U Rio de Ženeiru 20. juna se održava "Samit o Zemlji". Na tom sastanku svetskih lidera u centru pažnje biće pokušaj da se globalna privreda postavi na održivije osnove, a Srbiju će predstavljati predsednik Tomislav Nikolić.
Uz šefa srpske države u Riju će biti i šef diplomatije Vuk Jeremić, koji ističe da je Rio, praktično, "samit Generalne skupštine UN" - koju će on predvoditi u narednih godinu dana.
Na samitu nazvanom i "Rio 20 plus", odnosno "20 godina kasnije" očekuje se potpisivanje sporazuma pod nazivom "Budućnost kakvu želimo," koji predvidja poboljšanje sigurnosti u snabdevanju energijom, hranom i vodom u siromašnim zemljama, postepeno gašenje subvencija za fosilna goriva i bolju zaštitu okeana.
Medjutim, osam rundi formalnih i neformalnih pripremnih pregovora o tekstu sporazuma od početka godine bile su opterećene i suštinskim i proceduralinim pitanjima, a Bi-Bi-Si (BBC) izveštava da je za sada usaglašen tek manji deo teksta.
Nacrt je pun delova koji su odbačeni, često na zahtev SAD, ali i bloka koji okuplja Kinu i zemlje u razvoju. Primedbe na neke od ključnih klauzula su imali i Rusija, Japan i EU.
BBC primećuje da neke zapadne zemlje, naročito SAD, izgleda nisu spremne da učine bilo koji ustupak koji bi odgovarao ekonomskim silama u usponu poput Kine - koje zauzvrat ne žele da prihvate ikakvu formulaciju koja bi mogla da zaustavi njihov razvoj.
Neki opet smatraju da je tekst previše popustljiv prema kompanijama, naročito prema velikim bankama i korporacijama koje se bave sirovinama.
"Samit o zemlji u Riju neće biti o budućnosti kakvu želimo već neprijatan podsetnik kakvu sadašnjost imamo," rekao je Kumi Naidoo, izvršni direktor Grinpis internešenela, prenosi BBC. Po njemu, to je svet u kome su javno zdravlje, ljudska prava i održivi razvoj podredjeni privatnom profitu, plitkim nacionalnim interesima i dnevnoj politici.
Prepirke se vode i oko predloženih ciljeva za održivi razvoj koji su usmereni na ublažavanje siromaštva i poboljšanje zdravstva, obrazovanja i otvaranje novih mesta u zemljama u razvoju, ali na način koji je socijalno održiv i u skladu sa očuvanjem čovekove okoline.
Neke humanitarne agencije strahuju da će ishod biti delimično odustajanje od ključnih obaveza sadržanih u Milenijumskim razvojnim ciljevima.
Ne postoji ni saglasnost o tome da li bi ciljevi održivog razvoja trebalo da obavežu bogate zemlje da smanje potrošnju priodnih resursa kako bi ostavili više za siromašne.
Bivši sovjetski predsednik Mihail Gorbačov, koji sada rukovodi "Grin kros internešenelom", uporedio je "optimizam i nadu" sa Samita o Zemlji u Riju pre dvadeset godina sa "cinizmom i očajem" koji prate ovaj samit. Gorbačov kaže da oseća gorčinu pred jazom izmedju bogatih i siromašnih i ocenjuje da je protraćena prilika da se izgradi sigurniji, pravedniji i jedinstveniji svet.
Samit se održava u teškom političkom periodu uoči predsedničkih izbora u SAD krajem godine i promenom kineskog rukovodstva i u situaciji kada su mnoge zemlje opterećene rešavanjem finansijskih problema.
Aktivisti su razočarani i što lideri poput britanskog premijera Dejvida Kamerona, nemačke kancelarke Angele Merkel i američkog predsednika Baraka Obame neće doputovati u Rio. SAD su medjutim potvrdile da će američku delegaciju predvoditi "jaka ličnost" - državna sekretarka Hilari Klinton.
