 |
Kosovo ostaje između Beograda i EU
|
Izvor: vecernje novosti
|
Datum: 18.12..2013
|
|
Srbija je dobila zeleno svetlo za naredni korak u evropskim integracijama. Kako će taj put tačno izgledati zasada je nepoznanica i za Beograd i za EU. Izvesno je samo da će pitanje Kosova i Metohije biti najteža prepreka i za punopravno članstvo.
Dileme više nema: prva međuvladina konferencija Srbije i EU koja predstavlja zvaničan početak pregovora održaće se 21. januara. Tada počinje i mukotrpan proces sa puno „zamki“ i novih nacionalnih iskušenja.
Sam pregovarački okvir sadrži brojne formulacije koje mogu široko i različito da se tumače. I uglavnom se odnose na KiM.
Na primer, šta će tačno podrazumevati napisani uslov - „sveobuhvatna normalizacija odnosa sa Prištinom“ - trebalo bi da bude jasnije već posle prvog skrininga oko „kosovskog“ poglavlja 35, koji je zakazan za 22. januar.
Prema rečima Tanje Miščević, Evropska komisija tada bi trebalo da predoči šta, po njihovom mišljenju, treba da bude sadržaj poglavlja 35. Svoje viđenje predstaviće i Beograd, koji će predložiti teme budućih sporazuma u dijalogu s Prištinom.
Zasada je potpuno nejasan i zahtev iz pregovaračkog okvira da Srbija, pre ulaska u EU, potpiše „pravno obavezujući sporazum sa Prištinom“.
Branko Ružić, ministar bez portfelja zadužen za EU, smatra da taj dokument neće značiti priznavanje nezavisnosti:
- Tu potvrdu dobili smo i u Londonu i Berlinu. Sigurno je da će biti još izazova oko Kosova, uslovljavanja, ali treba imati na umu da taj sporazum dolazi na dnevni red na kraju procesa integracija, tek za nekoliko godina, a do tada će se mnogi odnosi između Beograda i Prištine relaksirati i urediti - čuli smo od Ružića.
Za Berlin i London, koji su u „non-pejperu“ insistirali da „pravno obavezujući sporazum“ bude ugrađen u pregovarački okvir, on je garancija da Beograd neće blokirati učešće i članstvo Kosova u regionalnim i međunarodnim organizacijama, uključujući i UN.
- Stolica Kosovu u UN može biti konsekvenca tog pravno obavezujućeg dokumenta - rekao nam je Henri Bone, direktor nemačke Fondacije „Konrad Adenauer“.
Još jedna „zamka“ Srbiju bi mogla da čeka i u formulaciji iz okvira, da se, osim poglavlja 35, „u posebno opravdanim slučajevima“ pitanje normalizacije odnosa Beograda i Prištine može pojaviti i u drugim poglavljima.
- U ovom trenutku nije moguće predvideti da li će neka tehnička pitanja o Kosovu biti tretirana i u nekom od sektorskih poglavlja. Ipak, nijedno pitanje sa političkim implikacijama na odnose Beograda i Prištine neće biti tretirano izvan poglavlja 35. Veoma smo zadovoljni zbog takvog ishoda jer bi bilo tehnički neizvodljivo pregovarati sa Prištinom u okviru svakog poglavlja - tvrdi Miščevićeva.
Ona poručuje da je možda i najvažnija „pobeda“ Beograda to što pitanje normalizacije neće biti merilo za otvaranje nijedne druge oblasti, čime je formalno potvrđena činjenica da se radi o dva paralelna pregovaračka procesa.
Nemački kancelar Angela Merkel u sredu je, u svojoj prvoj vladinoj deklaraciji u Bundestagu, poručila da se prva pristupna konferencija sa Srbijom može održati u januaru, jer je Srbija sada snažno sprovela ono što je nužno da bi se proces normalizacije odnosa sa Prištinom nastavio.
Otklonjena je dakle i opasnost od novog nemačkog veta. Tako da Beograd sada samo čeka pozivno pismo Grčke, koja od 1. januara preuzima predsedavanje EU. Kako saznajemo, na konferenciji, obe strane pročitaće izjave kojom se otvaraju pregovori. U srpskoj delegaciji biće premijer Ivica Dačić i prvi potpredsednik Aleksandar Vučić, dok će sa briselske strane stola sedeti Dimitris Kurkulas, ministar evropskih poslova Grčke, kao i Ketrin Ešton.
|
