Kada 18. septembra bude preuzeo jednogodišnju funkciju predsedavajućeg 67. zasedanja Generalne skupštine Ujedinjenih nacija (GS UN), nova kancelarija Vuka Jeremića biće na 38. spratu velikog zdanja na Ist Riveru, preko puta vrata iza kojih sedi generalni sekretar UN Ban Ki Mun.
Iako mnogi u mestu predsedavajućeg GS UN vide tek protokol i nekog ko na zasedanjima daje reč i saopštava odluke, ova funkcija je mnogo dinamičnija od toga i neosporno podiže ugled zemlji koja je obavlja. U veoma retkim, ali mogućim situacijama blokade Saveta bezbednosti, Skupština preuzima ingerencije svetske vlade, zbog čega mesto na koje odlazi Jeremić zahteva vrlo odgovorne ljude.
Jeremić će ovih dana oformiti svoj kabinet pri GS, a kako “Novosti” saznaju, u savetničkom timu biće bivši ministri spoljnih poslova Španije i Italije Migel Anhel Moratinos i Franko Fratini. U toku su pregovori sa Bilom Ričardsonom, bivšim guvernerom Nju Meksika i nekadašnjim ambasadorom SAD pri UN, a deo kabineta činiće i saradnici iz Rusije. Mnoge zemlje, poput Švajcarske, Brazila i Čilea, takođe nude svoje stručnjake.
Odlazeći predsedavajući UN iz Katara, Nasir Abdulaziz al Naser, ima kabinet od 25 ljudi i među njima savetnike za razne oblasti - od razoružanja, preko zdravlja i civilnog društva, do medijacije i održavanje mira.
Kako za “Novosti” objašnjava Branko Branković, koji je bio u kabinetu Lazara Mojsova dok je u ime Jugoslavije predsedavao GS, praksa je da predsedavajući od UN dobije jednu sekretaricu, portparola, savetnika za bezbednost, kola i vozača. Pored njih, svi predsedavajući su dovodili po tri ili četiri svoja čoveka u kabinet, što će, svakako, uraditi i Jeremić.
Branković napominje da su od 1945. godine naovamo 95 odsto predsedavajućih u isto vreme bili i ministri spoljnih poslova u svojoj zemlji, a samo pet odsto ambasadori. S obzirom na to da GS ima veliki broj potpredsednika, predsedavajući ne mora stalno da boravi u Njujorku, već može paralelno da obavlja dužnost u vladi svoje zemlje. U slučaju da Jeremić bude deo buduće srpske vlade, živeo bi na relaciji Beograd - Njujork. U suprotnom, bio bi u Americi.
- Reč je o ozbiljnoj i važnoj a ne o protokolarnoj poziciji, posebno u današnjem svetu - kaže ambasador Branković. - Sve što nije delokrug Saveta bezbednosti mora da prođe kroz GS. Predsedavajući se konsultuje sa šefovima grupa i sastaje sa svim šefovima država i vlada i tu nije reč o nekom “dobar dan”. Posredi su ozbiljna razmatranja dnevnog reda od 130 do 140 tačaka i rezolucija koje stižu u GS.
Da se sve ne svodi na vođenje sednica kazuje i to što je Al Naser za vreme svog mandata zajedno sa generalnim sekretarom UN Ban Ki Munom obilazio mirovne trupe u Somaliji, bio u Libiji, Južnoj Koreji, Italiji, Japanu i susretao se sa najvišim zvaničnicima tih zemalja.
Mogućnost da sa pozicije na Ist Riveru Jeremić utiče na pitanja koja se tiču Srbije, po rečima naših sagovornika, tek je posredna. On je predsednik sve 193 zemlje koje imaju jednako pravo glasa i treba da drži neutralan kurs i da bude korektan prema svima.
- Predsednik GS se sastaje sa predstavnicima šefova delegacija, dolazi do saznanja o njihovim stavovima i beleške o tome prosleđuje Savetu bezbednosti. Njegov uticaj na one koji odlučuju ogleda se u načinu kako će neke elemente ovih informacija da naglasi. Zbog toga njegovo mesto ima indirektnu političku težinu - pojašnjava za “Novosti” Vladislav Jovanović, nekadašnji ambasador pri UN.
Imajući u vidu situacije u Siriji ili Iranu, ne bi bilo nemoguće da zbog vezanih ruku Saveta bezbednosti, u kome postoji pravo veta, i ove teme dođu pred GS, koja tada preuzima nadležnosti svetske vlade. Jovanović kaže da je do sada bilo deset takvih hitnih specijalnih sednica zbog očuvanja mira i bezbednosti, a poslednja dva puta radilo se o Izraelu.
Često su se, kaže Jovanović, na funkciji na koju odlazi Jeremić nalazile diplomate koje su otaljavale posao, ali za jednog ambicioznog čoveka ovo može da bude prilika za isticanje.
PRAVILA
Predsedavajući Generalne skupštine UN od 2000. godine pa naovamo bili su iz Finske, Koreje, Češke, Santa Lusije, Gabona, Švedske, Bahreina, Makedonije, Nikaragve, Libije, Švajcarske i Katara. Nekadašnja Jugoslavija, sa Lazarom Mojsovom, bila je na čelu ovog tela 1997. godine. Praksa je da u izbor ne ulaze predstavnici pet stalnih članica SB UN, a bira se po pravilu rotacije i regionalnom principu, pa će Jeremić, tako, voditi GS u ime Istočnoevropske grupe, koju čine 23 zemlje.
AUTORITET
Ministarstvo spoljnih poslova Rusije saopštilo je da je izbor Vuka Jeremića za predsedavajućeg GS UN dokaz autoriteta Srbije u međunarodnim odnosima, kao i profesionalnih kvaliteta Jeremića. Izražena je nada da će novoizabrani predsednik GS UN doprineti aktivizaciji tog tela, uključujući i poboljšanje radnih metoda GS, kao i poboljšanju efektivnosti svetske organizacije sa ciljem njenog prilagođavanja realnosti savremenog sveta. - Spremni smo za plodan dijalog o aktuelnim pitanjima GS - navedeno je u saopštenju.
SUSEDI UGLAVNOM OKRENULI LEĐA
Još pre glasanja znalo se da će Amerika podržati Jeremićevog konkurenta, ambasadora Litvanije pri UN Dalijusa Čekuolisa, a da ruski glas ide Jeremiću. Iako je praksa da se pri kandidaturi za važne međunarodne funkcije podrška daje susedima, Jeremić je dobio samo crnogorski i makedonski glas. BiH je bila uzdržana, dok su Hrvatska, Slovenija i Albanija bile uz Litvanca.
U okviru EU nije bilo dogovora o jedinstvenoj podršci.
Jeremićevu pobedu ministarstvo spoljnih poslova Litvanije pripisalo je rezultatu kampanje, ali i podrške Rusije, kao i neprijateljstvu prema njihovom kandidatu.
- Svi koji su vodili borbu protiv Jeremićevog izbora, uključujući SAD, Nemačku, Francusku, Veliku Britaniju, doživeli su debakl ovim glasanjem, jer nisu mogli da nagovore druge da ih slede. To govori da uticaj SAD opada - ocenjuje Branko Branković.
POSLE GLASANJA RIVAL NIJE ČESTITAO
Dva dana pred glasanje delegacija Srbije imala je 126 potvrđenih glasova i Njujorkom su čak kolale priče da će litvanski kandidat da se povuče. U sredu uveče, Jeremić i Čekuolis (na slici) su se susreli na prijemu kod odlazećeg predsedavajućeg i tom prilikom Litvanac je rekao: “Neka pobedi bolji”. Međutim, po objavljivanju rezultata 99:85 Čekuolis nije čestitao pobedu rivalu. Razlika između dobijenih 99 do 126 obećanih glasova Srbiji govori kakvo je lobiranje bilo na delu do samog kraja.
