mladih opala za tri procentna poena na 34,6 odsto. Većina su bili dugoročno nezaposleni, u rasponu od gotovo 70 odsto u Bosni i Hercegovini do 43 odsto u Crnoj Gori.
U proseku, 50 odsto mladih ljudi je radilo na osnovu ugovora na određeno vreme, čak osam od 10 mladih radnika na Kosovu i Crnoj Gori. Iako opada, udeo mladih (15-24 godina) koji nisu u radnom odnosu, obrazovanju niti obuci i dalje je visok i iznosi 22,3 odsto. Stope ispod proseka zabežene su u Crnoj Gori i Srbiji (oko 17 odsto), u poređenju sa drugim zemljama Zapadnog Balkana (u rasponu od 24 do 26 odsto).
Zarade i troškovi rada bili su znatno niži u zemljama Zapadnog Balkana u poređenju sa EU, ukazuje se u izveštaju.
"Pored pozitivnog, mada oscilirajućeg kretanja zaposlenosti, nedavni trendovi po pitanju produktivnosti i rasta plata su zabrinjavajući i treba da ih rešavaju kreatori politike", ocenio je naučni direktor Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije Robert Šterer.
U izveštaju se zaključuje da je oporezivanje dohotka na Zapadnom Balkanu relativno visoko za radnike s niskim primanjima i radnike koji nekoga izdržavaju, s obzirom na nisku progresivnost poreza na dohodak građana u regionu i retko korišćenje porodičnog dodatka u sistemima oporezivanja dohotka.
"Radnici sa niskim primanjima su u posebno nepovoljnom položaju na formalnom tržištu rada u smislu njihove neto zarade i relativno visokih troškova zapošljavanja u poređenju sa radnicima sa srednjim ili visokim primanjima. Ovi nedostaci deluju kao dodatni destimulansi za rad na formalnim poslovima i za firme da stvaraju formalne poslove, posebno za nisko obrazovane i druge slabo plaćene radnike", ističe se u izveštaju.
Djilas: Žandarmerija će postojati, ali bez onih koji tuku sopstveni narod dok mirno protestuje
Vlast i opozicija u Srbiji jedinstveni: Nema dijaloga
Protesti u Beogradu: Poen za opoziciju ili Vučića?
Brnabić: Ko su oni da bilo kome daju rokove
Srbija će štititi svoj narod na Kosovu, Nećemo dozvoliti nasilje, oni koji krše zakon će odgovarati
Stefanović: Policija oslobodila RTS, jedna osoba privedena/Bujošević: Nasilnim upadom u RTS protesti izgubili legitimitet/Gradjani se razišli, policija ostala ispred RTS-a
Radikalizacija zahteva srpske opozicije
State Department: Problemi korupcije i slobode medija na Balkanu
Inicijatori NATO agresije na SRJ treba da odgovaraju
Srbija i Evroazijska unija usaglasile sporazum o slobodnoj trgovini
Priština protiv dijaloga, Srbija za mir i stabilnost/Mogerini će zakazati nastavak dijaloga čim Priština ukine takse/Haradinaj : Dijalog prekinut pre taksi
Radnici Folksvagena protiv novog pogona u jugoistočnoj Evropi
Koliko ima nacionalizma u protestima?
|
