|
Austrija, sa još nekoliko zemalja radi na planu rešavanja migrantskog problema, potvrdio je kancelar ove države Sebastijan Kurc, u izjavi državnoj televiziji ORF. Kako je objasnio, ključni potez u ovoj strategiji, koja je, kako ocenjuju pojedini zapadni mediji, najradikalnija do sada, jeste osnivanje centara za prihvat migranata U Evropi, ali van Evropske unije.
Poslednjih dana se u austrijskim medijima pominje Albanija kao zemlja koja bi mogla da osnuje takve centre. Upitan o tome, Kurc je lakonski odgovorio: "Videćemo". Osim Albanije, evropske države koje nisu u EU, jesu zemlje Zapadnog Balkana, uključujući Srbiju.
Ideja je, dakle, da migranti iz Afrike, Azije i sa Bliskog istoka, naiđu na pruženu ruku, ali ne i na novu budućnost u Centralnoj Evropi.
Komesar za izbeglice i migracije Vladimir Cucić nije želeo da komentariše izjave austrijskog premijera o formiranju centra za migrante na obodu EU, ali je kratko rekao da ne očekuje bilo kakvo pogoršanje situacije u našoj zemlji.
Austrijski kancelar Kurc, konzervativac u čijoj je vladi i ekstremna desnica, nije precizirao kome bi bili namenjeni ti centri, ali njegov danski kolega Lars Loke Rasmusen, koji je o celoj priči progovorio pre nekoliko dana, nagovestio je otvaranje "zajedničkih centara namenjenih migrantima koji nemaju uslov da traže azil u EU, ili kojima su odbijeni zahtevi za azil".
Nemačka kancelarka Angela Merkel se, međutim, otvoreno suprotstavila različitim pristupima migrantskoj krizi i načinima za njeno rešavanje. Nemački "Dojče vele" ukazuje na podelu unutar EU, ali i Nemačke po pitanju odgovora na migrantsku "invaziju". Na stranu Kurca i danskog kolege, stavio se i nemački ministar unutrašnjih poslova Horst Zehofer, šef Hrišćansko-socijalne unije (CSU) sestrinske stranke demohrišćana Merkelove.
Bez obzira na to u kojoj zemlji će biti centar za migrante koji ne dobiju azil u EU, pozicija naše zemlje neće se promeniti - ona će ostati na migrantskoj ruti: jer, Balkan je od početka bio prirodna tampon zona, konstatuje Radoš Đurović iz Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila.
- Ovo će postati prostor na obodu EU, na kojem će se ljudi zadržavati duže vreme. Već sada u Srbiji ostaju mesecima. Svakodnevno ulaze iz Bugarske i Makedonije, a Hrvatska, Mađarska, a od prošle nedelje i Bosna, vraćaju nam migrante koje zateknu u svojim zemljama - kaže Đurović.
Nevoljnici su nam vraćeni iz susednih zemalja, a da nisu u njih ušle preko naše teritorije.
- Srbija treba da zadrži humani pristup, po kome je prepoznatljiva, ali mora sama da izgradi svoju politiku upravljanja migracijama, a ne da budemo deo politike nekog drugog iz regiona. Bolje je da ljude uvedemo u sistem, nego da ovde borave ilegalno i druže se sa krijumčarima. Oni će i dalje, uprkos ogradama, stremiti na zapad, samo će se sve teže probijati i sve duže ovde zadržavati - kaže Đurović.
U SRBIJI BAR 3.000 LjUDI
U prihvatnim centrima u Srbiji trenutno je nešto više od 2.500 ljudi, dok ih u celoj Srbiji ima nešto više od 3.000, kaže Vladimir Cucić. Radoš Đurović, međutim, tvrdi da ih van centara ima najmanje 1.000 više nego u sistemu.
Vučić: Ulicom se neće pritiskati Srbija
Građanski bunt zbog goriva/Cena goriva po ‘ukrajinskom scenariju’?
Vučić sa zvaničnicom UN o napadima na Srbe na Kosovu/Dačić sa Keit i Taninom o prisustvu Unmika na KiM
Fabrici: Nema zahteva da se promeni forma dijaloga Beograda i Prištine/Skot: Učešće SAD u dijalog o Kosovu zavisiće od drugih partnera
Faktor Plus: SNS na 55 odsto glasova, cenzus prelazi još samo SPS
Vučić: Ne vidim zašto se u nastavak dijaloga o Kosmetu ne bi uključile Rusija i Kina
Radojičić izabran za gradonačelnika Beograda
Vučić: Uzajamna podrška Srbije i Azerbejdžana teritorijalnom integritetu
Rusija nije više jedini "kamen spoticanja" na Balkanu
Goran Trivan: Koordinaciono telo će se baviti stručnim delom ispitivanja posledica bombardovanja
Budućnost Balkana je u EU, ne postoji plan „B”
|
