|
Proslava nezavisnosti Kosova u senci ilegalne migracije
izvor: rse 17.02.2015.
Danas, 17. februara, se navršava sedam godina od kako je na Kosovu proglašena nezavisnost. Za razliku od prošlih godina, kada su se na ovaj dan održavale brojne, celodnevne manifestacije i parade, ove godine slavlje je u senci ilegalne migracije desetina hiljada građana Kosova.
Razlog tome je teška ekonomska situacija i gubitak poverenja u institucije, kažu iz civilnog društva.
Dodajmo i to da je uoči godišnjice Kosovo imalo dugu političku krizu, a samo pre par nedelja protesti opozicije u Prištini pretvorili su se u nasilni sukob demonstranata i specijalnih jedinica policije Kosova.
Napeta situacija pozicije i opozicije oseća se i na ovaj dan. Predsednik grada Prištine, Shpend Ahmeti, inače iz opozicionog pokreta Samoopredeljenje, gotovo da je anulirao sve proslave u glavnom gradu. Zvaničnici centralnih institucija na ovaj dan odaju počast predsedniku Ibrahimu Rugovi, Ademu Jašariju na istoimenom memorijalnom kompleksu, a za 15 sati je zakazana svečana sednica Skupštine Kosova.
Parade Bezbednosnih snaga Kosova u centru Prištine neće biti. A podsetimo, na poslednjoj paradi povodom proslave godišnjice nezavisnosti, tadašnji premijer
Hashim Thaci obećao je da je to bila poslednja parada bezbednosnih snaga, s obzirom, kako je tada najavio, da će se one do 2015. transformirati u Vojsku Kosova, pod imenom Oružane snage Kosova. To se još uvek nije desilo.
Kosovo je do danas priznalo 108 država sveta, učlanjeno je u Svetsku banku i Međunarodni monetarni fond.
I pored brojnih poteškoća, zabeležen je ekonomski rast od skoro četiri odsto, ali i pored toga, stručnjaci ocenjuju da je to nedovoljno za ekonomski razvoj i za smanjenje nezaposlenosti.
Prepreke u odnosima sa Srbijom i dalje su prisutne, što Kosovo i onemogućava da okonča svoj međunarodni subjektivitet. Podsetimo, pet države EU još uvek ne priznaju nezavisnost Kosova, a nepriznavanje nezavisnosti i od strane stalnih članica Saveta Bezbednosti UN-a, Rusije i Kine, onemogućava članstvo Kosova u tu organizaciju.
Dve države, Kosovo i Srbija, putem dijaloga u kojem posreduje EU, ipak pokušavaju da postignu normalizaciju odnosa.
Kosovo sa EU vodi dijalog o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju, kao i dijalog o liberalizaciji viza, ali ovi procesi traju mnogo duže nego što su kosovske institucije to obećale.
Što se unutrašnjih izazova tiče, osim onih u uspostavljanju suvereniteta na severu, Kosovo se suočava i sa borbom protiv organizovanog kriminala i korupcije.
Prošlogodišnji period zabeležio je i borbu protiv učešća kosovskih državljana u ratovima u Siriji i Iraku, na strani međunarodno priznatih terorističkih organizacija. U avgustu je policija uhapsila preko 60 osoba koji se sumnjiče da su učestvovali ili pomagali učešće u ovakvim ratovima.
Borbi protiv ove pojave je posebno bila posvećena predsednica Kosova, Atifete Jahjaga. Ona je u nekoliko navrata ponovila da Kosovo neće biti "sklonište ekstremizmu" i kosovske institucije nikada neće dopustiti da se zemlja pretvori u izvor kriminalnih i terorističkih aktivnosti koje prete miru, stabilnosti i ustavnom poretku.
I pored svih ovih izazova, Kosovo je u toku proteklih godina uspelo da postigne uspehe u oblasti međunarodnog sporta. Džudistkinja Majlinda Kelmendi je postala svetska prvakinja, a nakon brojnih pregovora, FIFA je Kosovu dozvolila da igra prijateljske utakmice. Poslednji uspeh je i članstvo Kosova u Međunarodnom olimpijskom komitetu.
|
