 |
Od 2010. čak 55.000 državljana Srbije podnelo zahtev za azil
|
Izvor: vecernje novosti
|
Datum: 20.12..2013
|
|
Svakog meseca u postupku readmisije u Srbiju prisilno bude vraćeno između 50 i 180 naših državljana koji su ilegalno boravili u nekoj od evropskih zemljala ili tamo tražili azil. Od 2006. ukupno je vraćeno 11.826 ljudi.
Njihov broj je i veći, jer ovaj, jedini zvaničan podatak kojim „operiše“ Komesarijat za izbeglice, odnosi se samo na one koji dobrovoljno pristanu da popune obrazac po sletanju na beogradski aerodrom. Računa se, ipak, da je to 95 odsto pristiglih, dok je ostatak deportovan u zemlju autobusima.
Istovremeno, broj tražilaca azila iz Srbije u Evropi naglo je porastao posle vizne liberalizacije, pa je prema podacima Centra za pomoć tražiocima azila, od januara 2010. do kraja prošle godine, u državama EU i Švajcarskoj podneto više od 55.000 zahteva! Neki ljudi su tražili azil u više zemalja, pa je tačan broj tražilaca nepoznat. Lane smo dospeli na četvrto mesto, iza Avganistana, Sirije i Rusije, a iznad Somalije, Eritreje, Iraka i Irana.
Mada je samo jedan odsto zahteva usvojen, i sve više ljudi prinudno biva vraćeno u zemlju, broj tražilaca azila uporno raste, pa ih je tako, prema rečima Radoša Đurovića iz Centra, ove godine u Nemačkoj bilo za četvrtinu više nego prošle. Ali je broj u Švedskoj, Švajcarskoj, Belgiji, Luksemburgu i Danskoj u padu.
Najviše ljudi, kažu u Komesarijatu za izbeglice, vraćeno je od početka ove godine - 2.128, od čega je 1.695 romske nacionalnosti. Daleko manje ima Srba (178), Bošnjaka (86) i Albanaca (57). Ubedljivo najviše naših „ilegalaca“ živelo je u Nemačkoj, i upola manje u Švedskoj, Danskoj, Belgiji i Finskoj. Državljani Srbije prinudno su vraćani i iz Amerike, Švajcarske, Norveške, Italije, pa čak i sa Islanda.
Među pristiglima je nešto više odraslih, ali i broj dece je izuzetno velik. Samo ove godine deportovano je 976 mališana. I među decom i među starijima bilo je bolesnih, a jedan broj osnovnoškolaca nije znao srpski. Doputovali su uplašeni, otrgnuti od okruženja u kom su odrasli, išli u školu i imali prijatelje.
Većina ljudi koji su vraćeni imala je, kako su svedočili u Centru, neprijatno i stresno iskustvo sa stranom policijom.
- Svedočili su da im je policija usred noći provalila u mesto boravka, probudila ukućane, tražila da se brzo spakuju i sa lisicama ih sprovela na aerodrom. Kažu da je praksa nenajavljene deportacije i način na koji se policija ophodila prema njima surov i neopravdan - kaže Đurović.
Apsolutna većina vraćenih (89 odsto) ističe da je napustila Srbiju zbog teške ekonomske situacije i diskriminacije na koju su nailazili prilikom traženja posla, dok 11 odsto kao razlog traženja azila navodi diskriminaciju društva zbog nacionalne pripadnosti. Jednom broju motiv za odlazak bio je sopstveno lečenje, ili lečenje teško bolesne dece, čije troškove nisu mogli da priušte u Srbiji.
Dve trećine „lažnih azilanata“ su pre odlaska povremeno bili korisnici socijalne pomoći, ali taj iznos nije dovoljan da prehrane porodicu. Zato se trećina bavila sezonskim poslovima i sakupljanjem sekundarnih sirovina. Trećina, pak, tvrdi da su godinama bili prijavljeni u Nacionalnoj službi za zapošljavanje, ali im nikad nije bio upućen poziv za programe prekvalifikacije ili doškolovavanja.
Samo 10 odsto naših „lažnih azilanata“ su Srbiju napustili nelegalno, preko krijumčara, dok su ostali putovali sa važećim ispravama.
VEĆINA VRAĆENA U BUJANOVAC
Ubedljivo najviše tražilaca azila vraćeno je u Bujanovac, a slede Zrenjanin, Zemun, Palilula i Vranje, pokazuju podaci Komesarijata za izbeglice. Najveći broj smešten je kod roditelja ili rođaka, a nešto manje u sopstvenom domu.
V.C.S.
|
