|
Jednom od najcenjenijih autora ruskog filma, Karenu Šahnazarovu, koji je uz mađarskog oskarovca Ištvana Saba bio najznačajniji gost 46. Festa, U subotu su uručena dva visoka priznanja – Zlatni pečat Jugoslovenske kinoteke za doprinos evropskoj kinematografiji, i „Beogradski pobednik“ za izuzetan doprinos filmskoj umetnosti.
Na svečanoj ceremoniji dodele nagrada ovogodišnjeg Festa u Sava centru, veliki ruski reditelj, scenarist i producent najpre je zahvalio publici, koja ga je dočekala ovacijama.
- Mnogo sam počastvovan nagradom „Beogradski pobednik“, a najviše me raduje što je večeras toliko publike u ovoj velikoj sali. To je danas najvažnije za filmsku umetnost, jer je u bioskopima sve manje gledalaca, i zato pre svega hvala vama, publici. Mi pravimo filmove za vas, i ako neko kaže da snima filmove iz drugih razloga i za svoje uske krugove, to nije istina – istakao je Šahnazarov primajući nagradu koju mu je uručio reditelj Lordan Zafranović.
Oba priznanja, i „Beogradski pobednik“ i Zlatni pečat, Kinoteka za njega imaju isto, veliko značenje, jer, kao i veliki italijanski reditelj Federiko Felini, koji je njegov uzor, obožava nagrade.
- Mnogo toga me vezuje za Beograd i Srbiju, mnogo puta sam dolazio ovde, moji filmovi su prikazivani pred vašom publikom, a imam i mnogo prijatelja u vašoj zemlji. Prvi put sam bio ovde 1986, dolazio sam i kasnije, i lično sam gledao dramu raspada nekadašnje Jugoslavije. Posetio sam Beograd i nekoliko dana pre nego što je počelo NATO bombardovanje, tako da sam mnogo toga sam video i doživeo ovde – kaže Šahnazarov, podsećajući da je na Festu bio sa svojim filmom „Paviljon 6“, i da je naš festival i danas jedan od najznačajnijih u Evropi.
U vreme kada je Šahnazarov sinoć primao „Beogradskog pobednika“, ruski film „Bez ljubavi“ Andreja Zvjaginceva takmičio se za nagradu Oskar za najbolji strani film. Isti reditelj, Zvjagincev, i prošle godine je bio nominovan za najpopularniju filmsku nagradu sa dramom „Levijatan“, ali Šahnazarov smatra da ga verovatno ni sada neće dobiti, iz političkih razloga.
- Kada budu odlučivali o ruskom filmu mislim da će biti uključeni politički momenti, mnogo više od onih umetničkih i estetskih. Ali, hajde da vidimo, možda će ovog puta ipak podržati Zvjaginceva. Na velikim evropskim festivalima, u Kanu, Veneciji, ruski filmovi osvajaju nagrade, ali je činjenica da je i tamo uvek prisutan neki momenat politike. U svetu se vodi mnogo velika borba, a Rusija je u njoj jedan od glavnih igrača. Uostalom, film je ionako politika. Vrlo je važan, može da posluži svakoj političkoj propagandi, mnogo više od pozorišta, jer se masovno gleda, distribuira se po čitavom svetu, i objekat je raznih političkih igara.
O tome kako komentariše homofobiju prema Rusiji koja je poslednjih godina posebno vidljiva u mnogim američkim filmovima, ali i prema našoj zemlji, Šahnazarov kaže da ona samo potvrđuje tu političnost filma.
- O Rusiji se javno govori da je najveći neprijatelj Amerike, to se više ne krije, a ako nas smatraju protivnicima zašto bi nas prikazivali u dobrom svetlu. Naravno, i u američkom filmu ima nezavisnih autora, i mnogo umnih ljudi koji malo drugačije gledaju na stvari, ne može se govoriti o kompletnoj kinematografiji, ali glavni trend je da smo i vi i mi sada negativci.
Na pitanje koliko danas ima politike u ruskom filmu, s obzirom da smo na ovogodišnjem Festu gledali sjajan film „Dovlatov“ Alekseja Germana mlađeg, u kojem se tek posle nekoliko decenija otvoreno govori o cenzuri u umetnosti u nekadašnjem Sovjetskom Savezu, Šahnazarov kaže:
- Danas ruski autori nemaju nikakvih problema sa snimanjem svojih filmova. Zvjagincev je, recimo, vrlo kritičan u svojim ostvarenjima, a njegov „Levijatan“ više je izazivao negativne reakcije u Rusiji kod gledalaca. Mislim da se cenzura više preuveličava u medijima, nego što ona zaista postoji u Rusiji.
OTAC I SIN
Na 46. Festu sa filmom “Rok”, kao reditelj se predstavio i sin Karena Šahnazarova, Ivan Šahnazarov. Na pitanje čemu uči svog sina i šta je najvažnije za mlade reditelje – da budu beskompromisni i da govore istinu u svojim filmovima, ili da prednost daju estetici, Karen Šahnazarov kaže:
- On je samostalan, ne mešam se u njegovo shvatanje umetnosti, a za mene je na filmu najvažnija iskrenost. Istina nije uvek potrebna, jer je često mnogo strašna i teška. Nije lako ni biti iskren u svojoj umetnosti, jer moraš sebe da razotkriješ, a ljudima je svojestveno da se skrivaju.
novosti.rs
"Šarmer" osvojio žiri Festa
"SRPSKI FILM" NA 46. FESTU: Veliki trijumf za "Ederlezi rajzing"
Na 46. Festu i filmovi o migrantima - Šarmer, Trg Amerika i Jupiterov Mesec
Niški muzej za kraljeve džeza
Mađarski reditelj Ištvan Sabo otvorio 46. Fest
Mančevski: Danas nema novog Bergmana
Velike, hrabre slike sveta
Srbija sa tri filma na Berlinalu
I svetske zvezde u srpskom filmu o NATO zločinima
Stefanovski: Kuvao sam album u glavi i duši 20 godina
Debi Lazara Bodrože na filmskom marketu u Berlinu
Miša Janketić : Zlo će opstati dok se svet ne ugasi
Srbija sve bliža filmskim mekama
Otkrivena spomen-ploča Miodragu Petroviću Čkalji
Preminuo glumac Nebojša Glogovac
Kratki vodič kroz 46. Fest
Na 46. Festu 126 filmova, 116 premijera!
Irfan Mensur: Dičim se balkanskim "primitivizmom"
Filip Grbić: Generacija opsednuta novcem i bazanjem po svetu
|
