Potrebno još napora do ekonomskog oporavka

 izvor : euractiv, foto: tanjug                                                                                                              12.05.2015.

Srbija bi privatizaciju i restrukturiranje u javnom sektoru trebalo da počne od najvećih preduzeća, a sav budžetski priliv veći od planiranog da troši za otplatu javnog duga, navodi se u preporukama koje 12. maja u Briselu usvajaju ministri ekonomije i finansija EU. Sudeći po savetima i novim ekonomskim prognozama Brisela, građani Srbije kratkoročno gledano treba da se pripreme na produžetak teške situacije, sa nezaposlenošću u blagom porastu u naredne dve godine i potrebom za povećanjem cene struje. Frejk Janmat iz Delegacije EU u Srbiji je ipak poručio da, uz nastavak reformi u Srbiji i dalje poboljšanje na evropskom tržištu, Srbiju očekuje skori boljitak.

Na brifingu o ekonomskim preporukama Srbiji, koje su uvedene 2014. kao deo novog pristupa za efikasnije usklađivanje ekonomija zemalja koje teže članstvu, Janmat je ukazao da Brisel pozdravlja reformske mere koje je preduzela Vlada Srbije, i najavio da će se pratiti ispunjavanje preporuka.

Kao posebno veliki izazov naveo je restrukturiranje i privatizaciju javnih preduzeća.

"U restrukturiranju i privatizaciji ne treba ostavljati za kraj najteža, jer će ona ostati najteža do kraja, već treba od njih početi", izjavio je Janmat, koji je šef sektora za evropske integracije Delegacije EU u Srbiji.

Podsetio je i na obavezu Srbije da korporatizuje velika javna preduzeća. što uključuje i razdvajanje delatnosti koje se očekuje i u Srbijagasu. Dodao je da Brisel "veoma pozdravlja trenutne napore za restrukturiranje EPS-a, za konkretizovanje transformacije i pretvaranje u akcionarsko društvo“g.

Kada je reč o EPS-u, Janmat je poručio voditi računa da cene struje moraju da odražavaju troškove, uključujući potrebne investicije da bi se unapredila infrastruktura i sprečio nedostatak struje u budućnost. Podsetio je da su sredstva potrebna i za podizanje ekoloških standarda, a obaveza Srbije je da se uskladi sa evropskom direktivom o velikim ložištima.

Prilikom reforme javne administracije, kako je naveo, treba utvrditi gde postoje viškovi zaposlenih, ali i pronaći način da se popravi kvalitet javne usluge za građane.

Izvor problema: finansije

„Visoka stopa loših kredita u komercijalnim bankama je takođe razlog za zabrinutost. Sa nestrpljenjem očekujemo strategiju za rešavanje tog pitanja najavljeno za jun“g, rekao je Janmat.

Problem su i državne finansije - ekonomska prognoza Evropske komisije objavljena na samom početku maja ukazuje na trend povećanja državnog duga uprkos merama štednje, i to sa 71% u 2014. godini na 79,6% ove godine i 83,7% u 2016. godini. Razlog za to je rastući trošak za otplatu kamata, dok nestabilnost valute predstavlja značajan faktor neizvesnosti u pogledu dinamike duga.

Preporuka Brisela u tom pogledu je da, u slučaju da bude više budžetskih priliva od predviđenih, novac treba nameniti za otplatu duga. Ukoliko se koristi za druge svrhe to treba da budu investicije, a nikako potrošnja.

Pažnju treba pokloniti i poreskoj upravi, kako bi se pojačala njena sposobnost da poveća naplatu i udeo preduzeća koja plaćaju poreze, naveo je Janmat.

Srbija takođe treba da počne da pre kraja godine počne evropskoj statističkoj službi Eurostat da dostavlja informacije o finansijskoj situaciji predviđene procedurom za prekomerni deficit.

Radna mesta na čekanju

U pogledu radnih propisa, potrebno je videti koje propise je moguće ukinuti da bi se smanjilo administrativno opterećenje dok su potrebne mere za aktivno zapošljavanje posebno za mlade i dugo nezaposlene.

Brisel ukazuje da u naredne dve godine Srbija ne može računati na smanjenje nezaposlenosti. U majskoj prognozi ubeleženo je da je u četvrtom kvartalu prema Anketi o radnoj snazi nezaposlenost opala na 16,8%. To je, kako se ističe, bilo posledica pre svega neformalnog zapošljavanja, dok je legalna zaposlenost u privatnom sektoru opala.

U 2015. i 2016. godini prognozira se dalji rast nezaposlenosti na 19,3% odnosno 20,3%, sa 18,9% koliko je bio prosek u 2014. Janmat je rekao da očekivani porast nezaposlenosti delom vidi kao posledicu restrukturiranja i privatizacije preduzeća od kojih će se deo zatvoriti.

"Mislim da ćemo uskoro videti preokret tog trenda“g, rekao je Janmat.

Dodao je da će povećanje zaposlenosti zavisiti od vladinih mera, kako fiskalne konsolidacije koja između ostalog vodi do smanjenja kamatnih stopa, i reforme radnih propisa, tako i od razvoja situacije u Evropi.

Potrebni bolji uslovi za poslovanje

Kada je reč o unapređenju poslovne klime, među ključnim preporukama Evropske komisije su regulacija parafiskalnih nameta koji su povećavani u prethodnom periodu, kao i borba protiv sive ekonomije jačanjem inspekcija. Brisel, kako je rečeno na brifingu o preporukama, pozdravlja usvojeni Zakon o inspekcijskom nadzoru i najavljenu pojačanu koordinaciju inspekcija.

Potreban je i podsticaj za privatne investicije, na primer kroz javne mehanizme podrške pozajmica malim i srednjim preduzećima.

S obzirom na loše stanje infrastrukture, za poslovnu klimu je značajno i sprovođenje javnih projekata, poput radova na transportnim koridorima i proizvodnji i prenosu energije, pri čemu se poseban značaj pridaje gasnim interkonektorima kao što je onaj ka Bugarskoj koji je značajan za diversifikaciju izvora za snabdevnanje gasom.

S obzirom na manjak novca, Janmat je ukazao da bi za infrastrukturne projekte trebalo koristiti proces šestorke Zapadnog Balkana, u kojem će biti izdvojeni prioriteti, a projekti će se velikim delom finansirati pretpristupnim fondovima i povoljnim kreditima EIB—¥a, EBRD i Svetske banke.

Janmat je ukazao i na potrebu da se obrazovni programi usklade sa zahtevima tržišta rada.