Odluku o povlačenju iz trke za predsednika Demokratske stranke u korist svog protivkandidata Dragana Đilasa, Boris Tadić nije doneo naprečac. Na takav korak podstakla ga je sve izraženija podrška stranačkih odbora Đilasu, što je nagoveštavalo gotovo izvestan poraz na izbornoj skupštini, zakazanoj za 10. novembar.
O svom povlačenju, Tadić je najpre obavestio Đilasa i Bojana Pajtića, koji su to prihvatili sa razumevanjem i odobravanjem. Pristali su, odmah, i na sva četiri njegova uslova: da DS bude profilisana kao socijaldemokratska partija, da Predsedništvo stranke dobije veća ovlašćenja, da ne bude revanšizma i da Nataša Vučković i Goran Ćirić budu potpredsednici.
Dogovor su obe strane držale u tajnosti tri-četiri dana, da bi u utorak po podne Tadić obavestio dvojicu stranačkih kolega kako se predomislio samo u jednom segmentu. Rekao im je da bi, ipak, voleo lično da javnosti saopšti da odustaje od kandidature. Prvobitno je bilo dogovoreno da tu, za mnoge potpuno neočekivanu vest, obnaroduje Pajtić.
* Da li ste očekivali takav obrt u vezi sa Tadićevom kandidaturom?
- Očekivao sam da kod svih nas prevlada svest o potrebi očuvanja celovitosti DS. Tadićevi uslovi su i za mene i za Đilasa u potpunosti prihvatljivi. Da, stranka treba da bude snažnije profilisana kao socijaldemokratska organizacija koja vodi brigu o socijalno najugroženijem stanovništvu, o manjinama. Slažemo se i da DS treba da bude decentralizovana tako što će Predsedništvo dobiti veće nadležnosti, a potpredsednici Vučković i Ćirić, koje Boris predlaže, jesu ljudi od integriteta.
* Da li je bilo ”natezanja” oko Tadićevog predloga da se izborna skupština odloži na nekoliko dana?
- Ne. Đilas i ja smo potpuno saglasni da se skupština odloži. To je dovoljan period da se pripremi drugačije ustrojstvo DS, odnosno da se pripremimo za situaciju u kojoj ćemo potpuno konsolidovati svoj rad, zajednički dalje graditi DS i pripremiti se da ponovo, u doglednom trenutku, preuzmemo upravljanje ovom zemljom.
* Zvučite kao da ste potpuno uvereni da su svi raskoli prošlost. Da li je zaista tako, mnogi istaknuti članovi DS, poput Dragoljuba Mićunovića, javno iznose bojazan od očiglednog srljanja u rascep?
- Mislim da smo potpuno svesni da nam ne treba raskol u stranci. Ne samo da se nećemo cepati, nego smo svesni i situacije u kojoj se nalazi Srbija i ne treba nam dezintegracija na bilo kakvom planu. Zato smo i prihvatili Tadićeve predloge.
* Postoji li mogućnost da se još neki istaknuti član stranke, u ”minut do ponoć” kandiduje za predsednika?
- Mislim da to sada nije realno.
* Da li vi i dalje figurirate kao zamenik Dragana Đilasa, ukoliko on postane predsednik stranke?
- Ako mi to bude ponuđeno, prihvatiću.
* Isticali ste proteklih dana da Tadić zaslužuje visoko, počasno mesto u stranci. Koje je to mesto?
- To je svako mesto koje bi omogućilo da njegovi državnički kvaliteti, političko iskustvo i izraziti talenat dođu do izražaja. Sekundarna je stvar kako bi se to mesto zvalo.
* U kojim ključnim situacijama u prošlosti ste, po partijskoj liniji, poslušali lidera stranke Tadića, mada ste znali da to nije dobro za vojvođanski DS?
- Nikada nisam, a ni ubuduće neću poslušati nijednu sugestiju koja bi bila štetna za građane Vojvodine i DS, koja, kako su i nedavni izbori pokazali, preprezentuje većinsku volju Pokrajine.
* Zar niste na Tadićevu sugestiju izostavili socijaliste iz pokrajinske vlasti, što je izazvalo Dačića da vam ”prekomponuje” nekoliko opština u Vojvodini?
- Posle izbora formirali smo koaliciju koja uživa dvotrećinsku podršku u parlamentu, a u toj koaliciji, od samog njenog konstituisanja, SPS-a nije bilo. Da se razumemo, SPS u Vojvodini na lokalnom nivou pravi koalicije sa SNS-om zbog toga što su ih koalicioni partneri, putem medija, ucenili da to učine. To nema nikakve veze sa njihovim učešćem ili neučešćem u pokrajinskoj vladi. Uostalom, SPS jeste sa DS-om na vlasti u Beogradu, ali ga to ne sprečava da razvrgava lokalne koalicije širom centralne Srbije čim Vučić podvikne.
* Očekujete li da na površinu izbije još neka afera vezana za DS i da akteri budu visoki funkcioneri, poput Olivera Dulića?
- Očekujem da aktuelna republička vlast dokaže da borbu protiv korupcije ne doživljava kao borbu protiv političkih oponenata, već kao principijelnu politiku. Očekujem da prestane medijska i javna haranga protiv ljudi čija krivica nije dokazana, jer je pretpostavka nevinosti pretpostavka postojanja elementarne pravde i pravnog sistema.
* Može li se dogoditi da USS, posle 22 nadležnosti, ospori i sam Statut, kako najavljuje potpredsednik SNS Igor Mirović?
- U državi u kojoj postoji vladavina prava, predstavnici bilo koje vladajuće koalicije, ne mogu znati šta će raditi i čime će se baviti Ustavni sud, a pogotovu ne mogu biti upoznati sa tim da li će neki akt biti osporen. To govori o tome da će još puno vode proteći Dunavom dok Srbija postane ozbiljna pravna država.
JEREMIĆ NAM TREBA
Da li bi Vuk Jeremić, pošto je preuzeo predsedavajuću funkciju u Skupštini UN, trebalo da vrati poslanički mandat u Skupštini Srbije? - Predsednička funkcija u Skupštini UN traje godinu dana. Povratak Vuka Jeremića u Skupštinu Srbije sa tako visoke pozicije srpskom parlamentu može doneti veliki kvalitet.
ZAKON DO KRAJA GODINE
* Da li je započeta izrada Zakona o finansiranju APV o kojoj ste se dogovorili sa ministrom Dinkićem? - Pokrajinski sekretar za finansije Zoran Radoman zadužen je, sa pokrajinske strane, za izradu tog zakona. Ukoliko ne bude postojala saglasnost oko toga da se izradi zakon koji bi omogućio da građani Vojvodine dobiju Ustavom zagarantovana finansijska sredstva, pokrajinska Vlada će sama predložiti donošenje takvog zakona. To se svakako mora dogoditi do kraja godine.
ODVAJAMO KANCELARIJU AKO NAS NATERAJU
* Da li pokrajinska vlada zaista ima nameru da kupi zaseban prostor za svoju Kancelariju u Briselu, koja je do sada koristila zgradu misije Srbije u tom gradu?
- To će se dogoditi ukoliko bude nastavljena kampanja protiv razvoja Vojvodine i prava da u Briselu lobiramo za sredstva iz evropskih fondova. Do sada smo privukli 87 odsto sredstava iz IPA programa koji su namenjeni Srbiji. Od ukupno 53 miliona evra, preko 40 je došlo u pokrajinu. Da nismo ta sredstva privukli svojim programima, ona bi i za Srbiju bila izgubljena. Na svaki uloženi dinar u Kancelariju, zaradili smo 25 dinara.
