|
Put desetina hiljada emigranata: Sa prištinske stanice u neizvesnost
izvor: rse 18.02.2015.
Autobuska stanica u Prištini svake večeri je puna putnika. Svakim odlaskom autobusa, odlazi i deo kosovske budućnosti.
Ova autobuska stanica je samo početak putovanja za desetine hiljada Kosovara koji napuštaju siromašnu zemlju.
Većina ovih budućih emigranata kreću noćim prevozom iz Prištine do Beograda, a zatim i do Subotice, grada u blizini srpske granice sa Mađarskom.
Odatle, sami ili uz pomoć plaćenih trgovaca ljudima pređu granicu, u nadi da će zateći neki bolji život u Evropskoj uniji.
„Ne mogu da nađem posao“, kaže Fatos Hasolli, inžinjer iz Kosova Polja, čekajući u red da uđe u autobus početkom februara.
„Ne postoje šanse da dobijem posao jer sve ide preko veze. Nema nade i jedino rešenje je otići negde gde možemo naći posao“, kazao je on.
Mnogi i ostaju u Mađarskoj, ali neki, kao što je Hasolli, planiraju da idu dalje.
„Mislim da je u Nemačkoj bolje. Školu imamo, iskustva imamo, i mislim da možemo da radimo. Niko nas tamo ne čeka, ali, snaći ćemo se“, dodao je on.
Kosovo je 17. februara obeležilo sedmu godišnjicu od proglašenja nezavisnosti od Srbije. I dalje je najsiromašnija zemlja u Evropi. Trideset odsto od 1.8 miliona stanovnika živi u siromaštvu, 10 odsto u ekstremnom siromaštvu. Nezaposlenost je preko 30 posto, dok je bruto domaći proizvod po glavi stanovnika samo 3,000 eura.
Egzodus mladih Kosovara je alarmantan. Vladini podaci su da je 26,000 Kosovara podnelo zahtev za azil u zemljama EU tokom 2014, iako je broj onih koji su napustili Kosovo sigurno veći.
„Građani Kosova su izgubili poverenje u državne institucije“, kaže Emrush Ujkani, profesor Evropskog prava na Univerzitetu u Prištini.
„Institucije više nemaju ni moć da zaustave migraciju“, dodaje.
Odlazak u zemlje EU je rizičan korak i većina onih koji podnesu zahtev za azil dobiće negativan odgovor, i vratiće se kući još siromašniji nego što su bili.
Iz Evropske komisije su 11. februara rekli da je broj emigranata sa Kosova koji su podneli zahtev za azil skočio za 40 odsto od decembra. Ovaj odliv je dostigao vrhunac u decembru i januaru, ali je i dalje visok.
Nađi mi posao i ostaću
Tačan uzrok ovog iznenadnog odlaska je nejasan.
Ibrahim Rexhepi, rukovodilac Centra za strateška i socijalna istraživanja, kaže i da su u medijima išli prilozi o mogućnostima za zaposlenje u nekim od EU zemljama. Pored toga, Srbija i Kosovo su septembra 2014. potpisali bilateralni sporazum o slobodi kretanja, koji je, kako deluje, podstakao veću migraciju.
Rexhepi dodaje i da su i trgovci koji se bave ovim poslom spustili cene.
„Krijumčari koji sarađuju sa putnim agencijama snizili su cene za ovaj put prema Zapadnoj Evropi. Ranije je taj put koštao nekoliko hiljada eura, dok danas, jednoj osobi je potrebno 200 do 300 eura“, ističe on.
To i jeste razlika za ljude kao što je Flamur Gashi iz Prištine, u srednjim 20-im godinama, koji je 1. februara napustio Kosovo sa samo 400 eura u džepu.
Tokom obavljenog telefonskog razgovora sa RSE 16. februara, on se nalazio u jednom od migrantskih skloništa u Nurembergu, Nemačka.
„Očekujemo da nam (nemačke vlasti) izdaju neke papire, neku vrstu radne dozvole, a kako bi našli posao ovde“, kazao je Gashi, ali dodajući da niko od zvaničnika nije obećao tako nešto.
On je istakao da će oni koji su podneli zahtev za azil biti intervjuisani tri meseca nakon što su to uradili. U međuvremenu, nemačka vlada će im pružiti finansijsku pomoć.
Fitim Abdullahu, električni inžinjer i Vučitrna, takođe se pridružio ovom egzodusu.
„Ovde sve ide nagore, ovo je raspad“, kazao je prilikom čekanja na autobuskoj stanici. „Iz tog razloga sam odlučio da odem. Prekinuo sam master studije. Želim da odem“, dodaje.
Vlada Kosova pokušava da se uhvati u koštac sa ovim rastućim problemom.
Predsednica zemlje Atifete Jahjaga posetila je Vučitrn 6. februara, manje od nedelju dana pošto je Abdullahu napustio svoj grad.
„Kosovo ne može da gubi svoj narod“, kazala je ona ljudima na ulici u tom gradu.
„Naša zemlja će napuniti sedam godina 17. februara. Ja sam uz vas. Svi ovi problemi su i moje brige. Nemojte ići. Ostanite. Najlakše je okrenuti leđa Kosovu. Teže je ostati i zajedno pronaći rešenje“, dodala je Jahjaga.
To međutim nije ostavilo utisak na očajne građane.
„Nađi mi posao i ostaću“, jedan joj je uzvratio. „Planiram da odem sutra. Ali, ako mi nađeš posao, ostajem“, dodao je.
|
