Stižu novi pritisci EU na Beograd zbog Rusije

 izvor : agencije, foto: rfe                                                                                             06.05.2015.

Srbija bi već od juna mogla da se nađe na meti pojačanih pritisaka iz Brisela da uskladi svoju spoljnu politiku sa EU i priključi se sankcijama protiv Rusije.

Beogradu iz evropskih diplomatskih izvora već stižu signali da bi srpska politika "srednje linije" - poštujemo teritorijalni integritet Ukrajine, ne uvodimo embargo Moskvi - mogla da postane neodrživa, ukoliko lideri EU na Evropskom savetu 25-26. juna donesu odluku o produženju i pooštravanju mera protiv Rusije.

S druge strane, sve se više žari i stolica predsedavajućeg OEBS na kojoj Ivica Dačić sedi od Nove godine. Ruski šef diplomatije Sergej Lavrov otvoreno je zatražio od našeg ministra spoljnih poslova da, kao predsedavajući OEBS, od Ukrajine zahteva da ne krši sporazume iz Minska.

Ipak, politički kurs Beograda, i kao predsedavajućeg OEBS i kao kandidata za članstvo u EU, kako saznajemo, neće se menjati. Srbija će se u ukrajinskoj krizi držati pozicije "prijateljske neutralnosti" prema obema stranama, a prema rečima Dačića, pojačaće se napori da se mirnim putem, kroz dijalog, pronađe rešenje za smirivanje napetosti.

To je, po spoljnopolitičkom analitičaru Dušanu Spasojeviću, i jedina moguća opcija:

- Videćemo šta će evropski lideri odlučiti na junskom samitu, ali mislim da se neće ići na radikalizaciju odnosa sa Moskvom, jer raste broj zemalja EU koje osporavaju sankcije. Poziv Lavrova Dačiću ne vidim kao pritisak, već kao deo normalne komunikacije, s obzirom na ulogu Srbije. Naprotiv, tim razgovorom je pokazao da nas Rusija uvažava i vidi kao kredibilnog predsedavajućeg OEBS.

Inače, posle samita evropskih lidera u junu, kako saznajemo, trebalo bi da bude gotov i izveštaj o skrininzima za pregovaračko poglavlje 31, koje se odnosi na spoljnu politiku.

Prema rečima šefice našeg pregovaračkog tima sa EU Tanje Miščević, zasad još nema naznaka kako će izgledati konačan tekst briselskog raporta, ali ona ne očekuje da u njega bude ugrađena formulacija u kojoj će se od Srbije izričito zahtevati uvođenje sankcija:

- Ne može se zahtevati da Beograd povuče takav potez kao uslov da se otvori to poglavlje, jer sankcije nisu definisane pravima EU. Oko toga ni sve članice Unije nemaju jedinstvenu politiku.

Aleksandra Joksimović, direktor Centra za spoljnu politiku, očekuje da pritisci idu nekim drugim kanalima, ne kroz zvanična dokumenta EU:

- U izveštaju za poglavlje 31 fokus će biti stavljen na to sa koliko se deklaracija i odluka EU Srbija do sada usaglasila.

ODBILI 10 DEKLARACIJA O UKRAJINI

 Tokom prošle godine Srbija je podržala 18 od 35 deklaracija i rezolucija EU, što je nivo usaglašenosti sa spoljnom politikom Brisela tek nešto više od 50 odsto. Beograd nije podržao 10 deklaracija koje su se odnosile na Ukrajinu. Od zemalja koje teže članstvu u EU, samo su se Crna Gora, Albanija i Island usaglasili sa svim dokumentima o ukrajinskoj krizi.