Povodom 80 godina od rođenja pesnika Branka Miljkovića, predstavnici Ministarstva kulture i brojnih kulturnih institucija odali su poštu kod njegovog groba u Beogradu. Miljkovićeva poezija predstavlja "redak, dramatičan i tragičan prizor pesnikovog spora sa životom", poručila Aleksandra Vraneš, dekan Filološkog fakulteta.
Predstavnici Ministarstva kulture i brojnih kulturnih institucija odali su poštu Branku Miljkoviću, povodom 80. godišnjice njegovog rođenja.
U ime Ministarstva kulture venac na spomenik na Novom groblju položio je državni sekretar Dejan Ristić, koji je rekao da je Miljkovićeva poezija, "iako skromna po obimu, izuzetno značajna po dubini, temama i emocijama o kojima govori".
"Tokom nepune tri decenije života iza sebe je ostavio antologijsku poeziju, koja s pravom biva uvrštena u najznačajnije pesme na srpskom jeziku", rekao je Ristić, nakon što je odrecitovao Miljkovićevu pesmu "Pohvala svetu".
Dekan Filološkog fakulteta Aleksandra Vraneš istakla je da je Miljković ostao upamćen kao "vrstan pesnik, odličan esejista, teoretičar književnosti, zapažen prevodilac sa ruskog i francuskog jezika, autor koji je smatrao da se čak i Ajnštajn može prepevati".
Vranešova je rekla da Miljkovićevu poeziju čini "kreativan odnos prema pesničkoj, kulturnoj, filozofskoj pa i naučnoj tradiciji".
"Poetički nasleđujući Valerija i Malarmea, Miljković piše poeziju koja se u periodu posle Drugog svetskog rata vraća disciplinovanoj formi, sonetu i tradicionalnim oblicima. Poštovao je načela simbolizma, u svojim pesmama najviše pevajući o svojim pesmama", rekla je Vranešova.
Prema njenim rečima, Miljkovićeva poezija predstavlja "redak, dramatičan i tragičan prizor pesnikovog spora sa životom", koji se završio tragično kada je "počeo da gubi poverenje u poeziju".
Završila je govor citirajući Miljkovićeve reči da o "propasti poezije govore oni koji se plaše progresa".
Bratanac pesnika Goran Miljković zahvalio se Ministarstvu kulutre što se "setilo da na ovakav način obeleži" 80. godišnjicu rođenja njegovog strica, i najavio da će 12. februara, kao i prethodnih godina, biti obeležena godišnjia njegove smrti.
Počast Miljkoviću odali su i predstavnici Filološkog fakulteta u Beogradu, Narodne biblioteke Srbije, Instituta za književnost i umetnost, Instituta za srpski jezik Srpske akademije nauka i umetnosti, Biblioteke grada Beograda, Srpske književne zadruge i Udruženja književnika Srbije.
Godišnjicu su obeležili i predstavnici Srpskog književnog društva, Srpskog PEN centra, Društva književnika Vojvodine, Udruženja književnih prevodilaca, kao i veliki broj književnika i poštovalaca dela Branka Miljkovića.
Branko Miljković rođen je u Nišu 29. januara 1934. godine.
Prve pesme objavio je u Beogradu 1952. godine, a poznat postaje 1955. kada mu je Oskar Davičo u časopisu Delo objavio više pesama. Prvu zbirku, "Uzalud je budim", objavio je 1956. godine, i njom je postigao uspeh i kod publike i kritičara.
Objavio je i zbirke pesama "Smrću protiv smrti" (zajedno sa Blažom Šćepanovićem, 1959), "Poreklo nade" (1960), najbolje prihvaćenu zbirku "Vatra i ništa" (1960), "Krv koja svetli" (1961)...
Prevodio je moderne pesnike koji su pisali u tradiciji simbolizma, između ostalih Osipa Mandeljštama, Aleksandra Bloka, Pola Valerija i Pola Elijara.
Prema rečima Aleksandre Vraneš, čitaoci i književna kritika izdvojili su kao "izuzetne" Miljkovićeve pesme "Balada ohridskim trubadurima", "Uzalud je budim", "Ariljski anđeo", "Poeziju će svi pisati", ciklus "Sedam mrtvih pesnika", i "Utva zlatokrila".
Branko Miljković izvršio je samubistvo 12. februara 1961. godine u Zagrebu.
Akademija u Nišu
Povodom 80 godina od rođenja Branka Miljkovića, u Narodnom pozorištu u Nišu održana je akademija.
O delu "princa poezije" govorili su dobitnici prestižne nagrade koja nosi njegovo ime, akademici i učenici.
Akademik Matija Bećković rekao je da je Miljković ostao sinonim za mladost i poeziju.
